Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Светотројични храм
Светоуспенски храм

Житија Светих из Жичког пролога

Недеља, 02.07. (25.06. по Старом кал.)

Свети Јован Санфранциски

Свети Јован Санфранциски

Порекло
Јован Максимовић родио се 4. јуна 1896. године у Русији, у Харковској губернији у месташцу Адамовски. Потицао је из племићке породице, а његов отац Борис Максимовић био је српског порекла. Породица Максимовић избегла је у 18. веку у Русију пред најездом турских освајача. Српски језик у кући нису запоставили. Јован је на крштењу добио име Михаило, док му је Јован касније монашко име. Осим њега још један члан породице Максимовић проглашен је за светитеља, био је то свети Јован Тоболски, сибирски мисионар.

Детињство и школовање, рат
Још као дечак Михаило Максимовић разликовао се од остале деце: тешко је говорио, мало је јео, није волео гимнастику ни плес. Његова француска дадиља прешла је, под дечаковим утицајем, у православље.

Као осамнаестогодишњак Михаило је завршио Полтавски кадетски корпус и уписао се на Правни факултет на харковском Царском универзитету где је дипломирао четири године касније. Кад је у Русији избила револуција, официр Максимовић је кренуо у рат на страни цара борећи се против бољшевика. Рањен је у десну ногу и због тога је до краја живота остао хром.

Долазак у Србију, рад у Богословији
У време грађанског рата у Русији са породицом је дошао у Србију. Живећи као избеглица у оскудици бивши племић зарађивао је за живот своје породице продајући дневне новине, између осталих и „Политику“. Овог необичног и сиромашног продавца новина сви су добро знали у Београду по томе што је и зими и лети ишао бос. Свакога јутра кренуо би прво у Патријаршију да тамо службеницима прода новине. Нико од њих није знао да је племић аскета, вредни продавац новина већ завршио два факултета.

У Београду је потом уписао и 1925. године завршио Теолошки факултет. У руској цркви у Београду га је владика Антоније, поглавар Руске заграничне цркве произвео у чин чтеца. Замонашио се у Миљковом манастиру код Свилајнца 1925. године узевши име Јован, према свом претку Јовану Тоболском. Свети синод Српске православне цркве поставио га је 1929. године за суплента Богословије у Охридској епархији у Битољу. Охридском епархијом тада је управљао владика Николај Велимировић.

Ђаци Богословије приметили су да отац Јован једе мало, и то само једном дневно, да се никада не љути и никада не спава, већ проводи ноћи клечећи пред иконом. Од дана свог монашког пострига па до смрти, никада није спавао у постељи. Пошто никада није спавао, дешавало се да га за време часа ипак ухвати сан. У Битољу се убрзо прочуо као добротвор и доброчинитељ. Отац Јован Максимовић посебно је поштовао светог Наума охридског јер је имао моћ исцељења душевно оболелих. Управо са иконом светог Наума обилазио је болнице и молио се за здравље болесника. Још из тог времена потичу приче о његовим чудотворним исцелитељским моћима.

Епископ и светитељ
Године 1934. постао је епископ Руске заграничне цркве и послат је у Шангај. У Шангају је основао Сиротиште светог Тихона Задонског које је удомило чак три и по хиљаде деце. Несрећне и напуштене малишане налазио је по буџацима шангајских четврти изгладнеле и болесне. Тешко су га погађале и посете душевним болесницима и за њих се посебно молио. Сачувана су многобројна сведочанства некадашњих смртно болесних људи којима је Јован Шангајски помогао.


Руси су, после доласка комуниста на власт у Кини, поново кренули у изгнанство. Епископ Јован био је с њима. Свети синод Руске заграничне цркве поставио је владику Јована 1951. године за архиепископа западноевропског. Дошао је у Париз. Служио је свету литургију на француском и холандском, баш као својевремено на грчком, црквенословенском, кинеском, или касније енглеском. Свети синод преместио је потом Јована Максимовића у Сан Франциско да би помагао завршетак градње тамошње велике Саборне цркве посвећене Пресвета Богородици. У Сан Франциско стигао је у јесен 1962. године.

Док је службовао у Паризу, називали су га Јованом Босим јер је често ишао бос. Није се обувао јер су му ноге стално биле отечене будући да га готово нико никада није видео да лежи и одмара се. Последње четири деценије свога живота није имао уобичајени сан, одлучио се на подвиг ноћног бдења не спуштајући се никада на кревет. Његов узор у томе био је свети архиепископ Мелентије Леонтович чије су мошти почивале у Успењској цркви у Харкову и који је узео на себе молитвени подвиг борбе са сном проводећи ноћи непомично стојећи руку подигнутих увис и никада не лежући у кревет.

У Николајевској цркви у Сијетлу 2. јула 1966. године (19. јуна по старом календару) служио је литургију. По свом обичају, после службе остао је у олтару још три сата. Онда је отишао у парохијски дом и ту се упокојио. На дан смрти пратио је чудотворну икону Пресвете Богородице („Курскаја - Коренаја“). Пред њом се и упокојио.

О себи је написао следеће:
Викицитати „Откад знам за себе, желео сам да служим правди и истини. Моји родитељи разгорели су у мени непоколебљиву тежњу да се борим за истину, а душа се моја усхићивала примерима оних који су жртвовали свој живот за њу.“
(Свети Јован Шангајски)

За светитеља је проглашен (канонизован) 2. јула 1994. од стране Руске заграничне православне цркве у Сан Франциску, Калифорнија. Текст преузет са Викепедије

Свети апостол Јуда

Свети апостол Јуда

Један од Дванаесторице. Син Јосифов и Саломин, а брат Јакова, брата Господњег. Са Саломом, ћерком Ангеја, сина Варахина Захаријана, имађаше Јосиф дрводеља четири сина: Јакова, Јосију, Симона и Јуду. Овај Јуда назива се понекад Јуда Јаковљев, по знаменитијем од себе брату своме Јакову. Своју посланицу свети Јуда почиње овако: "Јуда слуга Исуса Христа, брат Јаковљев" (Јд 1, 1). И ако се и он могаше назвати братом Господњим колико и Јаков, он то не чињаше из смирења и стида, јер у почетку он не вероваше Христу Господу; и када старац Јосиф пред смрт хтеде и Исусу дати део имања као и осталој деци својој, сви се томе успротивише па и Јуда, само Јаков драговољно одели део од свога дела и намени га Исусу. Још се Јуда назива Левијем и Тадејем. Има још један Тадеј, од Седамдесеторице апостола (в. 21. август), но овај Тадеј, или Јуда, био је један од великих апостола. Проповедао је Јеванђеље по Јудеји, Самарији, Галилеји, Идумеји, Сирији, Арабији, Месопотамији и Јерменији. У Едеси, граду Авгаровом, допунио је проповед онога другога Тадеја. Када проповедаше у пределима око Арарата, би ухваћен од незнабожаца, распет на крст и стрелама убијен, да вечно царује у царству Христовом.

Преподобни Пајсије Велики

Преподобни Пајсије Велики

Мисирац по рођењу и језику. По једном виђењу у сну мајка га заветова Богу на службу. Као младић дође преподобни Памбу, и овај га прими за ученика и за саученика преподобног Јовану Колову, који и описа житије Пајсијево. На радост свом духовном оцу Пајсије прилагаше труд к труду, и подвиг к подвигу. Више пута јављао му се пророк Јеремија, кога је он нарочито волео и чешће читао; јављали су му се чешће и ангели Божји, па и сам Господ Христос. "Мир теби, возљубљени угодниче мој!" рекао му је Господ Христос. По великој благодати од Бога Пајсије је имао нарочити дар уздржавања од јела. Често није окушао хлеб по петнаест дана, још чешће по недељу дана, а једном је, по сведоџби Јована Колова, седамдесет дана проживео не окусивши ништа. Имао је велику борбу са духовима злобе, који су му се јављали понекад онакви какви и јесу а понекад у виду ангела светлих. Но благодатни слуга Божји није се дао никад обманути и прелестити. Био је прозорљивац и чудотворац знаменит по свему Мисиру. Преселио се у вечност 400. године. Преподобни Исидор Пелусиот пренео његове мошти у своју обитељ, и чесно их сахранио.

Свети мученик Зосим

Војник римски у време цара Трајана. Храбро исповедао своју веру у Христа Господа, због чега је претрпео љуте муке. Усред мука чуо глас с неба: "Мужај се, Зосиме, и крсти се. Ја сам с тобом!" Ангели Божји јављали му се у тамници. После многих мучења секиром посечен 116. године.

Преподобни Јован отшелник

Подвизавао се у VI веку близу Јерусалима. Подвигом достигао високи ступањ чистоте и силе, тако да му се зверови покораваху. У дубокој старости упокоји се у Господу 586. године.

Житија Светих

Пајсије велики од младих ноката
За собом затвори од свих жеља врата.
Дух дизаше к Богу, тој јединој жељи,
Ко и сви велики древни светитељи.
Питаху монаси дивнога Пајсија:
Кoja добродетељ већма Богу прија?
Она што се крије! — рече им Пајсије.
A која се јавља Богу мила није.
Кад Пајсије Бога животом прослави
Прослављени Господ Христос му се јави:
— Мир ти, угодниче, шта желиш, реци ми,
По жељи биће ти, попроси и прими!
Када ове речи од Господа зачу.
Пајсије ко дете предаде се плачу.
— O Господе благи, човек сам прегрешан,
И због греха многих много неутешан.
По Твојој милости грехе ми опрости
Све што згреших, Боже, од ране младости,
И силу ми даруј за будуће време
Да од нових греха не товарим бреме.
Да до конца свога вољу Твоју творим
Љубављу све већом спрам Тебе да горим.
Испуни му Господ ову мудру жељу
И благослов даде Своме светитељу.

Еванђеља

ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА РИМЉАНИМА 6:11-17

11. Тако и ви сматрајте себе да сте мртви гријеху, а живи Богу у Христу
Исусу, Господу нашем.

12. Да не царује, дакле, гријех у вашему смртном тијелу, да га слушате у
похотама његовим;

13. Нити дајите удове своје гријеху за оружје неправде; него предајте себе
Богу, као оживљени из мртвих, и удове своје Богу за оружје правде.

14. Јер гријех неће вама овладати, пошто нисте под законом него под
благодаћу.

15. Шта дакле? Хоћемо ли гријешити кад нисмо под законом него под
благодаћу? Никако!

16. Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушност, слуге сте онога
кога слушате: или гријеха за смрт, или послушности за праведност.

17. Али Богу хвала што бијасте слуге гријеху па послушасте од срца правило
науке којој се предадосте;
(Зач. 93).

 

СВЕТО ЈЕВАНЂЕЉЕ ОД МАТЕЈА 8:14-23

14. И дошавши Исус у дом Петров, видје ташту његову гдје лежи и грозница
је тресе.

15. И дотаче се руке њене, и пусти је ватра, и устаде и служаше му.

16. А када би вече, доведоше к њему бјесомучних много, и изагна духове
ријечју, и све болеснике исцијели,

17. Да се испуни што је казао Исаија пророк говорећи: Он немоћи наше узе и
болести понесе.

18. А када видје Исус много народа око себе, заповједи да пређу на ону
страну.

19. И приступивши један књижевник рече му: Учитељу, ићи ћу за тобом куд
год пођеш.

20. Рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнијезда, а Син
Човјечији нема гдје главу заклонити.

21. А други од ученика његових рече му: Господе, допусти ми најприје да
одем и укопам оца својега.

22. А Исус му рече: Хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртве.
(Зач. 27).

23. И кад уђе у лађу, за њим уђоше ученици његови.

 

РАСУЂИВАЊЕ

Упиташе једном иноци Пајсија Великог „Реци нам, оче, реч o спасењу, и како треба да живимо по Богу?" A старац им одговори: „Идите, па држите заповести Божје и чувајте предања Отаца." Предање Отаца то је искуство светитеља у области духовној, искуство огромно од близу две хиљаде година, искуство многих стотина и хиљада светих људи и жена. Какво пребогато стовариште мудрости! Каква непрегледна хрпа доказа сваке истине Светога Писма! И све то благо, сву ту мудрост. све те доказе. сав тај опит протестанти су одбацили! O безумља неисказаног! O просјачке сиромаштине!

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно исцељење два слепца (Мат. 20, 30) и то:
1. како два слепца вапијаху ка Господу: помилуј нас, Господе, сине Давидов,
2. како се милостиви Господ дохвати очију њихових, и они прогледаше.
3. како сам и ја грехом заслепљен; и како и ја могу прогледати ако завапијем Господу да ме се дохвати.

БЕСЕДА

о освети и Осветнику
Не говори: вратићу зло. Чекај Господа, сачуваће те (Приче Сол. 20, 22)

Не свети се; не враћај зло за зло. Доста је зла од суседа твога; ако му ти вратиш зло за зло, удвостручићеш зло у свету; ако ли му не вратиш, оно још може покајањем сагорети своје зло; и тако ћеш ти трпљењем и праштањем смањити зло у свету.
Не свети се; не враћај зло за зло; чекај Господа, Он види и памти, и у своје време узнаћеш и ти и твој злотвор, да Господ види и памти. Питаш се: шта сам учинио тиме, што нисам вратио зло за зло? Учинио си најмудрије дело што си могао учинити у даном случају, наиме: уступио си своју борбу Јачем од себе, и Јачи ће се победоносно борити за тебе. Ако ступиш у борбу са злотвором, можеш бити побеђен. Но Бог не може бити побеђен. Уступи. дакле, своју борбу Победоносном и Непобедивом, па стрпљиво чекај.
Научи се од малог детета: када дете мало буде нападнуто од неког у присуству свога родитеља, оно не враћа напад нападом нега гледа у родитеља и плаче. Оно зна, да ће га родитељ заштитити. Како ти да не знаш оно шта мало дете зна? Твој небески Родитељ је непрестано крај тебе. Зато: не свети се; не враћај зло за зло; него гледај у Родитеља и плачи. Само тако осигураћеш победу себи у сукобу са злим људима.
О Господе Свесилни, који си рекао: Моја је освета, заштити нас свемоћном руком Твојом од неправедника, и уздржи нас од освета. Усаветуј нас Духом Твојим Светим, да је веће јунаштво отрпети него осветити се. Теби слава и хвала вавек. Амин.