Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Светотројични храм
Светоуспенски храм

Житија Светих из Жичког пролога

Четвртак, 02.11. (26.10. по Старом кал.)

Св. вел. муч. Артемије

Св. вел. муч. Артемије

Овај славни светитељ беше родом Мисирац и први војвода цара Константина Великог. Када се цару Константину јави победни крст, окружен звездама, и Артемије виде тај крст, поверова у Христа Господа и крсти се. Доцније, у време цара Констанција посла га овај цар у Јеладу, да пренесе мошти св. Андреја из Патраса и св. Луке из Тиве у Цариград, што војвода Артемије с радошћу изврши. По том би постављен Артемије за августалија и намесника царског у Мисиру, у коме звању он беше и за време Констанција, сина Константинова, и за извесно време цара Јулијана Одступника. Када овај богоодступни цар пође у рат на Персијанце, заустави се у Антиохији, и нареди да и Артемије са својом војском дође у Антиохију. Артемије дође. У то време удари цар на муке два хришћанска свештеника, Евгенија и Макарија. Видећи то св. Артемије узбуни се свим срцем, изађе пред цара и рече му: „зашто, царе, тако нечовечно мучиш невине и Богу посвећене мужеве, и зашто их присиљаваш да се откажу од вере православне?" И још прорече Артемије цару: „твоја је погибао близу". Разјарени цар посла она два чесна свештеника у изгнанство у Арабију, где ускоро скончаше, а војводи Артемију скиде чин војнички и нареди да га шибају и трзају. Свега рањена и искрвављена бацише Артемија у тамницу, где му се сам Господ Христос јави, исцели га и утеши. Потом цар нареди, те га простреше на један камен а другим тешким каменом притиснуше, тако да се тело св. Артемија све здроби и спљошти као даска. Најзад му главу одсекоше, 362. год. А цар Јулијан оде на Персијанце и погибе срамно, као што му св. Артемије и прорече.

Св. праведни Артемије

Рођен 1532. године. Син руских сељачких родитеља, Козме и Аполинарије, из села Веркола, округа Двинског. Још од пете године разликовао се од друге деце необичном побожношћу и кротошћу. Када му беше 13 год. иђаше дечко са оцем својим кроз неку велику шуму. Од силне буре и непогоде умре Артемије у шуми, и жалосни отац његов не могући копати гроб покри тело његово грањем и оде. После 28 година човек неки виде у тој шуми необичну светлост, приђе тој светлости и нађе нераспаднуто и нетљено тело Артемијево. Многи болесници бише исцељени од болести чим се коснуше тела св. Артемија. Његове св. мошти почивају у једном манастиру близу Пинеге у губернији Архангелској.

Преп. Герасим Нови

Из Трикале у Пелопонезу, од славне фамилије Нотарас. Рођен 1509. год. Подвизавао се на Атону, потом у Палестини, где је постио 40 дана. Потом се настанио на острву Кефалонији, где је основао и један женски манастир. Молитвом низводио кишу, исцељивао болеснике и прозирао у будућност. Упокојио се у Господу 15. августа 1579. год. Чудотворац за живота и по смрти.

Преп. новомуч. Игњатије

Из Ески–Загоре у Бугарској, из оне славне Загоре, која је дала цркви Божјој много светих подвижника и мученика. Подвизавао се у Скиту св. Јована Претече на Атону. Драговољно предао се Турцима на мучење за Христа. Обешен у Цариграду 8. окт. 1814. год. Мошти му чудотворне. Глава му се чесно чува у ман. св. Пантелејмона.

Еванђеља

ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА КОЛОШАНИМА 3:17-25 / 4:1

17. И све што год чините ријечју или дјелом, све чините у име Господа Исуса Христа, захваљујући Богу Оцу кроз Њега.

18. Жене, покоравајте се својим мужевима, као што доликује у Господу.

19. Мужеви, љубите жене ваше и не срдите се на њих.

20. Дјецо, слушајте родитеље своје у свему, јер је ово угодно Господу.

21. Оцеви, не раздражујте дјеце ваше, да не клону духом.

22. Робови, будите послушни у свему вашим господарима по тијелу, не радећи само притворно као да људима угађате, него у простоти срца, бојећи се Бога.

23. И све што год чините, од срца чините, као Господу, а не као људима,

24. Знајући да ћете од Господа примити као награду насљедство, јер Господу Христу служите.

25. А који чини неправду, примиће што је скривио, и не гледа се ко је ко.

1. Господари, правду и једнакост указујте робовима, знајући да и ви имате Господа на небесима.

СВЕТО ЈЕВАНЂЕЉЕ ОД ЛУКЕ 9:44-50

44. Ставите ви у уши своје ове ријечи: Син Човјечији биће предан у руке људи.

45. А они не разумијеваху ову ријеч; јер бјеше сакривена од њих да је не схвате; и бојаху се да га запитају за ову ријеч.

46. А уђе помисао у њих ко би међу њима био већи.

47. А Исус знајући помисао срца њихова, узе дијете и постави га крај себе,

48. И рече им: Који прими ово дијете у име моје, мене прима; а који мене прими, прима Онога који је мене послао; јер који је најмањи међу свима вама, тај је велики.

(Зач. 48).

49. А Јован одговарајући рече: Наставниче, видјесмо једнога гдје именом твојим изгони демоне, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом.

50. И рече му Исус: Не забрањујте, јер није против вас; а ко није против вас, с вама је.

Песма из Пролога

Војевода свети Артемије
Веру своју пред царем не крије,
Него храбро своју веру јавља.
Христа Бога пред царем прославља.
Цар одступни Бога заборави.
И на муке свог војводу стави.
Светац Божји ум Богу посвети,
Љуте муке мало и осети.
Већа мука грешнику мучећи
Но праведном муке подносећи!
Цар војводу славног обезглави,
Господ слугу Својега прослави:
У царство га небесно узнесе,
Власт му даде да изгони бесе,
Сваку болест и муку да лечи,
Силом божјом, без труда и речи.
Ко год Христа љуби и верује.
Помаже му свети Артемије.

РАСУЂИВАЊЕ

Дивно руководи милосрдни Бог оне који се предаду Његовој светој вољи и Његовом старању. Као што воскар од мека воска прави онакве свеће какве он жели, тако и Бог премудри прави од преданих слугу Својих светила бесмртна у царству небеском. Св. Игњатије новомученик беше сав предан Богу још као дечак, и жуђаше да буде монах и да буде мученик за веру. У време устанка Карађорђева прикупљаху Турци војску по Бугарској против Срба, па дођоше и у кућу Ђорђа, оца Игњатијева, да виде, има ли ко за војску. Видећи Ђорђа развијена и снажна човека хтедоше га узети у војску. Али им Ђорђе одлучно рече: „не могу ја ићи против једноверних ми хришћана". Разјарени Турци одмах га на месту убише. Млади Игњатије сакри се у некој суседној кући, по том пребеже у Румунију; но жеља за монаштвом одведе га у Св. Гору. Али он хтеде још нешто више од монаштва, — хтеде мучеништва. Молећи се са сузама једне ноћи пред иконом Пресвете Богородице, да му Она устроји пут ка мучеништву, он чу неки шум пред собом, и виде како се из иконе оне одвоји светао венац и дође на главу његову. Ускоро по том он је мученички пострадао од Турака и примио венац вечне славе.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно јављење Господа апостолу Ананији и Савлу (Дела Ап. 9), и то:
1. како се јави Господ Ананији и упути га ка Савлу у улицу Праву;
2. како Савле у том истом часу виде у визији Ананију, где метну руке на њ да прогледа.

БЕСЕДА

о старим и новим причама о чудесима божјим
Боже, ушима нашим услишасмо и оци
наши приповједише нам дјело које си учинио
у њихово вријеме, у старо вријеме (Пс. 41, 1).
Тако цар Давид говори од имена народа свога. И набраја цар неколика велика дела Божја, која Бог учини за народ Израиљски. О свима тим делима Божјим и ми услишасмо, браћо, из Светога Писма, — и о коликим још и каквим још, о којима Давид не знаде, јер се догодише после њега! Сврх онога што Давид беше чуо не чусмо ли ми несравњиво чудеснија и већа дела Божјег Промисла и Божјег човекољубља? Син Божји ваплоти се од Пречисте Деве и поживе као човек међу људима, мудрост изли, чудеса учини, смрт умртви, ђавола посрами, силу даде следбеницима Својим. То не чу Давид, а ми чусмо, јер нам то јавише наши духовни Оци: апостоли и јеванђелисти, мученици и праведници, и сви редом светитељи од времена онога, времена старога, до дана данашњега. И не само јавише нам они него нам сваки дан Дух Божји јавља кроз Цркву свету, кроз благодатне тајне, кроз чудеса безбројна и безбројна. Ево нам разлога за велику радост, али и за велики страх. Јер нам је дато много, па ће се много од нас и тражити. Дато нам је више богатства духовнога него свима који живеше пре Христа: више мудрости и знања, више славе Божје и силе, и више, много више примера Божје љубави према човеку и човечје љубави према Богу. Упитајте се, о богаташи над богаташима, шта сте за све ово ви дали и шта дајете Богу? Потрудите се, дакле, да се не постидите на Суду Божјем. Као сан измичу се и измаћиће се ускоро сви дани ваши на земљи. И ускоро ће глас трубе ангелске сазвати све народе и све људе на Суд Божји Страшни. Потрудите се, да се не постидите. Јер нећете се моћи изговорити: нисмо знали, или нисмо имали! Знате и имате више откровења него што су имали Давид и Соломон. И више ће се од нас тражити него од њих.
О Сине Божји, велики и чудни Господе Боже и Спасе наш, опомињи нас сваки дан и сваки час на крв Твоју Свету, проливену за нас. Да не заборавимо, Господе, и да се вечно не осудимо. Теби слава и хвала вавек. Амин.