Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Светотројични храм
Светоуспенски храм

Житија Светих из Жичког пролога

Петак, 03.11. (27.10. по Старом кал.)

Преп. Иларион Велики

Преп. Иларион Велики

Као што ружа израсте на трњу, тако се овај велики светитељ роди од родитеља незнабожачких, у селу Тавати близу Газе Палестинске. Дадоше га родитељи на науке у Александрију, где даровити младић брзо прими и светску ученост и духовну мудрост. Познавши Христа Господа и крстивши се, пожели свецело предати се Господу на службу. С том жељом у срцу посети Иларион св. Антонија у пустињи, и поста његов ученик. Потом се врати у своју постојбину и подвизаваше се близу Мајума, код Газе. Демони су га плашили разним страшилиштима, но он их је молитвом Богу и крсним знамењем вазда побеђивао и одгонио. Око њега се сабра мноштво љубитеља духовног живота, и св. Иларион поста за Палестину оно што је за Египат био св. Антоније. Божествен учитељ, неослабни подвижник, диван чудотворац, Иларион је био уважаван не само од хришћана него и од незнабожаца. Но бојећи се похвале људске — и говорећи кроз плач: „тешко мени, примих на земљи плату своју!" — он је бегао из места у место само да би се укрио од људи и остао сам са својом душом и Богом. Тако се настањивао и извесно време живео у Мисиру, у Сицилији, у Далмацији и најзад на Кипру, где је и скончао свој многотрудни живот около 372. г. у 80. години свога живота. Чудотворне мошти св. Илариона пренесе ученик његов Исихије у Палестину и положи у манастир њиме основани.

Св. Иларион еп. Мегленски

Рођен од родитеља знатних и побожних. Његова бездетна мајка дуго се молила Богу да јој да једно дете, и по молитви њеној јави јој се Пресвета Богородица и утеши је речима: „не тугуј, родићеш сина, и он ће обратити многе к светлости истине". Кад је Илариону било три године, из његових уста чула се непрестано песма: „свјат, свјат, свјат Господ Саваот!" Добро школован он се замонаши у 18 години, и основа манастир са типиком св. Пахомија. 1134. год. рукоположи га за епископа Мегленског Јевстатије архиепископ Трновски. Велику борбу водио је св. Иларион скоро целог живота против богумила и јерменских јеретика. Но својом ученошћу духовном и светошћу несравњивом посрамио их је све, и многе од њих привео Православљу. Упокојио се мирно и преселио у царство Господа свога 1164. год.

Преп Филотеј.

Рођен у Хрисопољу у Македонији. Турци га отму од мајке му удове, и заједно са још једним му братом баце у тамницу. Из тамнице их чудесно спасе Пресвета Богородица и пренесе у један манастир у Неаполису Малоазијском. Његова мајка доцније нађе своје синове као монахе, па се и сама замонаши. Филотеј пређе у св. Гору, где се подвизавао најпре у ман. Дионисијату, а потом у пустињи. Чудесан подвижник и велики победитељ силе демонске. Упокојио се мирно у 84. год. живота. Наредио да се не сахрањује него да му се тело баци у шуму птицама и зверовима. Доцније један рибар ноћу виде велику светлост у шуми и озебао пође да се огреје, мислећи да је ватра. Но светлост не беше од ватре него од чудотворних моштију св. Филотеја.

Еванђеља

ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА КОЛОШАНИМА 4:2-9

2. У молитви будите истрајни; бдите у њој са захваљивањем

3. Молећи се уједно и за нас, да нам Бог отвори врата ријечи, да казујемо тајну Христову, због које сам и свезан,

4. Да је објавим као што треба да говорим.

5. Мудро се владајте према онима који су изван, користећи вријеме.

6. Ријеч ваша да бива свагда у благодати, сољу зачињена, да знате како треба свакоме одговорити.

7. За мене казаће вам све Тихик, љубљени брат и вјерни служитељ и сарадник у Господу,

8. Којега послах к вама за то исто, да сазна како сте ви, и да утјеши срца ваша,

9. С Онисимом, вјерним и љубљеним братом, који је од вас. Они ће вам казати све како је овдје.

СВЕТО ЈЕВАНЂЕЉЕ ОД ЛУКЕ 9:49-56

49. А Јован одговарајући рече: Наставниче, видјесмо једнога гдје именом твојим изгони демоне, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом.

50. И рече му Исус: Не забрањујте, јер није против вас; а ко није против вас, с вама је.

51. И када се навршаваху дани његовог узлажења (на небо), он чврсто одлучи да иде у Јерусалим.

52. И посла гласнике пред собом; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да припреме за њега.

53. И не примише га, зато што он иђаше у Јерусалим.

54. А кад видјеше ученици његови Јаков и Јован, рекоше: Господе, хоћеш ли да речемо да огањ сиђе с неба и да их истријеби, као и Илија што учини?

55. А он окренувши се запријети им и рече: Не знате каквога сте ви духа.

56. Јер Син Човјечији не дође да погуби душе људске него да спасе. И отидоше у друго село.

Песма из Пролога

Иларион свети к'о сјајна комета
Бежећи од људи прође пола света,
Но залуд се звезда од очију скрива,
Васцеломе свету светлост је открива.
Иларион славу хоћаше избећи,
Ал' од славе светац не може утећи;
Где га Бог не јави, јавише демони,
Устрашени свецем, који њих прогони.
Иларион дивни где год се насели
Чудеса показа, и болне исцели,
Победивши своје немоћи и страсти,
Победитељ света — демоне подвласти.
У пештери скривен, а свима објављен,
Клонећи се свију, — од свију прослављен.
То Господ прославља своје прослављаче,
Венцима венчава победне тркаче.
Када трка прође живота земнога,
Тад се деле венци живота вечнога.
Старац Иларион, духом вазда млади.
Сад лицем у лице Господом се слади.
Но он и сад за нас молитвом војује,
Да милошћу и нас Господ помилује.

РАСУЂИВАЊЕ

Свевидеће око Божје бди над свима људима и чудесним начином руководи верне ка спасењу. Оно што се верноме учини најпре као велики губитак, у току времена покаже се као велики добитак. Случај св. Филотеја и његовог брата, који за мајку њихову беху као изгубљени, сличан је случају св. Ксенофонта (26. јануар), и сличан је случају св. Јевстатија Плакиде, његове жене и његових синова. Када св. Филотеј са братом сеђаше у турској тамници у Македонији, јави им се Пресвета Богородица у виду мајке њихове и рече им: „устаните, децо моја драга, и пођите за мном!" И наједанпут се младићи обретоше у једном манастиру у граду Неапољу Малоазијском. Када младићи испричаше игуману, шта се с њима збило, појми игуман, да је то од Бога, прими младиће и замонаши их. Прошло је дуго времена од тог догађаја. Мајка њихова жалила их и прежалила. Најзад се решила, да иде и она у неки женски манастир и посвети се Богу. И Промисао Божји доведе је у близину манастира у коме беху њени синови. Једном о слави овог манастира дође она са другим инокињама на славу. У цркви она виде своје синове, али их не позна. У том ће један од браће зовнути другога по његовом светском имену. Мајку текну у срце то драго јој име, и она се пажљиво загледа у лица њихова. И познаде мајка њих, и они мајку. И радост им беше велика; и одадоше благодарност Богу срдачну. Верујући хришћанин и при највећем губитку не треба да очајава.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно исцелење слепога Савла Ананијом (Дела Ап. 9), и то:
1. како Ананија метну руке на Савла спомињући име Господа Исуса;
2. како од Савлових очију отпаде као крљушт, и он прогледа, и крсти се, и поста Павле.

БЕСЕДА

о богонадахнутом срцу и језику
Отригнуће срце моје ријеч добру. Језик
је мој трска књижника хитрописца (Пс. 44, 1).
Ево надахнућа Духом Божјим! Пророк хоће да говори о Христу Господу, и срце му набујало силом и мудрошћу. Зато он не каже: рећиће или исказаће срце моје реч добру, него отригнуће, као да део свога сопственог срца износи напоље. Као млаз воде из препуног извора. Бујна вода тесни се у тескоби подземној, и кад стигне на отвор извора избија у великим млазевима. Такво је срце пророка, кад хоће да говори о Христу. Таква је сила благодати, стешњене у срцу људском. Ако се не пројави у моћним речима, или ако се не пројави у чудотворним делима, она ће унутра у човеку светлити и чудеса чинити. А кад исходи у речима језик пророков постаје као трска, као перо књижевника хитрописца. Јер се ту не мучи човек да састави мисао, нити се мучи да мисао обуче у одело речи, него благодат сама навире на језик са готовим мислима и речима. Откуда таква сила у човеку? Од Бога Духа Светога. Зашто толика сила? Јер пророк хоће да говори Цару о самоме Цару. Изрећићу ја дјела моја цару. Дело и реч овде се истоветују, као што то чешће бива у Светом Писму. Где Дух говори ту и делује; и где делује ту и говори. Најсилније се говори кроз дела. Пророк узима од Христа Цара и даје Христу Цару. Он говори одушевљењем љубави према Спаситељу света; говори из срца наврелог одушевљењем љубави божанске. Из даљине времена он види ваплоћеног Сина Божјег, и срце му игра од радости. Као намучени путник у ноћи кад сагледа красну зору на истоку!
О Господе Боже Душе Свети, не ускрати и нама благодат Твоју свету и силну, да се можемо очистити од греха и удостојити царства Христовог. Теби слава и хвала вавек. Амин.