Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Светотројични храм
Светоуспенски храм

Житија Светих из Жичког пролога

Петак, 06.01. (30.12. по Старом кал.)

Бадњи дан

Бадњи дан

Најстрожи пост и сасвим посебна служба одређена је за само навечерје Рождества Христовог, које се назива Бадњи дан. За Бадњи дан, уколико он не падне у суботу или недељу, у 2. час дана (по нашем рачунању 8 ујутро) служе се Царски часови 1,3,6. и 9. Сваки од њих има по 2 посебна пророчка псалма, нарочите тропаре, прокимен, паримеје, Апостол и Јеванђеље. Јеванђеље се на самом почетку доноси на средину храма и полаже на налоњ. Царске двери током читаве службе остају отворене, све док се Јеванђеље не унесе у олтар. На сваком часу савршава се кађење, и то на 1. и 9. потпуно, а на 3. и 6. мало. Са часовима се сједињују и изобразитељне. Затим се у 7. час дана (по нашем рачунању 1 поподне) служи Литургија светог Василија Великог, која почиње вечерњем. После входа са Јеванђељем и "Свјете Тихиј" чита се 8 паримеја, при чему се после прва три возглашава нарочит тропар, чији завршетак: "С њими же помилуј нас" певају чтец и појци; после 6. паримеја возглашава се други тропар, чији завршетак "Жизнодавче, слава Теби" такође певају чтец и појци. Након 8. паримеја произноси се мала јектенија са литургијским возгласом: "Јако свјат јеси, Боже наш", а одмах затим следи Трисвета песма и уобичајеним поретком Литургија светог Василија Великог. После Литургије на средний храма поставља се икона празника са упаљеном свећом, и свештенослужитељи са народом славе пред иконом празник који је наступио певајући тропар: "Рождество Твоје, Христе Боже наш..." ("Рођење Твоје, Христе Боже наш...") и кондак "Дјева дњес пресушчественаго раждајет..." ("Дјева данас Надсуштаственога рађа..."). Извод текста преузет из Литургике архиепископа Аверкија Таушева. Целу књигу можете наћи на сајту Светосавље:
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Liturgika_36.htm

Преподобни Никола војвода

Неки мисле да је овај велики светитељ био балкански Словен пореклом. У време цара Никифора Никола беше војвода и заповедаше над једним делом војске, која пође у рат на Бугаре. Успут Никола заноћи у једној крчми, где имаде једно велико искушење и један чудан сан. Тај сан се потпуно обистини у рату, у коме Грци беху страшно потучени од Бугара 811. године. Никола се спасе; па из благодарности према Промислу Божјем он остави свој војнички чин и замонаши се. Дуго се подвизавао и подвигом толико усавршавао да је постао велики прозорљивац и угодник Божји. Скончао мирно у IX веку и преселио се у блажено Царство Христа Господа.

Преподобна мученица Евгенија и други с њом

Ћерка Филипа, епарха целог Мисира. Рођена у Риму. У то време беху хришћани изгнани из Александрије и живљаху ван града. Девица Евгенија посећиваше хришћане и свим срцем прими веру њихову. Одбеже од својих родитеља са два верна евнуха своја, крсти се од епископа Елије и прерушена у мушко одело ступи у мушки манастир, где прими монашки чин. Толико очисти срце своје подвигом својевољним, да прими од Бога благодат исцељења болних. Тако исцели и неку богату жену Мелантију. Но после ова жена хоћаше извући Евгенију на телесни грех и не слутећи, да је Евгенија женско. Па како би одлучно одбијена од стране Евгеније, ова зла жена из освете оде епарху и оклевета Евгенију онако исто као некад жена Пентефријева целомудреног Јосифа. Епарх нареди те све монахе оковаше и у тамницу вргоше заједно с Евгенијом. Но када би изведена на суд, света Евгенија показа се своме оцу као његова ћерка. Обрадовани Филип тада крсти се са целим домом својим. И би Филип изабран за епископа александријског. Чувши за ово, римски цар посла неког опаког војводу Теренција, који дошавши у Александрију тајно уби Филипа. Тада се света Евгенија пресели у Рим са мајком и браћом својом. У Риму је неустрашиво и ревносно преводила незнабошце у веру праву, нарочито девојке. Тако преведе у веру и неку красну девицу Василију. Ускоро Василија би посечена за Христа, како јој Евгенија и предсказа. Тада бише посечени и оба она евнуха, Прот и Јакинт. Најзад дође мученичка кончина и светој Евгенији. Од њене близине паде храм Дијанин и разруши се. Мучитељи је бацише најпре у воду, потом у огањ, но Бог је спасе. Јави јој се сам Господ Исус у тамници и рече јој, да ће она пострадати на сам дан Његовог Рождества. Тако и би. Мачем је посекоше 25. децембра 262. године у Риму. После смрти јави се Евгенија матери својој у великој слави и утеши је.

Еванђеља

САБОРНА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ЈАКОВА 2:1-13

1. Браћо моја, не гледајући ко је ко, имајте вјеру у нашега Господа славе Исуса Христа.

2. Јер ако дође на сабрање ваше човјек са златним прстеном и у свијетлој хаљини, а дође и сиромах у биједној хаљини,

3. И погледате на онога у свијетлој хаљини, и речете му: Ти сједи овдје лијепо, а сиромаху: Ти стани ондје, или сједи овдје ниже подножја мојега;

4. Зар тиме не учинисте разлику у себи и постадосте судије са злим помислима?

5. Чујте, драга браћо моја, не изабра ли Бог сиромахе овога свијета да буду богати вјером, и насљедници Царства које обећа онима који Њега љубе?

6. А ви понизисте сиромаха. Нису ли богаташи ти који вас угњетавају и зар вас они не вуку на судове?

7. Не хуле ли они на добро Име којим сте названи?

8. Но, ако ви закон царски извршујете по Писму: Љуби ближњега својега као самог себе, добро чините;

9. Ако ли гледате ко је ко, гријех чините, и закон вас кара као преступнике.

10. Јер који сав закон одржи а сагријеши у једноме, крив је за све.

11. Јер Онај који је рекао: Не чини прељубе! рекао је и: Не убиј! Ако, дакле, не учиниш прељубу а убијеш, постао си преступник закона.

12. Тако говорите и тако творите као они који ће законом слободе бити суђени;

13. Јер ће ономе бити суд без милости који не чини милости; а милост слави побједу над судом.

СВЕТО ЈЕВАНЂЕЉЕ ОД МАРКА 10:23-32

23. И погледавши око себе, Исус рече ученицима својим:

(Зач. 46).

Како је тешко богатима ући у Царство Божије!

24. А ученици се запањише на ријечи његове. А Исус опет одговарајући рече им: Дјецо, како је тешко онима који се уздају у богатство ући у Царство Божије!

25. Лакше је камили кроз иглене уши проћи неголи богатоме у Царство Божије ући.

26. А они се веома чуђаху говорећи у себи: па ко се онда може спасти?

27. А Исус погледавши на њих рече: Људима је то немогуће, али Богу није; јер све је могуће Богу.

28. А Петар му поче говорити: Ето ми смо оставили све и за тобом пођосмо.

29. А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или њиве, мене ради и јеванђеља ради,

30. А да неће примити сад у ово вријеме сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и оца, и матер, и дјецу, и њиве, уз прогоњење, а у вијеку који долази живот вјечни.

31. Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.

32. А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом.

Песма из Пролога

Евгенија славна дева
Бога познала,
На службу се своме Богу
цела предала.
Времен живот жртвовала
вечном и трајном.
Срце своје обручила
Христу бескрајном.
Трпљењем je победила
злобу вражију.
И благодат задобила Евгенијо,
чудну, Божију.
C ангелима на небеси
Сад се радује,
Са свецима вечни празник
славно празнује.
Евгенијо, красна дево,
Бог те посвети,
Ти си сада и нас грешних
пред Богом сети.

РАСУЂИВАЊЕ

Победа над искушењем — победа је над смрћу. To доказује и један чудесан доживљај св. Николе војводе. Када овај војвода иђаше у војсци цара Никифора против Бугара, деси му се те заноћи у једној путној крчми. У крчмара беше ћерка девојка, која, занесена спољашњом красотом царског војводе, поче звати овога на грех. Никола је одби једном говорећи joj, да је то дело, на које га она зове, сатанско. Но бестидна девојка дође и други па и трећи пут у војводину собу и позиваше га на нечисто дело. Војвода је одби и други и трећи пут још одсудније саветујући је да чува девичанство своје, и не предаје ђаволу и тело своје и душу. Још joj на крају рече, да је он војник, и да иде у рат, пa je и недостојно и опасно по војника прљати се таквим неделом, које he Бога прогњевити a њега у сигурну смрт одвести. И тако овај богољубиви човек победи искушење. Сутрадан крете он c војском даље. Идуће ноћи виде он овакву визију: како он стоји на неком широком пољу, и види близу себе једнога силнога човека, како седи са претуреном десном ногом преко леве. Пред њима у пољу стајаху две војске једна према другој, грчка и бугарска. Онај силни човек рече му, да добро пази шта ће се сад збити. Никола гледаше и виде следеће: докле онај силни човек држаше десну ногу преко леве, дотле грчка војска побеђиваше бугарску војску, a када он промени став и претури леву ногу преко десне, тада навалише Бугари и страховито исекоше Грке. Онда онај силни човек приведе војводу ближе поклатој војсци грчкој. Цело поље беше покривено лешевима, и то све леш до леша. Само у средини тих лешева беше једно место празно, колико би једно тело људско могло заузети. Тада рече онај човек Николи: то место беше одређено за твоје тело, но како си ти прошле ноћи три пут победио ђаволско искушење, спасао си од смрти и тело своје и душу. To што виде Никола у ноћној визији, виде он тачно тако и на јави у време борбе. Грчка војска сва изгибе на бојном пољу.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам сабор (лик) праотаца, пророка и праведника на небесима и то:
1. како они пре Христа испунише закон Божји;
2. како они прорекоше Христа Господа, било речју, било сликом живота свога,
3. како сада ликују у Царству Христовом.

БЕСЕДА

о праведном Јосифу

Јосиф муж праведан... учини како му заповједи ангел Господњи (Матеја 1,19,24)

Треба се бојати Бога више него људи, и треба слушати Бога више него људе. То је наук живота праведнога Јосифа, сродника и заштитника Свете Деве Марије. Он живљаше на прекрету између закона и благодати, и беше веран закону, док се не јави благодат; а кад се јави нова благодат Божија, он поста веран благодати. Послушан слову закона он хтеде отерати Свету Деву, кад ова заче у пречистом телу своме Спаситеља света,но кад му ангел Божији јави, да је Марија зачела од Духа светога, он се трже од своје намере, и не отера је него учини како му заповеди ангел Господњи. Он не расуђиваше ништа од себе него слушаше вољу Божију. Зато га удостоји Господ славе велике и на земљи и на небу. Тихо о тајно он послужи Богу, а Бог га прослави јавно. И не само да се он удостоји царства Божијег, него и синови и кћери. Који би отац желео нешто више него да му син буде апостол Христов? А Јосиф имаше два сина апостола. Тако Бог прославља оне, који се Њега боје и Њега слушају.
О Господе велики, Боже праведнога Јосифа, помози и нама грешнима правду твоју љубити и Тебе се јединога бојати, Теби слава и хвала вавек. Амин.