Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Светотројични храм
Светоуспенски храм

Житија Светих из Жичког пролога

Среда, 06.09. (30.08. по Старом кал.)

Свешт. муч. Евтихије

Свешт. муч. Евтихије

Један од мањих апостола, родом из Севастопоља. Ученик и подражатељ апостола Јована Богослова и Павла. И ако није убројан у 70 апостола, ипак се назива апостолом због тога што је био ученик великих апостола, и што је у служби јеванђелској показао праву апостолску ревност. Посвећен за епископа - мисионера св. Евтихије путовао је много, имајући ангела за сапутника. У тамници примао је хлеб небески од ангела. Када му је тело било стругано зумбом железном, текла је из њега крв са необично благоуханим миром. Бацан у огањ и пред зверове, и најзад посечен мачем у Севастопољу.

Св. муч. Татион

Пореклом из Мантинеје близу Клавдиопоља у Витинији. Страдао у време Диоклецијана. После великих мучења жив зарит у земљу, и тако предао Богу душу своју свету.

Св. муч. Сира

Сродница св. Марије Голиндухе (в. 12. јула). Персијанка, из града Хирхаселевкоса, ћерка великог жреца огњепоклоничког. Васпитана у незнабоштву девица Сира сазнаде о Христу од неких убогих жена хришћанки, и њено младо срце распали се љубављу према Господу. При некој својој болести, а док још не беше крштена, потражи она праха из цркве од свештеника хришћанског, но свештеник је као некрштену одби. Тада она са великом вером дотаче се одежде свештеникове и оздрави. То чудесно исцелење још је више утврди у вери Христовој. Но њен бездушни отац предаде је љутим истјазањима, при којима она примаше охрабрења и утехе од небеских виђења. Насилно удављена конопом и утопљена у воду 558 год. у време персијског цара Хозроја I, а у својој 18 години живота. И тако ова света девица сконча славно свој земаљски пут и пресели се у небеска ангелска насеља.

Преп. Арсеније Комељски

Родом из Москве, од рода великашког. Као младић примио монаштво у обитељи св. Сергија Радонежског. Као узорит монах би изабран за игумана, но он жуђаше за молитвеном самоћом, и удаљи се у Комељску шуму, где се до смрти подвизавао борећи се храбро са великим искушењима демонским. Упокојио се у Господу 1550 год.

Св. Георгије Лимниот (Језерски) Исповедник

Велики подвижник Олимпијски. Пострадао у старости од 95 година у време иконоборства, 716 год.

Еванђеља

ДРУГА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА КОРИНЋАНИМА 12:20-21 / 13:1-2

20. Јер се бојим да вас, кад дођем, нећу наћи какве хоћу, и ја ћу се наћи вама каквог ме нећете; да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, нереди;

21. Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој код вас, те не заплачем за многима који су прије гријешили и нису се покајали за нечистоту и блуд и разврат што починише.

1. Ово трећи пут долазим к вама; на устима два или три свједока утврђује се свака ријеч.

2. Напријед казах и унапријед говорим, када сам био код вас други пут, и сад кад нисам код вас, пишем онима који су прије сагријешили и свима осталима, да ако дођем опет, нећу штедјети,

(Зач. 197).

СВЕТО ЈЕВАНЂЕЉЕ ОД МАРКА 4:24-34

24. И говораше им: Памтите што чујете: каквом мјером мјерите онаквом ће вам се мјерити и дометнуће се вама који слушате.

25. Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.

26. И говораше им: Тако је Царство Божије као човјек кад баци сјеме у земљу;

27. И спава и устаје ноћу и дању; и сјеме ниче и расте, да он и не зна.

28. Јер земља сама од себе донесе најприје траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.

29. А кад сазри род, одмах пошаље срп: јер наста жетва.

30. И говораше: Са чиме ћемо упоредити Царство Божије? Или у каквој ћемо га причи исказати?

31. Оно је као зрно горушично које кад се посије у земљу мање је од свију сјемена на земљи;

32. А кад се посије, узрасте и буде веће од свега поврћа, и пусти гране велике да могу у његову хладу и птице небеске боравити.

33. И таквим многим причама казиваше им ријеч колико могаху слушати.

34. А без приче не говораше им ни ријечи. А ученицима насамо тумачаше све.

(Зач. 18).

Песма из Пролога

Млада као роса но стара мудрошћу
И богата вером, надом и кротошћу,
Сира Персијанка, узорна Хришћанка,
Богу се мољаше ноћу пре уранка;
Молитвама Сира душу богаћаше.
Молитвама срце своје весељаше.
У мраку и тузи очевог огњишта,
У јаду и крви борбеног попришта.
Молитвама срце весељаше Сира,
Весела и пуна Христовога мира.
Против Сире беше царство и жречество,
А за Сиру Христос и чесно свештенство.
У тамници тамној, на молитви будној,
Сира се сијаше у светлости чудној.
То је светлост рајска, грехом потамњена,
Но Христовим Крстом верним повраћена.
Ко крст на се узме, ту светлост добија.
Од светлости душе и лице се сија:
Засија се Сира као звезда иста,
И кроз смрт похита у наручје Христа.

РАСУЂИВАЊЕ

Ако упитате многе људе, зашто не иду у цркву на молитву, обично ће вам одговорити: немам времена, морам да радим! Погледајте те људе, који само раде и не иду у цркву уздајући се само у свој рад, и сравните их са онима који деле време на рад и на молитву, и брзо ћете се уверити, да су ови други и имућнији и, што је главно, задовољнији. Прича се за два суседа кројача, како су били неједнаки и по раду, и по молитви, и по имању и задовољству. Један од њих имао је велику породицу, а други је био самац. Онај први имао је обичај да свако јутро иде у цркву на молитву, а овај самац никад није ишао у цркву. Онај први не само да је мање радио, него је био и невештији мајстор од овог другог. И онај је имао свега задовољно, а овај је оскудевао. Упита овај онога, како то да он има свега, ма да ради мање од њега. А онај богомољац одговори, да он сваки дан иде у цркву, и уз пут налази изгубљено злато, па позове и свог суседа самца да пође с њим на молитву, па ће делити нађено злато. И оба суседа почну редовно ићи у цркву и убрзо се оба изједначе у обиљу и задовољству. Наравно, никакво злато нису они налазили на путу, али је благослов Божји умножавао обиље правим богомољцима. Онима који ишту најпре царства Божија и правде Његове, Бог додаје и умножава све остало, што им је нужно за телесни живот.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Провиђење Божје које чуваше Давида да не падне у руке Саулове (I Сам. 23), и то:
1. како Саул дође да опколи град Кеилу, у коме беше Давид, но Бог то откри Давиду те Давид пре побеже;
2. како Саул у Маони за мало не ухвати Давида, али му дође глас, да су Филистејци ударили на земљу;
3. како Господ вазда бди над праведником, и како Он омета планове неправедника.

БЕСЕДА

о карактеру Христовом, како га прорече Исаија
Неће викати ни ружити: нити ће се
чути глас Његов по улицама; Трске
стучене не ће преломити и лана што се
дими не ће угасити, јављаће суд по
истини
(Иса. 42, 2 - 3).
Ко имаше више права од Господа Сина Божјег да виче на земљи, у винограду Своме, на безаконике? Ко имаше више права да ружи грешнике, који наружише Бога и закон Божји? О кротости умилна, невиђена међу људима! О чиста водо планинска, која се с висине сливаш и ћутке переш нечистоћу насеља људских! Многи безбожници мисле, да би поверовали у Христа, кад би чули од Њега речи не благе него громовите. Но шта је боље, нека кажу безбожници, да ли речи громовите, са виком и хуком, које пролазе без дејства као дим теран ветром, или речи благе, које имају дејство грома? Може ли легион громова истерати легион ђавола из једног поседнутог човека? Та легион громова пукло је над Гадаром, но легион ђавола у лудом човеку нису то ни осетили. Ни на демоне Господ Исус не викаше, него им тихо рече, да изађу, и они послушно излажаху.
Није ствар, браћо, у вици и у критици, него у сили. Трске стучене не ће преломити и лана што се дими неће угасити. Ово се односи на Стари Завет, чији дух су Фарисеји били стукли сасвим и претрпали формалностима суботарским, и који се само још димио, али није давао светлост људима, због отупелог разума и окамењеног срца људи. Не ће Господ преломити стучену трску нити ће угасити сасвим притуљени огањ онога закона, кога је Он дао. Још се односи ово и на људе грешне. Људе, утучене грехом, не ће Он докончати, нити грешнике, у којима се светлост божанска претворила у дим, угасити, него ће трску исправити и огањ божански у људима распламсати. Јер због грешника је Он и дошао у свет. Јављаће суд лагано и кротко, али са силом, коју истина сама собом носи. Понашаће се благои кротко, и са сажаљењем и милошћу слично лекару - но далеко узвишеније и срдачније - него лекар кад уђе у кућу безумних.
О Господе кротки и тихи, испуни нас Твојом прекрасном кротошћу и тихошћу. Теби слава и хвала вавек. Амин.