Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Светотројични храм
Светоуспенски храм

Житија Светих из Жичког пролога

Петак, 09.06. (02.06. по Старом кал.)

Свети мученици Теодора и Дидим

Свети мученици Теодора и Дидим

У време злочестивог цара Максимилијана беше у Александрији Теодора девица, благородног происхођења и васпитања. Као хришћанка би Теодора изведена на суд пред незнабошце. После дугих истјазања за веру Христову нареди кнез мучитељ, да се баци у блудилиште и да буде војницима дозвољено улазити к њој на задовољење телесне похоте. Света Теодора мољаше се Богу приљежно, да је спасе од скверни, и када се она мољаше, уђе к њој војник по имену Дидим, рече јој, да је и он слуга Христов, обуче њу у своје војничко одело, а себе у њено женско. Тада њу пусти да изађе, а он оста у блудилишту. По том ухваћен буде и изведен пред судију, призна да је хришћанин, да је он спасао Теодору и да је готов за Христа умрети. Би осуђен на смрт и изведен на губилиште. Тада дотрча и Теодора к њему и узвикну: "Иако си ти спасао моју част, ја нисам од тебе искала да ме спасеш од смрти. Уступи мени смрт мученичку!" Рече јој на то Дидим свети: "Возљубљена сестро, не спречавај ме да умрем за Христа и крвљу мојом оперем грехе моје!" Чувши ову препирку незнабошци обоје осудише на смрт, и обоје беху посечени, а тела им сажежена у огњу. Чесно пострадаше и задобише венце вечне славе 304. године у Александрији.

Свештеномученик Терапонт, епископ сардијски.

Обратио је многе Јелине у веру Христову због чега буде љуто мучен од незнабожаца глађу, тамницом и бијењем. Обнажена по- ложише га на земљу и везаше за 4 суха коца, па га немилосрдно бише све док му месо здераше с костију. Но мученик оста, ипак, у животу, а она четири суха коца озеленеше и узрастоше у висока дрвета, од којих многи болесници добијаху исцељење. Најзад свети Терапонт би заклан као јагње, у време Валеријана, и пресели се душом у Царство, да гледа славу Божју у вечности. Чесно пострада 259. године.

Свети Давид Гареџијски

Овај Давид беше један од тринаест отаца грузијских (в. 7. мај). Прозван тако због Гареџијске пустиње, близу Тифлиса, где се подвизавао. У старости реши се Давид с неколико ученика посетити Свету Земљу. Остави, дакле, манастир на управу старцима Лукијану и Додо, и крете на пут. Када су стигли до једног брда, одакле се видео Јерусалим, Давид се заплака и рече: "Како да се дрзнем ја да својим грешним ногама ходим по стопама Богочовека?" Па рече својим ученицима да они, као достојнији, иду и поклоне се светињама, а он узе три камена и врати се натраг. Но Господ не даде да се скрије од света толико смирење, и ангел се јави Илији, патријарху јерусалимском, и рече му: "Пошљи одмах за старцем, који се враћа за Сирију; у њега су три камена, он однесе собом сву благодат Свете Земље, њему је доста за благослов један камен, а два нека врати у Јерусалим; тај старац је авва Давид Гареџијски". Патријарх брзо пошље људе, који стигну старца Давида и узму два камена, а њега пусте. Онај трећи камен и до данас лежи на његовом гробу, и има чудотворну силу исцељења.

Песма

Дидим красни ка смрти хођаше
И радосно псалме псалмоваше.
Кад то чула Теодора млада,
За Дидимом појури из града,
C Дидимом се она препираше
И о смрт се са њим отимаше:
– O Дидиме, o мој добротворе,
Пусти прво мене да уморе!
Ти ми спасе образ девојачки
Но узе ми венац мученички.
O Дидиме, част и слава твоја,
A смрт ова нека буде моја!
Уклони се, нек мач мене сече!
На то Дидим Теодори рече:
– Сестро моја, Теодора дево,
Ево среће што сам вазда снево!
Евo згоде да умрем за Христа,
Теби доста штo си дева чиста,
У чистоти ти Господу служи,
Дај Дидиму Богу да с’ одужи!
Теодора савет му не прима,
K cмрти јури напред пре Дидима,
– И ја главу имам за сечење,
И ја души требујем спасење!
O прекрасног овог препирања!
O блаженог o смрт надметања!
Но мач један може сећи двоје:
Двапут cевнy, посече обоје.
Сад сврстани c небесним војскама
Нас помажу својим молитвама.

РАСУЂИВАЊЕ

Здравље телесно је несумњиво дар Божји. Но здравље телесно није никако највеће благо овога света, као што многи говоре и пишу. Јер ма какво да је телесно здравље, оно је пролазно; a оно што је пролазно, не може се назвати највећим благом за човека. Непролазне вредности су драгоценије од пролазних, као што је вечност драгоценија од времена. A непролазне вредности улазе у оквир здравља душевнога. О. Јован Кронштатски пише: „Ах, ја и сам осећам, да кад сам потпуно здрав и кад трудом не изнуравам себе, ја тада умирем духом, тада нема у мени царства Божјег, тада овлађује мноме тело моје, a c телом ђаво.“

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам благодат Бога Духа Светога у тајни Причешћа и то:
1. како та благодат чини освећени хлеб и вино живом жртвом Христовом,
2. како она дејствује унутра у хлебу и вину слично онако као што је дејствовала у телу Свете Пречисте при ваплоћењу Господа.

БЕСЕДА

о благодати Божјој објављеној кроз векове
Да покаже у вијековима који иду превелико богатство благодати своје. (Еф. 2, 7)
Пророчким даром пророковао је апостол Павле о богатству благодати, која ће се кроз векове изливати на род човечји. Оно што је апостол прорекао, можемо ми, који живимо близу 20 столећа удаљени од апостола, проверити на вековима већ минулим. Као што су кошнице испуњене вредним и медоточним пчелама, тако су сви векови од Христа до данас испуњени благодатним људима, девојкама и женама.
О колико се богатство благодати Божје показало на безбројним душама, које најпре бише грешне, а после посташе свете!
О колико се богатство благодати Божје показало на људима и женама, најпре слабим и бојажљивим, који потом јуначки исповедаху Христа Господа и радосно за Њега пострадаше!
О колико се богатство благодати Божје показало кроз векове и векове на простим и неуким, који потом посташе мудраци истинити и духовни генерали војскама верних Христових!
А помислите, браћо, колико још скривене светости, нејављеног пожртвовања, незаписаног јунаштва, непохваљене врлине, лежи у дубинама двадесет хришћанских векова! Кад се све то објави, све то што је било у вековима прошлим и у оним који ће доћи до краја времена, тада ће се и ангели и људи удивити пред неисказаним богатством благодати Божје. Тада ће и сам апостол Павле морати узвикнути: иако сам апостол био, ипак слаба ми је била реч, да искажем сву неизмерност богатства благодати Божје, која се човекољубно пројавила у свету.
О пресвета Тројице, човекољубиви Боже наш, уздигни срца наша, да непрестано славимо и хвалимо превелико богатство благодати Твоје. Теби слава и хвала вавек. Амин.