Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Светотројични храм
Светоуспенски храм

Житија Светих из Жичког пролога

Петак, 11.08. (04.08. по Старом кал.)

Св. муч. Калиник

Св. муч. Калиник

Родом из Киликије. Васпитан од малена у хришћанском благочешћу. Оставивши све пошао да проповеда Јеванђеље. У Анкири буде ухваћен од некога незнабожачког кнеза Сакердона. Када му кнез грозно припрети мукама, ако се не поклони идолима, одговори му св. Калиник: „мени је свака мука за Бога мога тако добро дошла као гладноме хлеб". После страшних истјазања и побоја, обу га кнез у гвоздене опанке, са ексерима унутра, и нареди да га терају у град Гангрски, јер нити га смеде више мучити нити погубити у Анкири, пошто многи гледајући јуначко трпљење Божјега човека обратише се у веру Христову. Уз пут ожеднише војници, и не би воде. Св. Калиник се помоли Богу, и изведе воду из једног камена. Кад стигоше у град Гангрски бацише мучитељи св. Калиника у пећ зажарену. Светитељ се помоли Богу говорећи: „благодарим ти, Оче небесни, што си ме учинио достојним овога часа, у који за име Твоје свето умирем". По том уђе у огањ. Када се огањ угаси, нађоше тело његово мртво али цело и од огња неповређено. Чесно пострада и увенча се венцем вечне славе око 250 год.

Св. муч. Серафима

Девојка из Антиохије. Живела у дому неке Савине, сенаторке, коју приведе вери Христовој. Чувши за њу неки Вирил, мучитељ хришћана, нареди те је доведоше преда њ. Пошто Серафима оста непоколебљива у вери својој, нареди мучитељ, да се баци у тамницу, и посла неке младиће, да с њом преноће и да је оскврне. Серафима се Богу мољаше у тамници, кад младићи стигоше пред тамничка врата. Ту наједанпут забљешта пред њима ангел Божји с мачем у руци, и они падоше као мртви, потпуно несвесни и раслабљени. Сутрадан мучитељ замоли Серафиму, те молитвом поврати младиће к свести. Приписујући све ово мађијама Вирил нареди, те ову свету девицу најпре жегоше свећама, а по том је бише штаповима. Но кад њу бијаху, одломи се један комад штапа, одскочи и удари Вирила у очи, од чега он ослепи. Најзад мачем одсекоше главу овој Христовој слушкињи, и она предаде дух свој Богу. Благочестива Савина чесно погребе њено тело, од кога поче тећи исцелење многима. Пострада св. Серафима у време цара Адријана (117 - 138).

Св. муч. Теодотија

Млада удовица са троје деце.У Солуну, заједно са св. Анастасијом (22 дец.), Теодотија се трудила на делу Божјем, предана потпуно животу благочестивом. У време гоњења Диоклецијанова на смрт осуђена, и заједно са својом децом бачена у пећ огњену. Душе њихове свете винуше се у небеску домовину.

Св. муч. Јевстатије Мцхетски

Персијанац, родом из једнога села, Арбукета. У својој 30 години дошао у Мцхет град, и ту видећи како хришћани живе и верују прими крштење. Мучен за Христа и посечен у Тифлису 589 год. Мошти његове почивају у саборној цркви у Мцхету и дају исцелење верујућим.

Еванђеља

ДРУГА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА КОРИНЋАНИМА 1:1-7

(Зач. 167).

1. Павле, апостол Исуса Христа по вољи Божијој, и брат Тимотеј Цркви

Божијој која је у Коринту, са свима светима који су у читавој Ахаји:

2. Благодат вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.

3. Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, Отац милосрђа и Бог

сваке утјехе,

4. Који нас тјеши у свакој невољи нашој да бисмо ми могли тјешити оне који

су у свакој невољи утјехом којом нас саме тјеши Бог;

5. Да као што су страдања Христова обилна у нама тако је кроз Христа

обилна и утјеха наша.

6. Ако ли се мучимо за вашу је утјеху и спасење које се постиже подношењем

оних истих страдања која и ми трпимо; ако ли се утјешавамо, за вашу је

утјеху и спасење;

7. И надање је наше поуздано за вас, знајући да као што сте заједничари

страдања тако сте и утјехе.

(Зач. 168).

 

СВЕТО ЈЕВАНЂЕЉЕ ОД МАТЕЈА 21:43-46

43. Зато вам кажем да ће се од вас узети Царство Божије, и даће се народу

који доноси плодове његове.

(Зач. 88).

44. И ко падне на овај камен, разбиће се; а на кога он падне, сатрће га.

45. И чувши првосвештеници и фарисеји приче његове, разумјеше да о њима

говори.

46. И настојећи да га ухвате, побојаше се народа, јер га држаху за пророка.

Песма из Пролога

Серафима, мила ангелима,
Сва невина и душом и телом,
Незлобива у свим помислима,
Много дана беше истјазана
За Господа Христа бесмртнога.
Кнез безбожни у храм је нагони
Да принесе жртве идолима.
Одговара света Серафима:
- Слушкиња сам Бога јединога,
Тело моје храм Духа Светога,
У девству сам тело очувала
Да би Богу на жртву принела,
Храм телесни Господу на жртву,
Мучи тело колико ти драго,
Но душу ми нећеш видет мртву,
Душа жива пре и после смрти
Огњем, мачем, не мо'ш је сатрти.
Због душе је тело саграђено,
И душом је тело освештано.
Од Бога се душа у свет јавља.
Да у телу Господа прославља.
Слава Богу, Богу Тројичноме!
Слава Богу, Створитељу моме!

РАСУЂИВАЊЕ

Истинитим покајањем, сузама, молитвом и добрим делима може се и најпрљавија душа потпуно очистити и изменити. Зато буди пажљив, да не спомињеш злурадо грехе покајаног грешника, него принеси благодарност Богу и диви се, како се од таме направила светлост и од муља бистра вода. Мисирски цар Амасис беше од ниска рода, па кад поста царем, људи га мало поштоваху сећајући се његовог порекла. Да би доскочио људима и задобио њихово поштовање, он узе метални леген, у коме су се по обичају прале ноге посетиоцима двора, даде га прелити и од њега направити лик некога идола. Тада цар постави тог идола на улицу. Видећи људи идола почеше му се клањати и одавати божанску част. А цар објави од чега је тај идол направљен. Разумеше људи, да је цар хтео тиме да покаже, да они не треба да мисли више о томе шта је он пре био него шта је он сад. И почеше људи одавати цару царску пошту.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесни знак што Бог показа Гедеону (Судиј. 6), и то:
1. како једне ноћи само руно беше под росом, а сва остала земља суха; и како друге ноћи беше сва земља под росом а руно сухо;
2. како то означаваше најпре народ Израиљски усред незнабожачког света (до доласка Христова), а по том незнабожачки свет, под благодаћу и безблагодатни Израил: (по доласку Христову).

БЕСЕДА

о одлагању Дана Страшнога по милости божјој
Не доцни Господ с обећањем, као
што неки мисле да доцни, него нас
трпи, јер не ће да ко погине, него
сви да дођу у покајање
(II Пет. 3, 9).
Милост Божја, браћо, одлаже онај дан који гори као пећ, по речима пророчким (Мал. 4, 1). Нека се, дакле, застиде ругачи, који се ругају обећању Божјем и говоре: гдје је обећање доласка Његова? Није Бог заборавио обећање Своје него су грешници заборавили сами себе. А Бог по неизмерној милости Својој чека, да грешници дођу к себи, и покају се, и припреме се за дан онај, који се не понавља. Гле, дан онај није као многи дани, који се дају људима ради покајања и припреме за сусрет с Богом. Дан је онај један, и разликује се од свих осталих дана, јер он не долази за покајање него за суд. Као што је Суд Страшни један, и неповторив, тако је и дан онај један и неповторив.
Бог не жели да ко од људи погине. Он није створио људе за погибију него за спасење. Има ли баштована, који сејући поврће жели, да му се поврће сасуши и пропадне? А Бог је мудрији и сажаљивији од свих људи. Једну жељу Бог има, на име: да се сви људи покају и од зла поврате. Како се радује виноградар, кад му се увели виноград поврати, и поново озелени и плод донесе! Колика ли је тек радост Бога и ангела Божјих, кад се душе људске, увеле од греха, поврате, и подмладе од суза покајања, и донесу плод покајања.
О Господе, милосрдни и човекољубиви, помози грешницима, да осете милост Твоју и сажаљивост Твоју према њима, - да осете и да се покају, - да се покају и поврате са опаких путова својих. Теби слава и хвала вавек. Амин.