Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Светотројични храм
Светоуспенски храм

Житија Светих из Жичког пролога

Понедељак, 16.10. (09.10. по Старом кал.)

Свешт. муч. Дионисије Ареопагит

Свешт. муч. Дионисије Ареопагит

Убраја се у седамдесет мањих апостола. Овај дивни муж беше од знамените незнабожачке фамилије из Атине. Свршивши школу филозофије у Атини оде у Мисир да још учи. У то време једнога дана издахну Господ Христос на крсту, и сунце помрча, и би тама и у Мисиру 3 сата. Тада Дионисије узвикну: „Или Бог Творац света страда, или овај свет скончава". Вративши се у Атину ожени се женом Дамаром, и имаше с њом синове. Беше члан највишега суда код Грка, Ареопага, због чега му је и остало назвање Ареопагит. Када апостол Павле проповедаше Јеванђеље у Атини, крсти се Дионисије са целим домом својим. Од Павла би посвећен за епископа Атинског (јер беше оставио и жену и децу и положај свој ради љубави Христове). Путоваше с Павлом довољно дуго и упозна све остале апостоле Христове. Ходио је нарочито у Јерусалим, да види Пресвету Богородицу, и описао је тај сусрет с њом у једном делу свом. Био је и на погребу Свете Пречисте заједно са осталим апостолима. Када учитељ његов св. Павле мученички пострада, пожели и Дионисије такву смрт себи. И оде у Галију на проповед Јеванђеља међу варварима, заједно с Рустиком презвитером и Елевтеријем ђаконом. Претрпе много, али и успе много. Његовим трудом многи се незнабошци обратише у веру Христову. Дионисије сагради у Паризу малу црквицу, где служаше службу Божју. Када му беше 90 година, би ухваћен и мучен за Христа, заједно са Рустиком и Елевтеријем, док их сву тројицу најзад мачем не посекоше. Одсечена глава св. Дионисија одскочила је на велику раздаљину и пала пред неку хришћанку Катулу, која ју заједно са телом чесно сахрани. Пострадао у време Дометијана 96. год. Написао знаменита дела: о именима Божјим, о небесној и црквеној јерархији, о тајанственом Богословљу, о Пресветој Богородици.

Преп. Јован Хозевит

Мисирац. Подвизавао се у Хозевитској обитељи у време цара Јустинијана. Кад год је служио литургију виђао је светлост небеску у олтару. У близини његовој подвизавао се старац Ананија. Чудесно беше смирење ових светитеља. Неки човек доведе свога полуделог сина старцу Ананији, да га молитвом исцели. Ананија га посла св. Јовану, као већем од себе. Јован пак не може да не послуша старца, али викну: „у име Исуса Христа заповеда ти Ананија а не ја да изиђеш из овог младића!" И младић одмах оздрави.

Преп. Дионисије Печерски

Јеромонах и затворник. О Васкрсу 1463. год. њему се догодио овакав случај. Са крстом и кадионицом он је обилазио пештере да би окадио мошти и гробове усопших светитеља. Па преиспуњен васкршњом радошћу ушавши у пештеру он викне: „Свети оци и братије: „Христос воскресе!” У том тренутку разлеже се глас из гробова силан као гром: „Ваистину воскресе!”

Св. Исихије Хоровит

Најпре био небрижљив према спасењу душе своје. Но разболи се тешко, и умре, и поврати се од смрти, и би здрав. То га потпуно промени. Он се затвори у Светој Гори у келију и ни с ким ни речи не проговори 12 година. Пред смрт отворише му монаси келију и умолише га, да им каже неку поуку. Он само рече: „ко на смрт помишља, не може згрешити". Од њега су произашли тзв. „Исихисти", који су ћутање, богомислије и умну молитву истицали као врховну делатност правих монаха. Они су имали нарочити Скит Исихиста, или Безмолвника, у Св. Гори. Прича се и за св. Григорија Богослова, да је био безмолвник у време часног поста. Св. Исихије живео у VI веку.

Еванђеља

ДРУГА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА КОРИНЋАНИМА 11:31-33 / 12:1-9

31. Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који је благословен ва вијек, зна да не лажем.

32. У Дамаску намјесник цара Арете чуваше град Дамаск желећи да ме ухвати,

33. И спустише ме кроз прозор у котарици преко зида те избјегох из његових руку.

1. Не користи ми да се хвалим, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња.

2. Знам човјека у Христу који прије четрнаест година - да ли у тијелу, не знам, да ли изван тијела, не знам, Бог зна - би однесен до трећега неба.

3. И знам да тај човјек - да ли у тијелу, да ли изван тијела, не знам, Бог зна -

4. Би однесен у рај и чу неисказане ријечи које човјеку није допуштено говорити.

5. Таквим ћу се хвалити, а самим собом нећу се хвалити, осим ако немоћима својим.

6. Јер кад бих се и хтио хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али се уздржавам, да не би ко помислио за мене више од онога што види у мени, или чује од мене.

7. И да се не бих погордио због мноштва откривења, даде ми се жалац у тијело, анђео сатанин, да ми пакости, да се не поносим.

8. За њега трипут Господа молих, да одступи од мене;

9. И рече ми: Доста ти је благодат моја; јер се сила моја у немоћи показује савршена. Зато ћу се најрадије хвалити својим немоћима, да се усели у мене сила Христова.

СВЕТО ЈЕВАНЂЕЉЕ ОД ЛУКЕ 6:31-36

31. И како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима.

32. И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грјешници љубе оне који њих љубе.

33. И ако чините добро онима који вама чине добра, каква вам је хвала? Јер и грјешници чине тако.

34. И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете добити, каква вам је хвала? Јер и грјешници грјешницима дају у зајам да добију опет онолико.

35. Него љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајите у зајам не надајући се ничему; и плата ће вам бити велика, и бићете синови Свевишњега, јер је он благ и према незахвалнима и злима.

36. Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив.

Песма из Пролога

Дионисије, светитељ красни.
Богослов чудни, списатељ јасни,
У срцу ум сабран Богу управи,
Небеске тајне виде, објави,
Виде сву славу небесног строја
И Јерархију неба преброја:
Начала, Власти. Господства, Силе,
Престоле чудне, Серафе миле.
И Херувиме, и Архангеле,
И златокриле Божје Ангеле.
И Мајку Божју виде са страхом,
И све што блиста над земним прахом.
Небесне силе, силе бескрајне,
Бесмртна сунца, звезде пресјајне.
И све што виде, не хте да крије,
Но цркви каза Дионисије,
Цркву украси и обогати.
Подвиге своје смрћу позлати,
Смрћу крвавом за свога Христа
Зато се сада на небу блиста;
Ангелска војска што Богом сија
Братом назива Дионисија.

РАСУЂИВАЊЕ

Виђење св. Андреја. Андреј свети ходећи по улицама Цариградским виде једнога дана велику и сјајну пратњу. Неки богаташ беше умро, и спровод му беше величанствен. Но када се боље загледа, виде Андреј око носила множину црнаца, како скачу око мртваца с весељем, једни смејући се као блуднице, други лајући као пси, трећи грокћући као свиње, четврти посипајући тело мртваца неком смрадном течношћу. И сви се ругаху појцима говорећи: „певате над псом!" Удивљен Андреја размишљаше, каква ли су дела тога човека? И обазревши се виде красна младића, где стоји уза зид и плаче. „Тако ти Бога небеса и земље, реци ми, какав је узрок твоме плачу?" упита Андреј. Тада му младић рече, да је он био ангел хранитељ онога умрлог, но да је онај гресима својим тешко увредио Бога, одбацио од себе савете ангела свога, и потпуно се предао црним ђаволима. И рече ангел, да тај човек беше велики и непокајани грешник: лажљивац, човекомрзац, тврдица, кривоклетник и блудник. Триста душа људских оскврнуо је блудом. Залуд беше чествован од цара и уважаван од људи. Залуд и та велика пратња. Смрт га је сустигла непокајаног, и жетва му је дошла изненадно.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно избављење Јерусалима од Асираца (II Днев. 32), и то:
1. како Сенахерим са силном војском опколи зидове јерусалимске и ругаше се Богу Израељеву;
2. како се Језекија с пророком Исаијом усрдно мољаше Богу за избављење;
3. Како ангел ноћу поби 185.000 Асираца; Сенахерим би убијен од синова својих и Јерусалим спасен.

БЕСЕДА

о страху и радости у Богу
Служите Господу си страхом, и
радујте се њему с трепетом
(Пс. 2, 11).
Царевима и судијама земаљским говори пророк Божји ове речи. Јер су они склони охолости и раскалашности због силе и богатства, које им се даде. О цареви и судије, грумење прашине под ногама Божјим, не заборавите, да сте ви само слуге Божје, најамници од данас до сутра! О чему мисли најамник у њиви копајући цео дан? О плати, коју ће у вече примити. Чиме се поноси најамник? Не тежачењем, него платом. Чему се радује најамник? Труду и зноју или плати? Наравно плати. И ваша је служба на њиви овога живота тежачење најамничко, о цареви и судије. Зато служите Господару своме, који вас је најмио, са страхом, јер не знате, како ће Господар ваш на крају оценити труд ваш и какву ће вам плату дати. Служите са великом смиреношћу говорећи сами себи: ми смо непотребне слуге (Лк. 17, 10). Неизвесно је, да ли ћете примити награду или казну, када у гроб сиђете и пред Цара Судију изиђете. Отуда страх мора испуњавати све дане службе ваше.
Радујте се њему с трепетом. Радујте се радошћу чистом и светом, као што се и ангели радују Богу живоме и неприступноме. Чистотом и светошћу мирише рајска радост, а злурадост адску прати раскалашан смех. Зато је рајска радост трајна, док се адски смех смењује гневом и јауком. Служити са страхом, јер је Господ праведан: радујте се г трепетом, јер је Господ узвишен и свет. О Господе Боже наш, праведни и узвишени, страшни и свети, сав је наш живот на земљи служба Теби и радост о Теби. Ако не служимо Теби, служимо пропасти својој; и ако се не радујемо о Теби, радујемо се о црном злотвору своме. Клањамо Ти се и молимо Те, помози нам, да службу нашу управљамо страхом Твојим, и радост нашу чистимо трепетом од Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин.