Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Светотројични храм
Светоуспенски храм

Житија Светих из Жичког пролога

Понедељак, 20.02. (13.02. по Старом кал.)

Свети Партеније, епископ лампсакијски

Свети Партеније, епископ лампсакијски

Син некога ђакона из града Мелитопоља. Још као дете добро памтио речи Јеванђеља, и трудио се да их испуни. Насели се украј једног језера где је ловио рибу, продавао и делио сиромасима. По Божјем промислу би изабран за епископа лампсакијског. Очисти град од незнабоштва, храмове идолопоклоничке затвори, многе цркве сагради и благочешће утврди. Молитвом лечаше сваку болест, а нарочито силан беше над злим дусима. Једном када хтеде изагнати злог духа из неког лудог човека, мољаше га зли дух да га не изгони. "Даћу ти ја другог човека, у кога можеш ући и у њему обитавати", рече му Партеније. Упита зли дух: "Ко је тај човек?" "Ја сам тај човек", одговори му светитељ, "уђи и обитавај у мени!" Чувши то, зли дух побеже као огњем опаљен, вичући: "Како бих ја могао ући у дом Божји?!" Дуго поживе свети Партеније и показа на делу своју обилну љубав према Богу и људима. Преселио се у вечни покој Христов у IV веку.

Преподобни Лука Јеладски

Родом из Касторије. Још као дете никад није хтео окусити меса, и увек провођаше живот у чистоти и молитви. Једном пође на њиву са семеном жита да сеје. Но успут раздаде сиромасима већи део семена, а мањи део, што му преостаде, посеја. Даде Бог те се од то мало семена сабра већи род неголи раније од свега семена. По том Лука одбегне од своје мајке удове у манастир. Ожалошћена мајка усрдно се молила Богу да јој пројави тајну где се њен син налази. И Бог услиша молитву мајке. Игуман онога манастира сања три ноћи узастопце, да га нека жена оштро напада што јој је узео сина јединца. Тада игуман нареди Луки да одмах иде својој мајци. Лука оде, виде се с мајком, но опет се од ње удаљи, сада бесповратно. Испаштао се на тзв. Јовановој Гори. Ноћу се молио Богу, а дању је радио у башти и на њиви, не себе ради, него ради сиромаха и посетилаца. Он пак хранио се само јечменим хлебом. Бог га обдарио даром чудотворства. Упокојио се мирно 946. године. Из моштију његових с времена на време истицало миро.

Преподобна Мастридија

Живела у Јерусалиму и строго се подвизавала. Неки млад човек загледа се у њу и почне јој досађивати. Да би спасла и себе и тога младог човека од греха, Мастридија узме у једну котарицу мало наквашена боба и удаљи се у пустињу. У пустињи проведе седамнаест година, и за све време, по сили Божјој, нити јој је нестало боба, нити јој је хаљина овештала. Упокојила се мирно око 580. године.

Хиљаду и три мученика у Никомидији

Пострадали у време Диоклецијана.

Песма из Пролога

Град Никомидија кано звезда сија,
Ка' звезда Даница, источна столица.
Ал' једног дана. вољом Дуклијана,
Посечена беху четири дворјана,
Евсевије, Baca, Евтихије смели
И Василид чудни, славом неувели.
Посечени беху за Христово име
И Никомидија замрачи се тиме.
Те четири главе не беху крај страве
Ни тек прво цвеће покошене траве:
Хиљаду робова, слугу, послушника,
Што служаху верно четири мученика,
Хиљаду ко Један, и тројица више,
Ко да вина пише, грају направише,
He, не пише вина, опи их истина,
И крв, и победа Божјега Сина. —
Хришћани смо и ми, царе нечастиви,
Хришћани смо и ми, што ти воља чини!
И ми сви желимо тамо да ходимо
Куд одоше наши дични господари.
О' чудне смелости! O дивне верности!
Ал' то не умањи царске свирепости.
И хиљада душа земљу оставише,
Рајска им се врата широм отворише.

РАСУЂИВАЊЕ

Св. Исидор Пелусиот овако тумачи неке речи Св. Писма: Од двојице који мељу, један ће се узети а други оставити (Мат. 24, 41) значи: многи се посвећују духовном животу но с различитим умишљајем: једни искрено и истрајно, а други лабаво и сујетно. Први ће се узети у царство Божје, а други ће се оставити.
Шта значи молитва о Чаши? И зашто се Господ молио да га мимоиђе чаша страдања (Мат. 26, 42)? Значи, да нико не треба да тражи опасност, али кад опасност дође, хришћанин треба да је прими и издржи храбро.
О пет лудих девојака (Мат. 25) св. Исидор вели: све су оне заиста чувале девство, али нису имале остале врлине, нарочито милосрђе. А само девство није довољно за улазак у царство Божје. Не помаже девство, ако је девственица горда и себична.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Господа Исуса као сејача и то:
1. као сејача, чије семе лагано но сигурно расте,
2. као сејача нове науке, нове силе и новога поретка,
3. као сејача нове духовне хране, којом ће се род људски хранити до краја времена.

БЕСЕДА

о тесногрудим, којима је злочин ближи од љубави Божје
Гледате да ме убијете,
јер ријеч моја не може у вас да стане
(Јов. 8, 37)
Зашто реч Христа није могла да стане у старешине јеврејске? Зато што су они били потпуно испуњени злобом те у њима није било места за божанско семе, за божанску благовест. Све што је расло у души њиховој, то је био усев сатански, антихристовски. Зато су они и гледали да убију Христа. Кроз благодатног Псалмиста Господ говори: испразните се и разумите да сам ја Бог (45, 11). Треба се, дакле, прво испразнити од свега богопротивнога, тј. од свега онога што смета да се у нама настани светлост богопознања. Када се човек од тога испразни, онда, и тек онда, може он разумети, да је Бог — Бог. А докле год човечју душу испуњавају богопротивне мисли, богопротивни осећаји и богопротивна хотења, дотле човек уопште не може да слуша ни да прима реч о Богу. Ко год пак нема Бога у себи, тај се труди, по неком пакленом нагону, да искорени Бога из душе онога, ко га има. Гледате да ме убијете. Зашто? Зато што ниједна божанска реч Христова није могла наћи склоништа ни пријема у безбожним срцима њиховим. Немајући ничега сличног са Христом Господом, јеврејске старешине нису могли имати од самог почетка никакве пријатељске везе с Њим.
О Господе Исусе, благи Спаситељу наш, помози нам испразнити се од свега греховног семена у нама, да би реч Твоја света могла уселити се у нас, и обасјати, и оснажити, и васкрснути нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.