Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Светотројични храм
Светоуспенски храм

Житија Светих из Жичког пролога

Недеља, 20.08. (13.08. по Старом кал.)

Преп. муч. Дометије

Преп. муч. Дометије

Рођен у Персији као незнабожац, у време цара Константина. Као младић упозна се са вером Христовом, остави незнабоштво и крсти се. Толико заволи веру истиниту, да напусти све светско, и замонаши се у једном манастиру код града Нисивије. Поживе у братству неко време, па се удаљи на безмолвије ка некоме архимандриту Нурвелу, за кога се вели, да 60 година није јео ништа варено. Старац Нурвел га зађакони, па када га хтеде принудити и у чин свештеника, Дометије одбеже у неку пустињску гору, и настани се у једној пештери. Достиже толико савршенство кроз пост, молитву, бдење и богомислије, да исцељиваше болеснике. Када дође у те пределе Јулијан Одступник, чу за Дометија, па посла људе, који га зазидаше у пећини жива са два његова ученика. Тако сконча овај Божји светитељ 363 год. и пресели се у царство Божје.

Преп. Ор. Отшелник Тиваидски

Превеликим подвигом достиже велико савршенство. Када себе добро утврди и просвети у самоћи, тада основа постепено неколико манастира, и би изврстан духовни вођ и наставник многих монаха. Руфин који га посети овако га описује: „у својој одећи он је личио на ангела Божјег, деведесетолетни старац с дугом брадом као снег белом, веома пријатне спољашности. Поглед његов светлио се нечим надчовечанским." Више пута видео ангеле Божје. Нарочито се трудио, да никад не изрекне неистину.. Имао је велика искушења од демона, но трезвено и храбро све је савладао. Причешћивао се посведневно. Једном га опомену ученик, да је дошао Васкрс, и да треба празновати. Чувши то он изађе напоље, диже руке кнебу, и три дана проведе у молитви без одмора. Па објасни ученику: „то и јесте празновање Васкрса за монаха, да ум свој узвиси и с Богом сједини". Упокоји се у дубокој старости око 390 год.

Св. муч. Марин и Астерије

Први беше војник а други сенатор римски. У време цара Галијена Марин свети служаше као војник у Кесарији Палестинској. Због вере Христове би посечен мачем. Његовом страдању прису-твоваше Астерије сенатор, који беше хришћанин. Он скиде са себе своју доламу, обви њоме тело мученика, узе га на раме, однесе и чесно сахрани. Незнабошци видећи то посекоше и њега мачем. Чесно пострадаше за Христа око 260 год.

Преп. Пимен Многоболезнени

Од малена болешљив, и од малена жељан монаштва. Донесен у Печерску лавру ради исцелења, он ту оста до смрти. Он се више мољаше Богу за болест него за здравље. Ноћу му се јаве ангели и постригу га за монаха. Том приликом му рекну, да ће до смрти боловати, и да ће пред саму смрт оздравити. Тако и би. 20 година лежао је у постељи. Чинио чудеса за живота и био необично прозорљив. Пред смрт устаде с постеље потпуно здрав, и одмах припреми себи гроб, и упокоји се у Господу 1110 год.

Свешт. муч. Наркис патријарх Јерусалимски

Посечен у време Антонина 213 год. у 116 години свога живота.

Св. пророк Михеј II

Из племена Јудина, а из села Мориси, због чега се називао Морисићанин. Савременик пророка Исаије, Амоса и Осије, и царева Јудејских Јоатама, Ахаза и Језекије. Изобличавао је пороке народа свога, изобличавао и лажне пророке, који пророковаху за вино и за силовито пиће. Предсказао је пропаст Самарије. Предсказао је и пропаст Јерусалима, која ће доћи за то што поглавари његови узимају мито, свештеници уче за плату, а пророци његови гатају за новце. Зато ће се због вас Сион преорати као њива, и Јерусалим ће постати гомила. Но од свих његових пророчанстава најважније је пророчанство о Месији, нарочито о месту рођења Његова. Он је Витлејем именовао местом рођења Месије, којему су исходи од почетка, од вјечних времена. Не зна се тачно, да ли је и овај пророк био убијен од Јевреја или је умро мирном смрћу (в. Јерем. 26, 18 - 19). Но зна се, да је био сахрањен у своме селу, и да су му мошти пронађене, заједно са моштима пророка Авакума, у време цара Теодосија Великог према неком тајанственом откровењу, које је имао Елевтеропољски епископ Зевин.

Еванђеља

ПРВА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА КОРИНЋАНИМА 1:3-9

3. Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.

4. Благодарим непрестано Богу мојему за вас, на благодати Божијој која вам је дата у Христу Исусу,

5. Што се у свему обогатисте у њему, у свакој ријечи и сваком знању,

6. Као што се свједочанство Христово утврди у вама;

7. Тако да не оскудијевате ни у једном благодатном дару, ви који чекате

откривење Господа нашега Исуса Христа,

8. Који ће вас и утврдити до краја да будете беспрекорни на дан Господа

нашега Исуса Христа.

9. Вјеран је Бог који вас позва у заједницу Сина својега Исуса Христа,

Господа нашега.

(Зач. 124).

СВЕТО ЈЕВАНЂЕЉЕ ОД МАТЕЈА 19:3-12

3. И приступише му фарисеји да га кушају, и рекоше му: Је ли допуштено човјеку отпустити жену своју за сваку кривицу?

4. А он одговарајући рече им: Нисте ли читали да је њих Творац од почетка створио мушко и женско?

5. И рекао: Због тога ће оставити човјек оца својега и матер, и прилијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело,

6. Тако да нису више двоје, него једно тијело; а што је Бог саставио човјек да не раставља.

7. Рекоше му: Што онда Мојсеј заповједи да се даде књига отпусна и да се она отпусти?

8. Рече им: Вама је Мојсеј допустио по окорјелости срца вашега да отпуштате жене своје; а из почетка није било тако.

9. А ја вам кажем: Ко отпусти жену своју, осим за прељубу, и ожени се

другом, чини прељубу; и ко се ожени отпуштеницом, чини прељубу.

10. Рекоше му ученици његови: Ако је тако човјеку са женом, није добро женити се.

11. А он им рече: Не могу сви примити ту ријеч до они којима је дано.

12. Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили Царства ради небескога. Ко може примити, нека прими!

Песма из Пролога

Монасима дика, монасима слава,
Монасима глава, Ор, премудри авва,
Са великим трудом, са много уздаха,
Савршенству доспе правога монаха.
Молише га једном: поуку нам кажи! -
Истину говори, никада не слажи.
Знам човека што се никад није клео,
Никад слаг'о, никад другом зло желео.
Па заћута старац после одговора.
Тад Сисоје свети запитао Ора:
- Кажи мени, оче, неко поучење.
- Живи, Ор му рече, како видиш мене!
- Како да те видим, реци ми јасније
Сваки човек тајну сам у себи крије? -
Опет Ор му рече: ево ти говорим:
Од свих Божјих твари себе сматрам горим.
Ученика Павла Ор учаше тако:
- Од свакога греха побећићеш лако
Само побегнеш ли ти од злословија,
Јер из зла овога свако друго клија.
Злословије смрт је човечијој души,
Свако семе добра у срцу угуши.
Још једно ћу рећи, и нек доста буде,
Гони мисли таште, гони жеље луде,
Од материјалног удаљуј се стално,
И достићеш, сине, нематеријално.

РАСУЂИВАЊЕ

Нити се брини за праведника нити завиди грешнику. Сети се увек, да је Господ Христос васкрсењем победио срамну смрт, а да су Ирод, Јуда, Нерон, Јулијан Одступник, Валеријан, Лав Јерменин, и други Христоборци срамном смрћу умртвили заувек своје привремене успехе и победе. Св. Наркиса патријарха завидљивци оклеветаше за нарушење целомудрија. Невини Наркис удаљи се у пустињу и многе године проведе у безмолвију и стрпљивом чекању, да Бог учини Своје. Три патријарха измене се после њега, и тек онда се јаве људи који докажу јасно његову невиност. Тада га присиле сви, да се врати из пустиње на свој престо. Тако Бог оправдава праведника. - Крвави цар Валеријан са сатанском страшћу убијаше хришћане по целом свету. Па како заврши? У рату с Персима би побеђен и заробљен од цара Сапора (Саворија). Сапор га не хте одмах погубити, него га употребљаваше за бињекташ, кад хоћаше коња узјахати. Сваки дан довођаху му слуге са коњем и Валеријана, и Сапор уживаше, да стане ногом на врат цару римском, те да лакше узјаше на коња. Злу жетву жање онај ко зло семе сеје.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам милост Божју према нероткињи Ани, матери Самуиловој (I Сам. 1), и то:
1. како Ана беше бездетна, и у тузи мољаше се Богу, да роди сина, обећавајући посветити га Богу;
2. како Бог услиша молитву Анину, и она роди сина, и назва га Самуил (испрошен од Бога);
3. како Ана однесе Самуила у храм и посвети Богу.
 

БЕСЕДА

о новом закону од Сиона
Јер ће из Сиона изаћи закон, и ријеч
Господња из Јерусалима
(Иса. 2, 3).
О новом закону и о новој речи говори пророк. Стари закон дат је на Синају, нови ће доћи од Сиона. Стари закон је дат кроз Мојсеја, а нови ће донети сам Господ Христос. Онај је био намењен у почетку само Јеврејима, овај ће бити намењен свима народима, васцелом роду људском. И ако су ове речи пророчке јасне, ипак их Јевреји нису могли разумети, нити их дан данас разумеју. Затворен је смисао ових речи за њих због окамењености срца њихова. На кога они односе ове речи? Нина кога. Како они тумаче ове речи? Никако. Они пролазе мимо њих као слепац мимо отворена врата. Да су могли разумети ове речи, зар би они поступили онако како су поступили и са пророком и са Пророкованим? Зар би Исаију тестером престругали, а Христа на крст распели?
Закон Мојсејев Јевреји су сматрали јединим и последњим законом Божјим. Зато они нису могли увидети смисао пророштва о новом закону из Сиона, т.ј. из дома Давидова (јер Давид прослави Сион). Но ако Јевреји нису знали, да кроз стари закон увиде нови, ми хришћани знамо да кроз нови закон увидимо стари. Они су имали само дрво без плодова, а ми имамо и дрво плодове. Они су имали само слике без стварности, а ми имамо и стварност и слике. Они су држали само обећања - и то криво схваћена - а ми имамо и обећања и испуњења.
О Господе свебогати, који нас обогати законом Твојим духовним и речју Твојом животворном, Теби се јединомпоклањамо и Тебе молимо: дај нам мудрости и силе, да живимо по Твом закону и да одржимо реч Твоју свету. Да не осиромашимо пред Тобом, који си нас учинио богаташима. Теби слава и хвала вавек. Амин.