Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Светотројични храм
Светоуспенски храм

Житија Светих из Жичког пролога

Петак, 21.04. (14.04. по Старом кал.)

Св. апостоли Иродион, Агав, Руф, Асинкрит, Флегонт и Ермије

Св. апостоли Иродион, Агав, Руф, Асинкрит, Флегонт и Ермије

Беху сви од Седамдесеторице апостола. Све их спомиње апостол Павле у својим посланицама. Иродион беше сродник Павлов. Поздравите, пише Павле Римљанима, Иродиона рођака мојега (16, 11). Много пострада Иродион од Јевреја као епископ Неопатрски: бише га штаповима по глави, камењем га удараше по устима, бодоше га ножевима. И када га оставише као мртва, устаде свети Иродион и продужи служити апостолима. У Риму је помагао апостолу Петру, и би посечен са многим другим хришћанима онога истога дана када и Петар распет. Св. Агав имађаше дух пророчки. У Делима Апостолским помињу се два његова пророчанства. Прво, прорекао је велику глад по целом свету, која се и зби у време ћесара Клаудија. И друго, када се срете у Кесарији с апостолом Павлом, који иђаше за Јерусалим, Агав узе појас Павлов и веза себи и руке и ноге говорећи: тако вели Дух Свети: човјека којега је овај појас, овако ће га свезати у Јерусалиму Јевреји (21, 11). Св. Руф беше епископ у Тиви Јеладској. И њега спомиње апостол Павле: поздравите Руфа избранога у Господу (Рим. 16, 13). Беше епископ у Ирканији Азијској. Св. Флегонт, који се на истом месту спомиње, беше епископ у Тракијском граду Маратону. Св. Ермија, споменут с осталима, беше епископ у Далмацији. Сви они као пчеле Христове разношаху мед Јеванђеља по разним крајевима страдајући много ради љубави Христове. Сви се преселише у вечно царство Христа љубљенога.

Св. Нифонт еп. Новгородски

Одликоваше се великом ревношћу у зидању и оправљању храмова Божјих и великом храброшћу у противстајању насилним кнежевима. На 13 дана пред смрт јавио му се св. Теодосије и наговестио му његов скори прелаз у други свет. Упокојио се 1156. год.

Св. Келестин папа Римски

Велики ревнитељ вере православне. У време III Васељ. Сабора писао посланицу против јеретика Несторија. Упокојио се мирно 432. год.

Еванђеља

Петак Светле недеље – Источни петак

 

Јн. 2. 12-22

(Зач. 7).

12. Потом сиђе у Капернаум. он и мати његова и браћа његова и ученици његови, и ондје остадоше не много дана.

13. И близу бјеше Пасха јудејска, и отиде Исус у Јерусалим.

14. И нађе у храму оне што продају говеда и овце и голубове. и мјењаче новца гдје сједе.

15. И начинивши бич од узица. изагна све из храма, и овце и говеда: а мјењачима просу новац и столове испретура.

16. И рече онима што продају голубове: Носите то одавде! Не правите од дома Оца мога, дом трговине.

17. А ученици се његови сјетише да је написано: Ревност за дом твој изједа ме.

18. Јудејци пак одговорише и рекоше му: Какав нам знак показујеш да то чиниш?

19. Исус одговори и рсче им: Развалите овај храм и за три дана ћу га подићи.

20. А Јудејци рекоше: Четрдесет и шест година зидан је овај храм, а ти ћеш за три дана да га подигнеш?

21. А он говораше о храму тијела својега.

22. Када пак устаде из мртвих. сјетише се ученици његови да ово говораше, и вјероваше Писму и ријечи коју рече Исус.

 

Лк. 10. 38-42; 11. 27-28

(Зач. 54).

38. А кад путоваху и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју.

39. И у ње бјеше сестра по имену Марија, која сједе код ногу Исусових и слушаше бесједу његову.

40. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.

41. А Исус одговарајући рече јој: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много,

42. А само је једно потребно. Али је Марија добри дио изабрала који јој се неће одузети.

27. А док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао!

28. А он рече: Ваистину, блажени су они који слушају ријеч Божију и држе је.

 

Песма из Пролога

Мужествени Вадим смрт у очи гледа
И Нирсана жали што га снађе беда
Нирсан с голим мачем пред Вадимом стоји,
Не боји се Бога, ал' се свеца боји
Замахује мачем, замахује, спушта!
Пред витезом божјим — малодушност сушта!
— Нирсане, Нирсане! Вадим њему збори,
На путу за вечност Вадим ти говори:
Порек'о си Христа, лаж си пригрлио,
Самом себи душу сам си погубио.
Ја смрт жељно чекам сваког Божјег сата,
Да од вечног царства отвори ми врата.
Но од твоје руке ја жалих умрети,
И никад те више, кнеже, не видети
Издајника Христа вечна криће тама,
А два пута црња — убицу хришћана —
То изрече светац, па умуче муком,
И Нирсан га закла уздрхталом руком.
Тако лав погибе од плашљива зеца!
Но ког' уби Нирсан? Себе или свеца?
Вечна правда збори: лупеж себи суди
А Божијем свецу ништа не нахуди.