Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Светотројични храм
Светоуспенски храм

Житија Светих из Жичког пролога

Недеља, 22.01. (15.01. по Старом кал.)

Свети мученик Полиевкт

Свети мученик Полиевкт

Град Мелитина јерменска много је наквашена крвљу хришћанском као и сва земља Јерменска. Но прва крв за Христа у овоме граду беше крв светог Полиевкта, просута око 259. године у време царовања Валеријанова. Беху у том граду два пријатеља официра: Неарх и Полиевкт. Неарх крштен, Полиевкт некрштен. Када изађе заповест царева о гоњењу Хришћана, Неарх се припремаше за смрт но беше у великој тузи што није успео да свога друга Полиевкта преведе у праву веру. Када Полиевкт сазна узрок туге Неархове, он обећа прећи у веру. Сутрадан исприча он Неарху свој сан; јавио му се беше сам Господ у светлости, скинуо с њега старо одело и обукао га у ново, пресјајно, и поставио га у седло крилатоме коњу. Затим Полиевкт оде у град, исцепа цареву заповест о мучењу хришћана и полупа многе идолске кипове. Би мучен и на смрт осуђен. Кад је изведен на губилиште, угледа он Неарха у гомили света и радосно му викне: "Спасавај се, драги мој друже! Сети се завета љубави међу нама утврђенога!" И Неарх свети доцније сконча као мученик за Христа у огњу. Празнични му је спомен 22. априла.

Преподобни Евстратије

Од Тарса. Велики испосник и молитвеник. За седамдесет пет година у манастиру није легао на леву страну да спава но увек на десну. За време службе Божје од почетка до краја у себи говорио: "Господи помилуј!" Умро је у својој деведесет петој години.

Свети Филип, митрополит московски

Рођен 11. фебруара 1507. године. Стојећи једном као младић у цркви чу где свештеник чита из Јеванђеља: "Нико не може два господара служити", и уплаши се од тих речи као да се то искључиво њему говори и просвети се у исто време, па се удаљи у Соловецки манастир где се после дугог и тешког искушеништва замонаши. Поставши временом игуман, просија као сунце, и сва руска земља чу за њега. Зато га цар Иван Грозни доведе на упражњено место митрополита московског 1566. године. Но не могаше свети човек гледати равнодушно грозоте грознога цара, него га саветоваше и неустрашиво изобличаваше. Цар нађе лажне сведоке против Филипа, збаци овога и нареди те га обуку у просту одрпану монашку расу, па га затвори у Тверу. Скуратов, један повереник царев, дође у ћелију Филипову и удави га јастуком. Но ускоро злом смрћу свршише сви они који беху против Филипа. А после неколико година тело светитеља нађе се читаво, и неиструлело, и мирисно, и би пренето у Соловецки манастир.

Песма из Пролога

Heapx и Полиевкт, војници Keсapa,
Посташе војници Небескога Цара,
Један крштен водом, други својом крви,
Други првог мину и постаде први.
O блажено нек је ово надметање
И Христовом царству јуначко хитање!
Полиевкт одбаци све чим земља мази,
Све што као ветар долази, пролази,
И за хитне муке купи царство трајно:
Трговина ова испаде му сјајно:
За бесмртан живот — нек се коси трава!
За пролазне муке — непролазна слава!
Помоли се за нас, o Христов воине,
Да ниједна душа од нас не погине!

РАСУЂИВАЊЕ

Православна Црква учећи људе савршеној љубави, учи их у исто време и савршеној послушности из које проистиче ред и благостројност међу вернима. Епископи дугују послушност Господу, свештеници епископима, верни једним и другим. О томе пише св. Игњатије: "Ви сте дужни повиновати се без сваког лицемерства: онај ко би обмануо свог видљивог епископа, насмејао би се над Невидљивим... Молим вас, старајте се све извршивати у једнодушности Божјој под председништвом епископа, који заузимају место Бога, и презвитера, који састављају сабор апостола... не мислећи да би ма шта било правилно, што ви чините сами, оделито."

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам све добродетељи у личности Господа Исуса Христа и то:
1. како је свака добродетељ у Њему потпуна и савршена као ни у коме другом у историји света,
2. како се све дивно допуњују, једна у другу залежући, и једна другу чинећи сјајнијом.

БЕСЕДА

о бризи за спасење наших ближњих
Нико да не гледа што је његово,
него сваки да гледа што је другога (I Кор. 10, 28)
То је начело светитеља Божјих, и сада и некада, од увек и довека. То је начело назидно и друштвено. На том начелу може се основати најсавршеније, најбогоугодније и најсрећније друштво људско. Спасоносно начело за сваки врсту тешкоћа, са којима се савремени људи боре, боре без победе и без наде. Света душа брине се о суседима својим, ближњим и даљним; брине се где ће бездомни преноћити, како ће се гладни нахранити, чиме ли наги оденути. Брине се и моли се Богу, да се суседи њени спасу; да срце своје испуне љубављу према Богу; да ум свој управе к Богу; да се неваљали врате с пута неваљалства; да се колебљиви у вери утврде; да се утврђени одрже; да упокојени виде лице Божје; да живи буду уписани у Књигу Живих у царству светлости.
Но пазите, браћо, како исто тако од речи до речи може да гласи и начело ђаволско, разорно и недруштвено: нико да не гледа своје тело како да га очува у чистоти од греха, него свак да гледа туђе тело како да га оскврни и уништи. Нико да не гледа своју душу како да је спасе, него свак да гледа на туђу душу како да је оцрни, оклевета, осиромаши, упропасти. Нико да не гледа свој дом како да га сазида и обнови, него свак да гледа на дом туђи како да га спали и поруши. Нико да не гледа своје житнице како да их напуни, него свак да гледа туђе житнице како да их покраде и испразни. Видите лп. браћо. како ово начело може да буде начело добра и начело зла: мач оштар с обе стране; ангел или сатана. Погледајте како јеово начело, у сатанском духу и облику, данас узело маха на све стране!
О Господе Душе Свети, који си ове свете речи пустио у свет кроз језик апостола Божјег, као светле зраке сунчане, да нас обасјају а не да нас сагоре, помози нам, да их испунимо у правом смислу небесном, на славу Бога Тројединога а на спасење душа наших. Теби слава и хвала вавек. Амин.