Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Светотројични храм
Светоуспенски храм

Житија Светих из Жичког пролога

Петак, 23.06. (16.06. по Старом кал.)

Свештеномученик Тимотеј, епископ бруски у Витинији (Мала Азија)

Свештеномученик Тимотеј, епископ бруски у Витинији (Мала Азија)

Због велике чистоте душевне Бог му дао дар чудотворства, те лечаше све болести и муке на људима. У време опаког цара Јулијана, који се одрече Христа, Тимотеј свети би бачен у тамницу. Верни га посећиваху и у тамници, да би чули мудру поуку од свога архипастира. Сазнавши за то, Јулијан нареди те му џелат одсече главу у тамници 362. године. Душа његова оде у Рај, а мошти осташе чудотворне да помажу људима и јављају силу Божију.

Свети мученик Александар и Антонина

Свети мученик Александар и Антонина

Беху обоје из Александрије, Антонина чесна девица а Александар царски војник. Обоје хришћани. Прво Антонина би изведена на суд и на мучење. Па кад њу бацише у тамницу, Александар, по наређењу ангела Божјег, оде у тамницу (иако дотле непознат Антонини), огрну је својим војничким плаштом, рече јој да обори главу и да иде кроз стражаре пред вратима. Тако девица избегне, а војник остане у тамници. Тада изведоше Александра пред судију и почеше истјазавати због имена Христова. Чувши за то Антонина, сама се пријави судији, који их обоје поче стављати на разне муке. Одсече им руке, потом их бијаше по голом телу, а ране им паљаше свећама, и најзад баци у огањ, који беше наложен у једној рупи, и затрпа их земљом. Чесно пострадаше ради љубави Христове и преселише се у дворе Цара небескога 3. маја 313. године. Злобни судија, Фист, у часу смрти мученика, поста нем, и спопаде га дух бесни који га мучаше седам дана и најзад умори.

Свети Васијан, епископ лавдијски

Као незнабожац рођен у Сиракузи од незнабожних родитеља, угледних и богатих. Васпитан философијом у Риму. По својој топлој жељи крштен неким благочестивим старцем Гордијаном. То увреди родитеље његове, и да би избегао њихов гнев, по заповести светог Јована Богослова, који му се јави, оде у Равену и јави се епископу Урсу, своме рођаку. По упутству епископа Васијан се настани код цркве светог мученика Аполинарија ван града, и ту се дуго подвизаваше трудом, постом и молитвом. Када умре епископ у граду Лавдијском у Лигурији, Васијан би изабран, сходно неком откровењу у сну, иако он то не жељаше. Посвећен за архијереја Амросијем Миланским и Урсом Равенским. Имаше велику благодат исцељења; могаше и мртве васкрсавати. Био присутан последњим часовима светог Амвросија, и чуо из уста овога, како види Господа Исуса Христа. Поживео у труду и подвигу до дубоке старости, и у деведесетој години живота свога сконча и пресели се у Царство Божје, око 409. године. Његове свете мошти осташе чудотворне, да сведоче о сили Божјој и величини Божјег светитеља.

Св. богомудри Канидис

Родом из Кападокије у Малој Азији. Од мајке научен од детињства аскетском подвигу. Од своје 7 године повукао се у једну пећину на једном оближњем брду. Јео је само једном недељно и то од биљака које је налазио у природи. Све време живота је провео у умној молитви. Пуних 73 година је подвижнички живео на том месту. Будући да је пећина била веома влажна, отпала му је коса и брада. након великог подвижничког труда у миру предао душу своју Господу.

Св. мученик Неанискос премудри из Александрије

Угледни и мудри грађанин Александрије у Египту. Од своје служавке је био проказан као хришђанин и осуђен на мученичку смрт. Одлазећи на губилиште, видео је своју служавку међу мноштвом људи и позвао је да се опросте. Подарио јој је свој златни прстен уз ртечи: ”Хвала ти јер твоје издајство ми је помогло да придобијем велику корист (небеску).” Пострадао је будући мачем посечен.

Св. Теофан и Пансемнa

Св. Теофан и Пансемнa

Преподобни Теофан родио се у Антиохији од родитеља незнабожаца. Када достиже у младићско доба он се ожени, и проведе у браку три године, па му жена умре. Одмах после тога он верова у Христа и прими свето крштење. Затим, оставивши све, он начини себи у близини града Антиохије једну врло тескобну келију и затвори се у њој. Ту он постом и молитвом и осталим врлинама очисти себе од свих страсти и постиже савршенство.
Дознавши за једну јавну блудницу, која се звала Пансемна, да је многе својом лепотом завела и упропастила, он се прво помоли Богу, па изиђе из своје келије, скиде са себе кострет и обуче скупоцено одело. Онда узе од свога оца десет литри злата, рекавши му да хоће да узме себи другу жену. Затим оде код Пансемне. Седећи са њом за трпезом, он је уз јело и пиће упита колико се година она бави својим прљавим занатом. Она му одговори, да има већ дванаест година, и да је он најлепши од свих њених досадашњих љубавника. Преподобни јој онда рече: Ја хоћу и желим да те чесним браком узмем за жену. - Она с радошћу пристаде на то. Преподобни јој онда даде злато што беше донео са собом, и рече јој да он сада одлази да припреми све што је потребно за свадбу.
Отишавши од Пансемне, преподобни начини другу келију у близини своје, па се онда опет врати к њој и рече јој да она не може бити његова супруга, ако не поверује у Христа и не постане хришћанка. Пансемни то паде тешко и потражи извесно време за размишљање. После тога пристаде, припреми се за свето крштење, и крсти се. Слушајући поуке о хришћанском животу, о Царству небеском, о вечном животу, њој се благодаћу Хрнстовом просвети разум и срце испуни умилењем. И она после светог крштења пусти на слободу све своје робове и робиње, и све имање раздаде сиротињи, а сама отиде у келију коју јој беше спремио преподобни Теофан, и затвори се у њој. И толики успех показа ова блажена у подвижничком, врлинском животу, да доби од Бога дар чудотворства: молитвом својом она демоне изгоњаше и исцељаваше од свих болести и недуга.
Тако преподобни Теофан, вођен љубављу Христовом, начини жилиштем Светога Духа ону која раније беше сасуд греха. А и сам преподобни Теофан беше велики чудотворац. Пошто обоје угодише Господу, они се у један исти дан преставише и отидоше ка Господу, у другој половини четвртога столећа.

Св. Јован, митрополит тоболски у Русији

Св. владика Аполос

 У миру предаде душу Господу.

Св. новомученик са Свете Горе који су од 1821. до 1923. године мученички пострадали у Солуну од Турака.

Св. Алексије епископ витинијски у Малој Азији

У миру предаде душу Богу.

Песма из Пролога

Васијан Свети Господа вољаше,
Васијан свети Господа мољаше,
Господ милостив, благодат му даде,
Васијан прозре шта све људи раде,
Како демони игру злу играју,
И како људе на зло навраћају.
Васијан једном чаршијом хођаше,
Трговца виде где лажно мераше,
A црни ђаво у кантару стоји,
Те криво мери и неправо броји,
Трговцу мило што све људе вара
И c мало робе чини много ћара!
Васијан свети ка дућану крочи:
Трговче, викну, та отвори очи!
O не радуј се због добитка, лака,
Отвори очи, погледај ортака! –
Утом трговцу отворише с’ очи,
Ђавола смотри, и назад одскочи,
Испуњен страха, испуњен трепета,
Сва добит, виде, беше му проклета.
Зарида љуто, и пред свеца клече
Моли се за ме – Васијану рече.
Покај се, покај! – Васијан гa учи,
Да ти се душа вечно не узмучи,
Своме ортаку ђаво новце даје,
Али му душу тражи за уздарје.

РАСУЂИВАЊЕ

Није свеједно јести оброк свој c благословом и јести га без благослова. Сваки оброк је трпеза Божја коју је сам Бог поставио за нас. Зато треба Богу, као домаћину, благодарити и његов благослов просити. Благословено јело је и слађе и ситије; док је неблагословено и неслатко и несито и — нездраво. Једном цар Теодосије Млађи изашао у шетњу у околину Цариграда, па видећи колибу неког монаха, сврати у њу. Упита старац цара, да ли жели што јести? „Хоћу," одговори цар. Старац изнесе пред цара хлеба, зејтина, соли и воде. Цар jeo и пио, па упитао монаха: „Знаш ли ти ко сам ја?" „Бог тебе зна!"' одговори монах. „Ја сам цар Теодосије." Монах се поклони цару ћутке. Рекне му цар: „Ја сам цар и од цара рођен, но веруј ми никад у животу нисам jeo тако слатко као данас у тебе." „А знаш ли ти због чега?" упита старац. „Због тога," продужи он, „што ми монаси свагда c молитвом и благословом припремамо храну, отуда и худа храна у нас се обраћа у слатку; у вас пак припремају храну c много труда, но благослов не траже (од Бога), отуда и укусна храна бива неукусном."

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно исцељење човека са сухом руком (Мат. 12, 10) и то:
1. како Господ рече сухоруком: пружи руку своју! пружи,
2. како су и моје руке сухе кад год не дајем милостињу. Господ ми непрестано говори: пружи руку своју!

БЕСЕДА

о томе како грешника сналази оно чега се боји
Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а што праведници желе, Бог ће им дати (Приче Сол. 10, 24)

Безбожник се боји скоропостижне смрти, лопов се боји обијача, убица се боји мача, гордељивац се боји срамоте, отмичар се боји глади, прождрљивац се боји болести, клеветник се боји суда истине. Оно чега се безбожник боји, оно ће га и снаћи.
Праведник жели чисту савест, праве мисли, мир, милосрђе, љубав, истину, правду, кротост. И Бог му то даје још док је овде на земљи. Праведник жели Царство Божје, жели Рај, жели друштво ангела и светитеља, жели гледање лица Божјег у животу бесмртном. И Бог му то све даје онда када га призове к Себи.
О како је праведан Господ према безбожницима, и како је преблаг Он према праведницима! Оно чега се безбожник боји, оно Господ отклања од њега. Чега се праведник боји? Само греха. И Бог отклања грех од праведника и управља ноге његове на пут добродетељи; и Бог чува праведника од злих духова, сејача греха, и благодаћу својом залева усев добродетељи у срцу његовом.
О Господе Свевидећи, сачувај нас од путова безбожничких, и од добити безбожничке, и од страха безбожничког! Помози нашем колебљивом срцу, да се утврди у жељи само онога што је Теби угодно. Јер оно што је Теби угодно, оно ће на крају победити и царовати, а све остало биће предано труљењу и забораву. Теби слава и хвала вавек. Амин.