Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Светотројични храм
Светоуспенски храм

Житија Светих из Жичког пролога

Среда, 23.08. (16.08. по Старом кал.)

Св. муч. Лаврентије архиђакон, и Сикст папа, и други с њима

Св. муч. Лаврентије архиђакон, и Сикст папа, и други с њима

Када погибе папа Стефан (в. 2. авг.), на његово место би постављен Сикст свети, који беше родом Атињанин, испрва филозоф а потом хришћанин. У то време епископи римски гинули су један за другим тако, да постати епископом у Риму значило је што и бити изведен на смрт. Цар Декије беше решен, да уништи хришћанство и папа Сикст убрзо би изведен на суд са два своја ђакона, Феликисимом и Агапитом. Када их поведоше у тамницу, рече Лаврентије папи: „куда идеш, оче, без сина? куда, архијереју, без архиђакона твога?" Папа га утеши прорекавши му, да ће и он још веће муке за Христа поднети и ускоро за њим поћи. И заиста, чим посекоше Сикста и она два његова ђакона, Лаврентије би ухваћен. Претходно он беше привео у ред свесвоје и црквене ствари. Као ризничар и економ црквени он пренесе све црквене драгоцености у дом неке удове, Кириакије. Томприликом он исцели Кириакију од тешке главобоље додиром руку, а слепцу Крискентиону поврати вид. Бачен у тамницу Лаврентије и тамо исцели од слепила неког дугогодишњег сужња Лукилија, и крсти га по том. Видећи то крсти се и тамничар Иполит, који после пострада за Христа (в. 13 авг.). Како се Лаврентије не хте одрећи Христа, него шта више саветоваше цара Декија, да се он одрекне лажних богова, то би бијен камењем по лицу, и поцелом телу скорпионом, т.ј. синџиром са оштрим зупцима. Неки војник Роман, присутан мучењу, поверова у Христа, и би одмах посечен. Најзад метнуше Лаврентија нага на гвоздену лесу, и подложише огањ. Пекући се на огњу св. Лаврентије захваљиваше Богу и ругаше се цару због незнабоштва. Када предаде своју чисту и јуначку душу Богу, тело његово узе ноћу Иполит и однесенајпре у дом Кириакије, а после у једну пећину, где га чесно сахрани. Пострада св. Лаврентије са осталима 258 год.

Св. Ирон. Хришћански философ

Спомиње га св. Григорије Богослов у својим књигама. Мирно се упокојио и преселио ка Господу.

Еванђеља

ДРУГА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА КОРИНЋАНИМА 5:15-21

5. А онај који нас је баш за ово и саздао, јесте Бог, који нам је и дао залог Духа.

6. Стога се свагда уздамо и знамо да док боравимо у тијелу, удаљени смо од Господа;

7. Јер вјером ходимо а не гледањем;

8. И постајемо смјели и више волимо отићи из тијела и настанити се код

Господа.

9. Зато се и радо трудимо, било да боравимо овдје, било да одлазимо, да

будемо Њему угодни.

(Зач. 179).

10. Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да прими сваки оно што у тијелу учини, било добро или зло.

11. Знајући, дакле, страх Господњи увјеравамо људе, а Богу смо познати, а надам се да смо познати и вашим савјестима.

12. Јер не препоручујемо опет себе вама него вам дајемо повод да се са нама поносите, да бисте имали што одговорити онима који се хвале оним што је на лицу а не што је на срцу.

13. Јер, ако смо ван себе, Богу смо; ако смо присебни, вама смо.

14. Јер нас љубав Христова обузима па овако мислимо: да ако један за све умрије, то сви умријеше.

(Зач. 180).

15. И Он за све умрије, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умрије, и васкрсе.

16. Зато ми од сада никога не знамо по тијелу; а ако и познасмо Христа по тијелу, но сада га више не познајемо.

17. Стога, ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође, гле, све ново

постаде.

18. А све је од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и који нам даде службу помирења,

19. Јер Бог бјеше у Христу који помири свијет са собом. не урачунавши им гријехе њихове, и метнувши у нас ријеч помирења.

20. Умјесто Христа, дакле, молимо, као да Бог позива кроз нас: Молимо у име Христово - помирите се са Богом.

21. Јер Њега, који није знао гријеха, учини гријехом нас ради, да ми

постанемо правда Божија у Њему.

 

СВЕТО ЈЕВАНЂЕЉЕ ОД МАРКА 1:16-22

16. А ходећи покрај мора Галилејског видје Симона и Андреја брата његова гдје бацају мреже у море; јер бијаху рибари.

17. И рече им Исус: Хајдете за мном, и учинићу вас да постанете ловци људи.

18. И одмах, оставивши мреже своје, пођоше за њим.

19. И отишавши мало оданде, угледа Јакова Зеведејева, и Јована брата

његова, и они у лађи крпљаху мреже.

20. И одмах их позва; и они оставивши оца својега Зеведеја у лађи с

најамницима, пођоше за њим.

21. И дођоше у Капернаум; и одмах у суботу ушавши у синагогу учаше.

22. И дивљаху се науци његовој; јер их учаше као онај који власт има а не као књижевници.

(Зач. 4).

Песма из Пролога

Лаврентија цар нечестив пита:
- Одакле си? каквога си чина?
Лаврентије цару одговара:
- Из Шпаније, васпитан у Риму,
И слуга сам Бога јединога.
- Ти си чувар блага црквенога?
- Јесам, царе, те доброга блага.
- Дај нам благо, и живот сачувај!
- Благо цркве, царе, на небеси,
Веруј и ти у Господа Христа,
Па наследник бићеш тога блага.
- Лаврентије одреци се Христа!
- Одреци се, царе, ти идола!
А цар плану и на слуге ману,
Лаврентија бише и ломише,
На решетку жарну положише.
- Овај огањ мени је прохлада,
А теби се спрема усред Ада!
- Лаврентије, одреци се Христа!
Зар ти није жао млад умрети?
- Христос за ме на крсту пострада,
За ме умре, ја за Њег' умирем -
Једна страна тела сва сагори,
Лаврентије џелатима збори:
- Печена је половина тела,
Окрените, ето вама јела,
Окрените, нек се друга пече!
То изрече, душа му утече
У сладосне дворове небесне.

РАСУЂИВАЊЕ

Како да победимо непријатељство непријатеља наших? Уступањем, кротошћу и молитвом. Уступањем у свему осим у вери и чистоти живота, кротошћу и молитвом свагда и свагда. Св. Амвросије пише: „то је оружје праведника, да уступајући побеђују, као што вешти стрелци имају обичај да бежећи устрељују јаче од себе". Неки брат би увређен од друга свога, но ипак желећи мира с њим пође к њему да се измири. Али друг му не хте ни врата отворити, но ружећи га изнутра отера га од дома свога. Пожали се брат једном духовнику, а овај му рече: „идући другу твоме на мирење ти си целим путем у мислима њега осуђивао а себе оправдавао. Саветујем ти, да и ако је друг твој згрешио против тебе, ти утврди мисао у себи као да си ти згрешио против њега, а тако иди к њему, и у мислима њега оправдавај а себе осуђуј." - Тако брат и поступи. И шта се догоди? Тек је брат стигао близу дома свога друга, а овај отвори врата широм, притрча и загрли увређеног брата, и измири се с њим.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам напаст која снађе Филистеје због узетог ковчега завета (Сам. 5 - 6), и то:
1. како ударише шуљеви на народ и мишеви на усеве пољске где год Филистеји постављаху ковчег завета;
2. како уплашени Филистеји сами вратише ковчег завета у земљу Израиљску;
3. како светиња Божја кажњава оне који је држе у земљи нечистој од идола, или у срцу нечистом од страсти.

БЕСЕДА

о раслабљености грешника
Народу мојему чине силу дјеца,
и жене су им господари
(Иса. 3, 12).
Прекрасно је и премудро све што је од Бога. Свака твар Божја иде послушно оним путем, који јој је Бог определио. И звезде се крећу, и животиње живе, и ваздушне струје управљају - све према реду од Бога установљеном. Само човек, најразумнији створ, пада често у безумље и остављајући пут Божји измишља нове путове према помислима својим. Отуда се може догодити, да место стараца деца постану старешине, и место мужева жене да загосподаре. Но кад деца старешују насиље влада; и кад жене господаре, обично неред царује. Када се то попусти од Бога - јер то не бива без греха народног и без попуштења Божјег - онда се народ налази под казном за грехе своје, исто онако као кад рат дође и непријатељ покори земљу, јер свако је насиље рат, и сваки је неред казна за грех. Али као што насиље и неред могу завладати у једном народу тако могу они завладати и у души једнога човека. Незреле и непобожне помисли представљају децу, а телесна чулна мудровања представљају жене. Када преовладају незрелеи непобожне помисли, онда оне чине насиље над човеком и вуку га од зла ка злу као кад деца суде; и када телесна мудровања преовладају над духовном, мужественом мудрошћу, која је од Бога, онда оне загосподаре над човеком као зла жена. Под женама пророк подразумева не само женске, него и мушке са женским слабостима.
Да не би детињско безумље и женска ћудљивост завладали човеком, или народом, потребно је држати се строго закона Божјег прописаног од Бога за људе, као што се све створене твари држе закона Божјег прописаног од Бога за њих.
О Господе, Створитељу и Законодавче наш, просвети нас и укрепи нас. Просвети нас благодаћу Духа, да увек знамо закон Твој, и укрепи нас силом Духа, да увек држимо закон Твој Теби слава и хвала вавек. Амин.