Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Светотројични храм
Светоуспенски храм

Смрт Господа Исуса Христа на крсту

Помаже Бог оче Мирославе,

молим вас желим да ми одговорите на једно питање из Светог Писма.
Свето Еванђеље по Луки: Господ наш Исус Христос био је на крсту разапет као човијек, не као Бог.
Када је умирао рекао је: Оче у руке твоје предајем свој дух.
Знам да се Света Јеванђеља допуњују, али по светом Јеванђељу по Марку Господ Исус Христос умире као човијек, и каже: елои, елои лава савахтани.
Што значи Оче зашто си ме оставио.
То је за мене велика тајна и желим и молим вас за одговор, није могуће да је Господ Бог отац оставио свога сина ни за моменат.

 


Бог Вам помогао Д.


Покушаћу у неколико мисли да Вам објасним учење цркве о догађајима везаним за Христово распеће.

На први поглед има неких нејасноћа у казивању Светих еванђелиста. Да би смо схватили "контрадикторности", потребно је да знамо позадину настанка самих еванђеља.

Еванђелист Матеј (Марково еванђеље је у неку руку препричавање Матејевог еванђеља) је писао своје еванђеље јеврејима на јеврејском и тиме је хтео да покаже да је Господ Исус Христос обећани Месија јеврејском народу. Када он описује како Христос изговара речи "Ели Ели лама савахтани", управо Христос изговара први стих 21/22 псалма "Боже, Боже мој зашто си ме оставио". Овај псалм говори о страдању Месије за спасење рода људског. Са друге стране, ове речи псалма говоре колико је тада човеково биће огрезло у депресију греха те да је једино Бог могао људски род да избави из тог тешког греховног стања. То је и био повод Христовог доласка на земљу.
Даље се у Матејевом еванђељу каже да је Христос још једном нешто гласно изговорио пре него што је испустио дух. Лукино еванђеље допуњује овај веома битан недостатак Матејевог, односно Марковог еванђеља. Он пише да су те Христове последње речи биле изговорене громким гласом: "Оче, у руке твоје предајем дух свој" (Лк 23. 46), што је опет текст из 31 псалма 6. стих. У овом стиху се не помиње Отац већ се мисли на Господа. За Христа је Господ Бог - Бог Отац! Он се обраћа првом лицу Свете Тројице у смислу: Оче испунио сам у смерности Твоје обећање дато првородном Адаму и сада се враћам Теби.

Дакле, последње речи по Матеју и Марку нису биле "Боже, Боже мој...", већ речи које је забележио апостол Лука у горе наведеном тексту. У њима се сасвим јасно види општење Божанског Сина са Божанским Оцем.

Црква учи да је Господ Исус Христос био распет на крсту као Бого-човек! Он је имао одлике потпуног човека, осећао је бол, замор, тугу и радост за људским родом, али је уједно био потпуни Бог који је указао огреховљеној људској природи да свако људско биће може бити у заједници са Богом, ако себе жртвује за друге из љубави, као што је и Господ то урадио за нас. Зато је у нашој цркви пожртвовање за друге у смерности, љубави и доброти једна од највећих врлина са којом опонашамо Бога.

Ваш у Господу,
о. Мирослав