Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Светотројични храм
Светоуспенски храм

Класична музика

Помаже Бог о. Мирославе

Да ли је добро слушати класичну музику?

Унапред хвала, С.

 


Бог Вам помогао С.

Класична музика садржи разне стилове и правце „класичног" кроз векове који се не могу у свему поистовећивати. Свакако да постоје мишљења у нашој цркви да све што долази са запада треба одбацити као погано и недостојно Божије мудрости. Ипак, ми верујући имамо једно мерило вредности које је Св. Василије Велики - Неокесаријски (4. век) дефинисао. За хришћане је свака врста уметности вредна и душекорисна ако у нама покреће побожне осећаје и узводи нас ка Христу. Мислим да свака душа која нешто ствара у славу Божију у уметности (музици, сликарству, прози, поезији) у суштини опонаша, можда и несвесно, Господа на небесима који је Творац свега створеног!

Оставићемо за тренутак класичну музику и казаћемо нешто о актуелној теми православних хришћана по питању црквене музике. У свим православним земљама се осећа љубав према коренима „византијске" духовности, поред осталог и музике. Неки иду у толику крајност да са презиром одбацују прозападну православну музику 19. и 20 века и нерадо слушају хор који пева „мокрањчеву" литургију. Са друге стране, они који су навикли на вишегласно литургијско појање, са гнушањем окрећу главе када чују „византијско" појање у цркви. И један и други начин појања има за циљ да у нама покрене молитвене осећаје и прослављање Бога. Критиковање једног или другог начина појања показује ускогрудост и недостатак „духовне ширине" у проживљавању духовних вредности о којима је писао Св. Василије у 4. веку. Ми можемо субјективно имати наклоности према једном или другом стилу певања, али све је то продукт православне духовности које требамо неговати као свето наслеђе наших предака.

Ако ми нисмо сазрели да схватимо поруку разноврсног православног појања у славу Божију, како можемо осетити молитвени вапај италијанског композитора Орландо ди Лассо и његовог дела „Лагриме ди Ст. Пиетро", Моцартов задњи покајнички вапај грешне душе у Реквијуму или Бахову духовну узвишеност у Пасијама. Божији је народ како на истоку тако и на западу. Као што нисмо сви духовно васпитани са мелодијама „византијског" појања, тако нису сви људи васпитани у духу руских мелодија, али је битно да свака душа у суштини тежи ка познању Бога и ту своју чежњу испољава у разним видовима уметности на различите начине.

Свака композиција класичне музике која је посвећена Господу и која Вас уздиже ка Богу Христу, јесте душекорисна.

Ваш у Господу,

о. Мирослав