Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Светотројични храм
Светоуспенски храм

О зилотима у нашој цркви

Помаже Бог о. Мирославе

Молим те у пар речи да ми кажеш ко су, одкуда су и зашто су постали зилоти?


Христос по среди нас В.


Бог Вам помогао поштовани В.

О зилотима, у српском преводу „ревнитељима", написао је владика Атанасије Јевтић веома корисну књигу „Заблуде расколника тзв. „Старокалендараца", Београд, 2004, (стр. 128). Мислим да она даје сасвим довољно информација које су Вама потребне. Укратко, зилоти су ревносни православци који поштују хришћанске законе, али у тој ревности заборављају да је послушност из љубави према Богу већа врлина од ревности. На жалост, њихова ревност нас подсећа на ревност фарисеја који су из ревности у поштовању закона, распели Господа Исуса Христа. Проливајући невину крв били су уверени да Богу службу чине!

Бог од нас првенствено тражи љубав. Онај ко живи у љубави - Богу - никада неће бити заслепљен у ревности која запоставља врлину послушности а која нас опет чува да у свему будемо умерени.

Ових дана (1./14. септембра) прославили смо Св. Симеона Столпника (+459) великог подвижника који се подвизаваo на једном узвишеном стубу - столпу. Био је веома ревносан подвижник и никако није желео да силази са стуба чак и када је био оптерећен различитим духовним и телесним искушењима. Када га је сабор стараца подвижнника и духовника позвао да сиђе са стуба, из смерног послушања и љубави, он је почео да се спушта. Видевши његову послушност, изасланици сабора стараца су га спречили у томе казавши да је послушањем показао да је његов подвиг од Духа Светога а не од сатанске гордости.

Ово нам говори да сви они који не слушају савет свог духовника, у манастирима игумана, савета стараца, епископа, Св. Синода или Св. Архијерејског сабора, својим поступком говоре да њихова ревност није од Духа Светога већ од веома опаке гордости увијене у омот ревности према Богу - без Божије љубави и смирења.

Сваки облик екстремне религиозности је подједнако опасан као и атеизам. Ми се требамо усавршавати и ревновати првенствено у Божанској љубави. Када је стекнемо, она ће нас учити како да поступамо према осталим људима и према свету који нас окружује.

уз срдачан братски поздрав,

о. Мирослав