Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Светотројични храм
Светоуспенски храм

Болести и недоумице око вере

не знам како да одпочнем овај маил. зовем се с. добила сам вашу маил адресу од једног познаника који зна да сам више од годину дана тешко болесна. имала би неколико питања, ако би могли да ми одговорите. али проблем је у томе што и сама не знам шта је ова моја болест. била сам крштена, али моји родитељи ми нису ништа наше вере упутили, а у души сам тражила Бога. кад сам дјете била ишла сам у католичке цркве да се молим како сам знала. имала сам јако тешко детињство, тешке породичне проблеме, да су ме чак на крају из куће избацили због измишљотине нечије, да сам шиптаром посла имала... у том перијоду сам упознала мог мужа, који је босански муслиман био, који ми се нашао кад ми најтеже било у тој мојој одбачености од моје породице. нашла сам неку сигурност у њему, није ми више ни битно било које је вере, јел су се моји свакако одрекли мене због лукаве лажи.. тако да сам остала убрзо трудна и удала се за мог босанца муслимана. жеља му је била да се и пред хоџом венчамо, а ја као ја, за мене је један Бог и сви смо исти пред њим, а мојој вери неупућена од мојих, пристала сам без пуно размишљања.. 1999 године сам страдала од магија, годинама сам тражила лека, нико ми помоћи није могао, борила сам се да издржим због своје дјеце..и коначно нашла жену која ме је извукла тад и вратила некој нормали. у животу ми све наопако ишло од како знам за себе. потражила сам неке медијуме тражући одговор на моје дилеме.. једна ми жена рекла да испаштам то што сам се удала на муслимански начин и да чак проклество ме прати и да испаштам грјехове туђи... углавном ми сав живот црн био и остао. 2005 сам покренула развод да не улазим у разлоге зашто и како,..

прошле године у аугусту ми се десило поново нешто страшно да сам још увек трауматизирана од свега тога. била сам на мору предходно пар дана и талас ме ударио у мали мозак доста јако, после пар дана ме јутром пробудила толика сила у глави да сам запомагала ...од тада сам равнотежу изгубила...муж ми се вратио да ми помогне, јел сама нисам могла. отишли у босну на одмор и мени још горе буде, једва се вратила са пута. пола године ми требало да се дигнем,...медицински нису као ништа нашли, не знам колико да им верујем. углавном сваким даном затворена живим и у страху, страхови ми најгорји да чим осетим у мени те неке чудне промене ја се сва успаничим, јел се бојим поново пасти онолико не дај Боже. не знам шта ћете ми на ово све одговорит. тренутно ме лечи једна жена у босни већ цјело време, салива ми страве, жена је муслиманка и ради кураном. она ме једино и охрабри да ће бит добро кад тад, колко толко барем по кући се поново крећем сама, али сам још далеко од доброг. пробала сам и код нашег православног човека нешто, што ми је послао да урадим, ништа ми није успело. реците ми своје мишљење прво о овоме свему.

да ли имате неке молитве да ми пошаљете, али ако може на латиницу, јел кирилицу не знам, кажем вам моји ме ништа научили нису. има ли неке молитве, које су зато да зло што даље од мене бјежи и да што пре оздравим. хвала вам најлепше и поздрав велики

 


Помазе Бог С.

Жао ми је да читам све ово што се вама дешава и молим драгог Господа да вам отвори духовне очи.

Ви сте прешли у ислам са венчањем и тиме сте одбацили своју хришћанску веру, коју на жалост никада нисте ни знали. Ви морате само да се одлучите којим путем желите ићи. Ако осећате да требате остати у вери вашег бившег мужа, погледајте на који начин да лек тражите у исламу. Ако осећате да се требате вратити вери својих предака, онда се требате обратити православном свештенику у вашем месту и да се озбиљно посветите духовној обнови вашег живота.

Преко интернета се можемо дописивати, али ви вучете за собом толико проблема да вам је потребан озбиљан духовник - свештеник у вашој близини. Молитве постоје за разне потребе верника, али оне нису једине ствари које ви морате предузети. Потребно је да почнете са постом, личном молитвом, да одбаците све те радње попут салевања страве и других магијских обичаја. Прво се одлучите којим путем желите да идете и у кога (шта) желите да верујете и тек онда можемо о озбиљнијим стварима да говоримо.

Срдачан братски поздрав,
о. Мирослав