Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Светотројични храм
Светоуспенски храм

Савремени изазови у Српској православној цркви

Помаже Бог Оче

Живим у Швајцарској и желео бих да Вас упитам поводом једног проблема који ме мучи у задње време. Наиме, проблеми у нашој Цркви су доспели до јавности и обичних људи. Као што и сами знате, постоје две струје у Цркви. Они који се залажу за старо богослужење и они који желе реформе. Чуо сам и читао разне текстове и изјаве свештеника, епископа итд.

Жарко бих желео да знам, пошто сам упознат да су епархије такође подељене, какав је став епископа средње-европског Константина? Упознат сам да у ту проблемтику улазе и питања отварања двери, као и склањање иконостаса...који у циришком храму уопште и не постоји. Још у фебруару ове године сам чуо да је требало завршити иконостас до Васкрса али сада имамо готово крај године, а њега још увек нема. Шта је разлог томе? Да ли ми можете рећи када ће бити готов? Такође смо у циришком храму имали да чујемо једну беседу о посту која није била у складу досадашњих тј. била је много лабилнија. Молитва пред причешће је једном приликом такођа била другачија.

Мене веома брине чињеница да сам од једног нашег духовника из браничевске епархије саветован да не дајем множину људима који су новотарци и присталице екуменизма. Богослужења су описана као јеретичка и напоменуто је да је Сабор СПЦ два пута донео налог да се служи по вековном. Молим Вас, дајте ми јасан одговор.

С...


Бог Вам помогао С...

Наш Епископ Константин, као и сви канонски свештеници средњоевропске Епархије, држимо се одлуке Светог архијерејског сабора по питању богослужења. Литургија у Цириху траје око два сата и могли сте да приметите да се код нас читају псалми пре Прве и Друге "Славе", као и сви стихови Блажена из Јеванђеља, што је данас обичај само на Светој Гори и у строжијим манастирима. Колико је мени познато, ми немамо присталица "новотараца" међу канонским свештенством у нашој Епархији. На задњем сабору свештенства Епархије у новембру 2008, сложили смо се са Епископом Константином да се држимо отачког предања по питању богослужења. Има појединаца широм света који скраћују литургију "јектенију за оглашене" или који не затварају двери, али то су особе које су и пре ових сукоба тако радиле из себи познатих разлога.

Молим Вас немојте повезивати наше тренутно стање око реновације цркве са "новотарцима". На нашој wеb страници www.православнацрква.ch можете видети нацрт мермерног иконостаса како ће изгледати. Иконе су такође живописане још 2006. У атачменту Вам шаљем најновије фотографије иконостаса које сам прекључе добио из Прњавора.

Требало је да се почне са реновацијом олтара како је било речено, али смо донели одлуку да проширимо црквену салу испод цркве. То изискује уклањање једног зида и постављање носеће греде, која се мора повезати са подрумским просторијама. Свака промена изискује нове коректуре у постојећем архитектонском плану. По савету нашег архитекте, статичара и њихових сарадника, ништа не можемо радити по питању постављања иконостаса док се не заврше радови у доњим просторијама. Верујем да постоји незадовољство међу неким људима. Исто тако верујем када све буде било завршено да ће незадовољство спонтано прећи у благодарност Господу на свему. По најновијим информацијама координатора радова и са благословом Епископа Константина, освећење крста на куполи треба да буде на Велику суботу 18. априла, ако Бог да. До тог времена ће и иконостас бити постављен у храму.

Што се тиче екуменизма, наша црква - Патријаршија, није заговорник екуменизма. То не значи да представници наше цркве немају контакте са другим црквама. Нарочито је то неизбежно на просторима где су православни мањина и ради заштите свог верујућег народа, требају да имају контакте. Заговорницима зилотског приступа овим питањима, предложио бих да траже канонски отпуст да пређу у неку од Епархија на подручју данашње Хрватске или БиХ федерације. Лако је бити Србин православац у Србији. Треба да имамо обзир према људима који немају ту привилегију. Ми морамо бити мудри и опрезни у вођењу поверене нам духовне деце. Сваки наш јавни наступ није одрицање, већ сведочење Светог православља. Са друге стране, будите уверени да се не може нешто саградити-помирити преко ноћи што се руши између Истока и Запада више од хиљаду година! Своје треба чувати од пропасти, али са туђим требамо имати пристојан контакт како не би дошло до поновног крвопролића или медијског рата због предрасуда, јер смо непознати и другачији Западу. По том питању, као и многим другим, Руска православна црква може да нам буде одличан пример мудрости и опрезности.

Што се тиче молитве пре причешћа, канонима је утврђено да се чита: "Верујем Господе..." То смо од увек тако радили. Не знам на коју сте молитву мислили? Ако има доста верника за причешће, а нисмо у могућности све да исповедамо (верници се код нас исповедају петком и суботом увече, недељом и у току недеље уз предходни договор са свештеником), читамо пре молитве "Верујем" и молитву разрешну.

По питању начина поста обично проповедамо на почетку великих постова. Говорио сам, као и увек, у сагласности са саветима светих отаца верном народу. Као пример увек пред собом имам поуке Св. Серафима Саровског и Св. Никодима Агиорита. У посту (физичком) требамо бити умерени а да много више полажемо на посту (поправљању) својих лоших особина. Има људи који посте "на води" седам дана, причесте се и истог дана се омрсе мада пост још увек траје. Можда некога буни то што сам казао да јачи у вери треба да посте строго "само" пет дана, са разлогом што канони цркве прописују да се никада не сме строго постити суботом и недељом у току године, изузев на Велику суботу. Зато сам рекао да је боље блаже постити читав пост, него постити строго једну недељу а после неколико недеља гресити се о црквени закон поста. Ми свештеници и монаси у манастирима можемо строжије да постимо, јер нам је то дужност пред Господом за добро верног народа - наше духовне деце. Ми не можемо да налажемо људима који раде тешке послове да се подвизавају истом мером, јер је њихов подвиг другачији од нашег као што је и различита благодат Духа Светога на људима и свештеним лицима.

Молим Вас прочитајте веома поучну књигу "Невидљива борба" од Св. Никодима Агиорита или Поуке својој духовној деци од Св. Серафима Саровског и схватићете боље наш приступ подвигу и бризи о духовном узрастању наших верника.

Ваш у Господу,
о. Мирослав