На вечерњи
Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 125 (1, 18-31; 2, 1-2) 18. Јер је реч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо. 19. Јер је написано: „Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу.” 20. Где је мудрац? Где књижевник? Где препирач овога века? Зар не претвори Бог мудрост овога света у лудост? 21. Пошто, дакле, у премудрости Божијој свет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да лудошћу проповеди спасе оне који верују. 22. Јер и Јудејци ишту знаке, и Јелини траже мудрост. 23. А ми проповедамо Христа распетога, Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост; 24. Онима пак позванима, и Јудејцима и Јелинима, Христа, Божију силу и Божију премудрост. 25. Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи. 26. Јер гледајте, браћо, на вас позване: нема ту ни много мудрих по телу, ни много моћних, ни много племенита рода; 27. него што је лудо пред светом оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред светом оно изабра Бог да посрами јаке; 28. И што је неплеменито пред светом и понижено изабра Бог, и оно што је ништавно, да уништи оно што јесте, 29. да се не похвали ни једно тело пред Богом. 30. Из Њега сте и ви у Христу Исусу, који нам постаде премудрост од Бога и праведност и освећење и избављење. 31. Да буде као што је написано: „Ко се хвали нека се Господом хвали.” 1. И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом речи или мудрошћу да вам јавим свједочанство Божије. 2. Јер расудих да не знам међу вама ишта сем Исуса Христа, и то распетога.
