Посланица Светог Апостола Павла Ефесцима, зачало 224 (4,7-13)
7. А свакоме се од нас даде благодат по мери дара Христова. 8. Зато вели: „Узишавши на висину заплени плен и даде дарове људима.” 9. А оно „узиђе“ шта је, осим да прво и сиђе у најдоња места земље? 10. Онај који сиђе то је исти који и узиђе више свију небеса да испуни све. 11. И Он даде једне као апостоле, а друге као пророке, једне као јеванђелисте, а друге као пастире и учитеље, 12. за усавршавање светих у делу служења за сазидање тела Христова; 13. док не достигнемо сви у јединство вере и познања Сина Божијега, у човека савршена, у меру раста пуноће Христове;
Свето Јеванђеље од Матеја, зачало 8 (4,12-17)
12. А када чу Исус да је Јован предан, отиде у Галилеју. 13. И оставивши Назарет, дође и настани се у Капернауму приморскоме, у крајевима Завулоновим и Нефталимовим, 14. Да се испуни што је рекао пророк Исаија говорећи: 15. „Земља Завулонова и земља Нефталимова, на путу к мору с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка; 16. народ који седи у тами виде светлост велику, и онима који седе у области и сени смрти, светлост засија.“ 17. Од тада поче Исус проповедати и говорити: „Покајте се, јер се приближило Царство небеско.”
