Прва Саборна Посланица Светог Апостола Јована Богослова, зачало 68 (1,1-7)
1. Што беше од почетка, што смо чули, што смо видели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше, о Логосу (Речи) живота; 2. и Живот се јави, и видели смо, и сведочимо, и објављујемо вам Живот вечни, који беше у Оца и јави се нама; 3. што смо видели и чули објављујемо вама да и ви с нама имате заједницу, а наша заједница је са Оцем и са Сином његовим Исусом Христом. 4. И ово вам пишемо да радост наша буде потпуна. 5. И ово је обећање које смо чули од њега и јављамо вама, да је Бог светлост, и таме у њему нема никакве. 6. Ако речемо да имамо заједницу с њим и у тами ходимо, лажемо и не творимо истину. 7. Ако ли у светлости ходимо, као што је Он сам у светлости, имамо заједницу једни са другима, и крв Исуса Христа, Сина његова, очишћава нас од свакога греха.
Свето Јеванђеље од Јована, зачало 61,67 (19,25-27; 21,24-25)
25. А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина. 26. А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји поред ње, рече матери својој: „Жено, ето ти сина!” 27. Потом рече ученику: „Ево ти мајке!” И од онога часа узе је ученик к себи. 24. Ово је онај ученик који сведочи о овоме, и написа ово, и знамо да је истинито сведочанство његово. 25. А има и много друго што учини Исус, које кад би се редом написало, ни у сами свет, мислим, не би стале написане књиге. Амин.
