Јеванђеље Јован, зачало 41 (12,1-18)

1. А Исус на шест дана пре Пасхе дође у Витанију, где беше Лазар који умре, кога он подиже из мртвих. 2. Онде му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар беше један од оних што сеђаху са њим за трпезом. 3. А Марија, узевши литру правога нардова скупоценога мириса, помаза ноге Исусове, и обриса косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира. 4. Онда рече један од ученика његових, Јуда Симонов Искариотски, који га намераваше издати: 5. „Зашто се ово миро не продаде за триста динара и не даде сиромасима?” 6. А ово не рече што му беше стало до сиромаха, него што беше лопов, и имаше кесу, и узимаше што се меташе у њу. 7. А Исус рече: „Остави је! Она је то сачувала за дан мог погреба; 8. јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.” 9. Дознаде пак многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само ради Исуса, него и да виде Лазара кога он подиже из мртвих. 10. А првосвештеници се договорише да и Лазара убију; 11. Јер многи од Јудејаца долажаху због њега и вероваху у Исуса. 12. Сутрадан многи народ који беше дошао на Празник, чувши да Исус долази у Јерусалим, 13. Узеше гране од палми и изађоше му у сретање и клицаху: „Осана! Благословен који долази у име Господње, цар Израиљев!” 14. А Исус нашавши магаре уседе на њега, као што је писано: 15. „Не бој се, кћери Сионова, ево цар твој долази седећи на магарету.” 16. Али ово не разумеше испрва ученици његови; него када се прослави Исус, онда се сетише да ово беше за њега писано, и да му ово учинише. 17. А сведочаше народ који беше с њим када Лазара позва из гроба и подиже га из мртвих. 18. Због тога му и изађе народ у сретање, јер чу да је он учинио ово знамење.