Јеванђеље Лука, зачало 22. (6,1-10)

1. Догоди се пак у другу суботу по Пасхи да је он ишао кроз усеве, а ученици његови тргали су класје, трли га рукама и јели. 2. А неки од фарисеја рекоше им: „Зашто чините што се не сме чинити у суботу?” 3. И одговоривши Исус рече им: „Зар ни то нисте читали шта учини Давид кад огладње, он и који беху с њим? 4. Како уђе у дом Божији, и узе хлебове предложења, и једе, и даде онима што беху с њим, које никоме није било допуштено јести сем једино свештеницима.” 5. И говораше им: „Син Човечији је господар и од суботе.” 6. А догоди се и у другу суботу да он уђе у синагогу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше суха. 7. Мотраху пак на њега књижевници и фарисеји неће ли у суботу исцелити, да би нашли оптужбу против њега. 8. А он знађаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суху руку: „Устани и стани на средину!” А он подигавши се стаде. 9. А Исус им рече: „Запитаћу вас: шта треба у суботу: добро чинити или зло чинити? Душу спасти или погубити?” А они ћутаху. 10. И погледавши на све њих, рече му: „Пружи руку своју.” А он учини тако; и рука му поста здрава као и друга.