Јеванђеље Лука, зачало 39. (8,40-56)

40. А кад се врати Исус, срете га народ, јер га сви очекиваху. 41. И гле, дође човек по имену Јаир, и он беше старешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов. 42. Јер у њега беше јединица кћи око дванаест година, а она умираше. А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега. 43. И беше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити; 44. и приступивши састраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене. 45. И рече Исус: „Ко је то што ме се дотаче?” А када сви одрицаху, рече Петар и који бејаху с њим: „Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: \’Ко је то што ме се дотаче?\’” 46. А Исус рече: „Неко ме се дотаче, јер ја осетих силу која изађе из мене.” 47. А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави. 48. А он јој рече: „Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је; иди у миру.” 49. Док он још говораше дође неко од старешине синагоге и рече му: „Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља.” 50. А када чу Исус, одговори му говорећи: „Не бој се, само веруј, и биће спасена.” 51. И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и девојчином оцу и матери. 52. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: „Не плачите, није умрла него спава.” 53. И подсмеваху му се знајући да је умрла. 54. А он изгнавши све, узе је за руку и зовну, говорећи: „Девојко, устани.” 55. И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповеди да јој даду да једе. 56. И задивише се веома родитељи њени. А он им заповеди да никоме не казују шта се догодило.