Јеванђеље Лука, зачало 57. (11,14-23)

14. И изгоњаше демона, и тај беше нем; и кад изиђе демон, проговори неми; и дивљаше се народ. 15. А неки од њих рекоше: „Помоћу Веелзевула, кнеза демонскога, изгони демоне.” 16. А други кушајући га искаху од њега знак са неба. 17. А он знајући помисли њихове рече им: „Свако царство које се раздели само у себи, опустеће, и дом који се раздели сам у себи, пропашће. 18. Ако се и сатана раздели сам у себи, како ће опстати царство његово? Јер говорите да помоћу Веелзевула изгоним демоне. 19. Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним демоне, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије. 20. А ако ли ја прстом Божијим изгоним демоне, дакле, стигло вам је Царство Божије. 21. Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру. 22. А када дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели што је запленио од њега.” 23. Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, расипа.”