Јеванђеље Лука, зачало 83 (16,19-31)

19. Човек пак неки беше богат и облачаше се у скерлет и у свилу, и сјајно се весељаше сваки дан. 20. А беше неки сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред вратима његовим гнојав, 21. и жељаше да се насити мрвама које падаху са трпезе богатога; а још и пси долажаху и лизаху гној његов. 22. А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богаташ, и сахранише га. 23. И у паклу, налазећи се у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову. 24. И он повика и рече: „Оче Аврааме, смилуј се на ме и пошаљи Лазара нека умочи у воду врх од прста својега да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену.” 25. А Авраам рече: „Синко, сети се да си ти примио добра своја у животу своме, а тако и Лазар зла; сада пак он се теши, а ти се мучиш. 26. И поврх свега тога, постављена је међу нама и вама провалија велика, да они који би хтели одовуд к вама прећи, не могу; нити они отуда к нама прелазе.” 27. Тада рече: „Молим те пак, оче, да га пошаљеш дому оца мога; 28. Јер имам петорицу браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења.” 29. Рече му Авраам: „Имају Мојсеја и пророке, нека њих слушају.” 30. А он рече: „Не, оче Аврааме, него ако им дође неко из мртвих, покајаће се.” 31. А он му рече: „Ако не слушају Мојсеја и пророке, ако неко и из мртвих васкрсне, неће се уверити.”