Јеванђеље Лука, зачало 86. (17,10-25)

10. Тако и ви кад извршите све што вам је заповјеђено, говорите: ‘Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити.’” 11. И кад он иђаше у Јерусалим, пролажаше између Самарије и Галилеје. 12. И кад улажаше у једно село, сретоше га десет губавих људи, који стадоше издалека, 13. и подигоше глас говорећи: „Исусе, Учитељу, помилуј нас!” 14. И видевши их, рече им: „Идите и покажите се свештеницима.” И догоди се, док одлажаху, да се очистише. 15. А један од њих, видевши да је излечен, врати се славећи Бога из свега гласа. 16. И паде ничице пред ноге његове и заблагодари му. И тај беше Самарјанин. 17. А Исус одговарајући рече: „Зар се не очистише десеторица? А где су деветорица?” 18. Како се не нађе ниједан други да се врати и даде славу Богу, него само овај иноплеменик? 19. И рече му: „Устани и иди; вера твоја спасла те је.” 20. А упитан од фарисеја, када ће доћи Царство Божије, он им одговори и рече: „Царство Божије не долази на видљив начин. 21. Нити ће се рећи: ’Ево га овде’, или: ’Ено га онде;’ јер гле, Царство Божије унутра је у вама.” 22. А ученицима рече: „Доћи ће дани када ћете зажелети да видите један од дана Сина Човечијега, и нећете видети. 23. И рећи ће вам: ’Ево га овде, или: ено га онде;’ али не одлазите нити тамо јурите! 24. Јер као што муња сине с неба, и обасја све што је под небом, тако ће бити и Син Човечији у Дан свој. 25. Али му најпре треба много пострадати, и одбачен бити од рода овога.”