11. И изиђоше фарисеји и почеше се расправљати с њим, и кушајући га, искаху од њега знак са неба. 12. И уздахнувши духом својим рече: „Зашто род овај знак иште? Заиста вам кажем: ‘Неће се дати знак роду овоме.’” 13. И оставивши их уђе опет у лађу, и отиде на ону страну. 14. И заборавише ученици његови узети хлебове. И немаху са собом у лађи до један хлеб. 15. И опомињаше их говорећи: „Гледајте, чувајте се квасца фарисејскога и квасца Иродова.” 16. И размишљаху, један другоме говорећи: „То је што хлеба немамо.” 17. И разумевши Исус рече им: „Зашто мислите да је то што хлеба немате? Зар још не схватате нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше? 18. Имајући очи зар не видите, и уши имајући зар не чујете? И не памтите ли, 19. кад оних пет хлебова разломих на пет хиљада, колико пуних котарица комада накуписте?” Рекоше му: „Дванаест.” 20. „А кад оних седам на четири хиљаде, колико пуних котарица комада накуписте?” А они рекоше: „Седам.” 21. И рече им: „Како не разумете?”