Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 305 (2,2-10)

2. Јер ако је реч казана преко анђела потврђена, и сваки преступ и непослушност доби заслужену казну, 3. како ћемо је ми избећи ако не маримо за тако велико спасење, које отпоче проповедати Господ, а потврдише га међу нама они који су чули, 4. што и Бог посведочи знацима и чудесима, разним моћним делима и раздавањем Духа Светога по својој вољи. 5. Јер Бог не покори анђелима онај свет који долази, о којем говоримо. 6. Неко пак негде посведочи говорећи: „Шта је човек да га се сећаш, или син човечији да га походиш? 7. Учинио си га привремено мањим од анђела, славом и чашћу овенчао си га, и поставио си га над делима руку твојих; 8. све си покорио под ноге његове. И пошто му покори све, ништа му не остави непокорено. Али сада још не видимо да му је све покорено. 9. А привремено мањим од анђела видимо Исуса, због страдања све до смрти, овенчанога славом и чашћу, да би по благодати Божијој окусио смрт за све. 10. Јер је прикладно Богу, за Којега је све и кроз Којега је све, Који приведе многе синове у славу, да Челника спасења њихова учини савршеним кроз страдање.”