Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 316 (7,7-17)

7. А ван свакога је спора да већи благосиља мањега. 8. И тако овде десетак узимају људи смртни, а тамо онај за којега се сведочи да живи. 9. И могло би се рећи, да Левије који узима десетак, даде десетак кроз Авраама, 10. Пошто он још беше у бедрима оца када га срете Мелхиседек. 11. Ако је, дакле, савршенство било постигнуто кроз левитско свештенство, јер је народ њиме доведен под Закон, зашто је било још потребно говорити да ће се појавити други Свештеник по чину Мелхиседекову, а не по чину Аронову? 12. Али када се мења свештенство, мора се променити и Закон. 13. Јер Онај за кога се ово вели из другога је племена, од кога нико није приступао жртвенику. 14. Јер је очигледно, да је Господ наш произишао из племена Јудиног, за које Мојсеј ништа не рече о свештенству. 15. И још је очигледније, када по подобију Мелхиседекову настаје други Свештеник, 16. који није постао по закону телесне заповести, него по сили живота неуништивога. 17. Јер Писмо сведочи: „Ти си Свештеник вавек по чину Мелхиседекову.”