Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 326 (10,35-39; 11,1-7)

35. Не губите, дакле, поуздање своје, које доноси велику награду. 36. Јер вам је трпљење потребно, да пошто извршите вољу Божију, примите оно што је обећано. 37. Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити. 38. А праведник ће од вере живети; ако ли одступи, неће бити по вољи души мојој. 39. Ми, међутим, нисмо од оних који одступају на пропаст, него од оних који верују на спасење душе. 1. А вера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих. 2. Јер у њој стари примише добро сведочанство. 3. Вером сазнајемо да су светови саздани речју Божијом, тако да је видљиво постало из невидљивога. 4. Вером принесе Авељ Богу бољу жртву него Каин; њоме би посведочен да је праведник, када сам Бог прихвати даре његове; кроз њу он и после смрти још говори. 5. Вером Енох беше узнесен да не види смрти; и више се не нађе, јер га Бог узнесе, пошто пре његова узнесења беше му потврђено да је угодио Богу. 6. А без вере није могуће угодити Богу; јер онај који прилази Богу, треба да верује да Бог постоји и да Он награђује оне који га траже. 7. Вером Ноје би од Бога обавештен о ономе што се још не види, и из побожног страха сагради ковчег за спасење дома свога; њоме он осуди сав свет, и постаде наследник праведности по вери.