Посланица Светог Апостола Павла Титу, зачало 300 (1,5-16; 2,1)

5. Зато те оставих на Криту да уредиш што је недовршено, и да поставиш по свима градовима старешине, као што ти ја заповедих: 6. Ако је ко без мане, једне жене муж, и има децу верујућу, којој не приговарају да су разуздана или непокорна. 7. Јер епископ као Божији домоуправитељ треба да је без мане, не самовољан, не гњевљив, не пијаница, не убојица, не лихвар; 8. Него гостољубив, доброљубив, мудар, праведан, побожан, уздржљив; 9. Који се чврсто држи истините речи сагласне са учењем, да би био способан и поучавати у здравој науци и покарати оне који се противе. 10. Јер има много непокорних, празноречивих и обмањивача, особито који су из обрезања, 11. Којима треба уста затворити, који читаве домове изопачују учећи што не треба, ради нечасног добитка. 12. Рече неко од њих, њихов сопствени пророк: Крићани, свагда лажљивци, зли зверови, прождрљивци лени. 13. Сведочанство је ово истинито. Због тога карај их без поштеде, да буду здрави у вери, 14. да не слушају јудејске бајке, ни заповести људи који презиру истину. 15. Чистима је све чисто, а нечистима и невернима ништа није чисто, него је нечист и њихов ум и савест. 16. Говоре да знају Бога а телима га се одричу; јер су гнусни и непокорни и неспособни за ма које добро дело. 1. А ти говори што приличи здравом учењу.