Прва Посланица Светог Апостола Павла Тимотеју, зачало 281 (1,18-20; 2,8-15)

18. Ову ти заповест предајем, сине Тимотеје, сходно пређашњим пророчанствима о теби да по њима ратујеш добар рат, 19. имајући веру и добру савест, коју неки одбацивши претрпеше бродолом вере; 20. међу којима су Именеј и Александар, које предадох сатани, да се науче да не хуле. 8. Хоћу, дакле, да се мужеви моле на сваком месту, подижући свете руке без гнева и двоумљења. 9. Исто тако, и жене у пристојном оделу, стидом и честитошћу да украшавају себе, не плетеницама, ни златом, ни бисером, ни хаљинама скупоценим, 10. него добрим делима, као што приличи женама које се привољеше богопоштовању. 11. Жена нека се учи у миру са сваком покорношћу; 12. али жени не допуштам да буде учитељ, нити да влада мужем, него да буде мирна. 13. Јер је Адам саздан први, затим Ева; 14. И Адам се не превари а жена преварена, постаде преступница; 15. али ће се спасти рађањем деце, ако остану у вери и љубави и у светињи са честитошћу.