Прва Посланица Светог Апостола Павла Тимотеју, зачало 286 (5,11-21)

11. А млађе удовице не примај, јер када их страст одвоји од Христа, хоће да се удају; 12. оне подлежу осуди што прво обећање одбацише. 13. А уз то се уче и нераду, скитајући по кућама; и не само нераду, него су и језичаве и радознале, па говоре што не треба. 14. Хоћу, дакле, да се млађе удовице удају, децу да рађају, кућу да куће, и никаква повода не дају противнику за нападање. 15. Јер неке већ скренуше за сатаном. 16. Ако који верни или верна има удовице, нека се стара о њима, да се не оптерећује Црква, да би се она могла старати о правим удовицама. 17. Презвитери који су добре старешине достојни су двоструке части, особито они који се труде у проповедању и учењу. 18. Јер Писмо говори: „Волу који врше не завезуј уста”, и: „Радник је достојан своје плате.” 19. Против презвитера не примај тужбе, осим на основу два или три сведока. 20. Оне који греше покарај пред свима, да и остали имају страх. 21. Преклињем те пред Богом и Господом Исусом Христом и изабраним анђелима да ово држиш без двоумљења, и да не чиниш ништа по пристрасности.