Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Светотројични храм
Светоуспенски храм

Житија Светих из Жичког пролога

Среда, 01.07. (18.06. по Старом кал.)

Свети мученик Леонтије

Свети мученик Леонтије

Био војвода римски у финикијском граду Триполису, у време цара Веспазијана. Родом из Јеладе, "великотелесан узрастом, снажан, крепак и храбар у биткама". Царски намесник Адријан посла један одред војске, да ухвате Леонтија, јер овај Адријан беше јаросни противник и гонитељ хришћана. Старешина тога одреда, Ипатије, разболе се успут од љуте трескавице, због чега одред мораше да успори свој ход. Једне ноћи јави се ангел Божји Ипатију и рече му: "Ако хоћеш здрав да будеш, узвикни трипут попут небеса са свима твојим војницима: Боже Леонтијев, помози ми!" Своје виђење саопшти Ипатије друговима својим, и сви једногласно узвикнуше како ангел посаветова, и Ипатије наједанпут оздрави. Ово чудо задиви све, а нарочито некога Теодула. Тада Ипатије и Теодул пођу напред, пре осталих војника, да нађу војводу Леонтија. Леонтије их прими лепо и угости. А када им изложи своју веру у Христа, њихова се срца разгореше љубављу ка Христу, и у томе часу облак светао спусти се на Ипатија и Теодула, и из облака паде роса на њих. То сам Дух Божји крштаваше ове обраћене душе, а свети Леонтије у том часу изговори речи: "У име Пресвете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа". Опаки Адријан сазнавши да су и Ипатије и Теодул постали хришћани, нареди да их без поштеде бију, а потом да им главе секиром одсеку. Тако скончаше ова два духовна чеда Леонтијева. Тада Адријан наложи љута истјазања на Леонтија, но Леонтије оста непоколебљив у вери својој светој. Цело му тело ранама покрише, но он се приљежно Богу мољаше, да га не остави. Усред најљућих мука јави му се ангел Господњи и охрабри га и утеши. Најзад повалише мученика по земљи, и бише га дотле докле не предаде дух свој Богу. Страдање свети Леонтија гледао је својим очима неки кир Нотарије, који је то све и записао на оловним плочама, и плоче положио у гроб мученика. Чесно пострада свети Леонтије 73. године.

Преподобни Леонтије прозорљиви

Пореклом Грк из Пелопонеза. Подвизавао се у манастиру Дионисијату шездесет година и преставио се 1605. године будући осамдесет пет година од рођења. За овога светитеља каже се, да је само једном ушао у манастир и само једном изишао из манастира за пуних шездесет година. Наиме, ушао је онда када је први пут ступио у манастир Дионисијат, а изашао је онда када су га мртва изнели да сахране. Имао је чудесан дар прозорљивости и прорицања, а по смрти из његових моштију потекло је миро.

Еванђеља

ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА РИМЉАНИМА 11:25-36

25. Јер нећу, браћо, да ви не знате ову тајну, да не мудрујете сами по себи:
дио Израиља отврдну, док не уђе пун број незнабожаца.

26. И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона
Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.

27. И ово им је завјет од мене, када скинем гријехе њихове.

28. По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору, мили су
отаца ради.

29. Јер Бог се неће раскајати за своје дарове и призвање.

30. Јер као што и ви некад не покоравасте се Богу, а сад сте помиловани због
њихове непокорности

31. Тако се и они сада не покорише ради вашега помиловања да би и они
били помиловани;

32. Јер Бог затвори све у непокорност, да све помилује.

33. О дубино богатства и премудрости и разума Божијега! Како су неиспитиви
судови његови и неистраживи путеви његови!

34. Јер ко познаде ум Господњи? Или ко му би савјетник?

35. Или ко њему претходно даде, да му буде враћено?

36. Јер је од њега и кроз њега и ради њега све. Њему слава у вијекове. Амин.

 

СВЕТО ЈЕВАНЂЕЉЕ ОД МАТЕЈА 12:1-8

1. У то вријеме иђаше Исус у суботу кроз усјеве; а ученици његови
огладњеше и почеше тргати класје и јести.

2. А фарисеји видјевши то рекоше му: Гле, ученици твоји чине што не ваља
чинити у суботу.

3. А он им рече: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладње, он и који
бијаху с њим?

4. Како уђе у дом Божији и хљебове предложења поједе, које није ваљало
јести њему ни онима што су били с њим, него само свештеницима.

5. Или нисте читали у Закону како суботом свештеници у храму суботу
обесвећују, па нису криви?

6. А ја вам кажем да је овдје већи од храма.

7. Кад бисте пак знали шта је то: Милост хоћу а не жртвоприношење, не
бисте осуђивали невине.

8. Јер је Син Човјечији господар и суботе.
(Зач. 45).

 

РАСУЂИВАЊЕ

C коликом пажњом један научник испитује појаве природне, још са већом пажњом ми треба да испитујемо појаве и дејства благодати Божје. Ево шта сведочи o дејству Причешћа један од великана духовних. О. Јован Кронштатски пише: „Дивим се величини и животворности божественог Причешћа: старица пљувала крвљу и већ сасвим изнемоћала не могући ништа јести, онога дана кад је од мене примила Причешће, почела се поправљати. Девојчица на смрти, после Причешћа почела се поправљати, јести, пити и разговарати, док је пре тога она била готово без свести, у трзавици, и ништа није ни јела ни пила." O кад би сваки свештеник c пажњом научника и c љубављу молитвеника посматрао и пратио благодатна дејства св. Причешћа слично О. Јовану!

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно исцељење момчета кога је ђаво мучећи бацао час у огањ, час у воду (Мат. 17, 14) и то:
1. како Господ запрети ђаволу и момче оздрави,
2. како и мене зли дух баца час у огањ страсти час у воду телесности,
3. како и мене Господ може спасти од падања у огањ и у воду, само ако Mу сe помолим.

БЕСЕДА

о задужењу Бога
Господу позајима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово (Приче Сол 19, 17)
И сиромах који проси и богаташ који даје — обојица задужују Господа, но само под условом да сиромах проси у име Господње и са смирењем, и да богаташ даје у име Господње и са милосрђем. Свако ко прима, треба да зна, да Божје прима; и свако ко даје, треба да зна, да Божје даје. Такво давање има цену, и такво примање има цену. Сви ми наги улазимо у овај свет, и наги излазимо из њега. Сви смо ми просјаци пред Господом, јер ничега немамо, што нисмо од Господа примили. Зато поклањај брату сиромаху, као што је и теби Бог поклонио. Туђе узимаш и своме дајеш, кад милостињу чиниш. Сиромах човек ближи ти је од свега твога имања, као што је и Богу, створитељу људи, сваки човек драгоценији несравњено од свега имања свога. Ако ти је дато богатство, дато ти је на кушање. Да се искуша срце твоје! Да види Бог и све војске небеске, да ли си ти разумео, од кога је твоје богатство и на што ти је оно дато. Благо теби, ако знаш, да је имање твоје од Бога и Божје! Благо теби, ако сиромахе рачунаш у задругаре своје, у чељад своју, и њима делиш од онога што је теби Бог поверио!
О како је неизмерно човекољубље Божје! Гле, све што имаш, припада Богу, па ипак Бог сматра себе дужником твојим, ако ти од Његовог узимаш и сиромасима дајеш, и платиће ти за добро твоје. Каква милост с овом да се равња!
О Господе човекољубиви, отвори ум наш да разумемо тајну Твоје милости, и омекшај срце наше као восак, да као восак гори и светли одблеском неисказиве милости Твоје! Теби слава и хвала вавек. Амин.