Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Светотројични храм
Светоуспенски храм

Житија Светих из Жичког пролога

Четвртак, 16.04. (03.04. по Старом кал.)

Св. Никита Исповедник

Св. Никита Исповедник

Рођен у Витинији, у граду Кесарији. Отац његов Филарет, лишивши се своје супруге, замонаши се, те Никита оста код своје бабе, очеве мајке. Пошто одрасте и заврши све науке оде у манастир Мидикијски, где га игуман Никифор постриже за монаха, а после седам година труда и подвига рукоположи га патријарх Тарасије за јеромонаха. По смрти Никифора и Никитиног верног друга Атанасија, братство изабра Никиту, и преко воље овога, за игумана. Беше св. Никита светао пример живота и подвига братији својој кроз дуг низ година. Али кад се зацари Лав V Јерменин, после благочестиве Ирине и правоверних царева Никифора и Михаила, распали се опет иконоборска јерес. Цар збаци патријарха Никифора и посла га на заточење, а на његово место уздиже некаквога јеретика Теодота Каситера, човека нечиста живота. И Никита би затворен и мучен, но не поколеба се у Православљу. Превођен би из тамнице у тамницу, и мучен глађу и жеђу, мразом и знојем и поругањем. Али он се не даде поколебати. Нарочито му досађиваше неки Никола с подсмехом и поругом. Но једне ноћи јави се Николи његов умрли отац на сну и прекорно му рече: „одступи од слуге Божјега!" И од тога часа Никола се покаја те не само не досађиваше више светитељу него и друге одвраћаше да му не досађују. Када злом смрћу погибе Лав Јерменин, царство преузе правоверни цар Михаил Валвос, који ослободи све православне страдалнике. Никита се повуче у једно усамљено место близу Цариграда, где у молитви и благодарењу Богу на свему проведе своје последње дане земнога живота. Сотвори многа чудеса молитвом за време живота. А када умре, пренеше му тело у његов манастир. И при том спроводу многи болесници дотакоше се тела његова и бише исцељени. Мошти му бише положене до гробнице његовог духовног оца Никифора и друга му Атанасија. Упокоји се овај велики јерарх 824. год.

Св. Павле Невољник

Рус по рођењу. У младости заробљен од Турака. Не хотећи издати веру Христову и потурчити се, би мучен и посечен у Цариграду 1683 год.

Св. муч. Улпијан

Младић из града Тира. Мучен за Христа од началника Урбана, мучитеља св. Амфијана (2 април). Најзад завезан у врећу, заједно са једним псом и змијом, и бачен у море. Пострада и прослави се 306 год.

Еванђеља

Еванђеље на Велики четвртак

Мт. 26. 1-20
(Зач.107).
1. И када сврши Исус све ријечи ове, рече ученицима својима:
2. Знате да ће за два дана бити Пасха, и Син Човјечији биће предан да се разапне.
3. Тада се скупише првосвештеници и књижевници и старјешине народа у двор првосвештеника по имену Кајафа;
4. И савјетоваше се како би Исуса на пријевару ухватили и убили.
5. И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио.
(Зач. 108).
6. А кад Исус бјеше у Витанији у кући Симона губавога,
7. Приступи му жена са алавастровом посудом мириса скупоцјенога, и изли на главу његову када сјеђаше за трпезом.
8. А кад ово видјеше ученици његови, негодоваше говорећи: Чему ова штета?
9. Јер се могаше овај мирис продати скупо и дати сиромасима.
10. А разумјевши Исус рече им: Што ометате жену? Она учини добро дјело на мени.
11. Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
12. А она изливши мирис овај на тијело моје, учини то за мој погреб.
13. Заиста вам кажем: Гдје се год успроповиједа ово јеванђеље по свему свијету, казаће се за спомен њен и ово што она учини.
14. Тада један од Дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде првосвештеницима,
15. И рече: Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати? А они му положише тридесет сребрника.
16. И од тада тражаше згодно вријеме да га изда.
17. А у први дан бесквасних хљебова, приступише ученици Исусу говорећи му: Гдје хоћеш да ти уготовимо да једеш Пасху?
18. А он рече: Идите у град томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: Вријеме је моје близу, код тебе ћу да учиним Пасху са ученицима својим.
19. И ученици учинише како им заповједи Исус, и уготовише Пасху.
20. А кад би увече, сједе за трпезу са Дванаесторицом ученика.
21. И док јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један од вас издаће ме.
22. И ожалостивши се веома, поче му сваки од њих говорити: Да нисам ја, Господе?
23. А он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у здјелу тај ће ме издати.
24. Син Човјечији, дакле, иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда Сина Човјечијег; боље би му било да се није родио тај човјек.
25. А Јуда, издајник његов, одговарајући рече: Да нисам ја, Учитељу? Рече му: Ти каза!
26. И кад јеђаху, узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје.
27. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви;
28. Јер ово је крв моја Новога завјета која се пролијева за многе ради отпуштења гријехова.
29. Кажем вам пак да од сада нећу пити овога рода виноградскога до оног дана када ћу пити с вама новога у Царству Оца мојега.
30. И отпојавши хвалу, изиђоше на гору Маслинску.
31. Тада им рече Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у Писму стоји: Ударићу пастира, и овце стада разбјећи ће се.
32. А по васкрсењу своме отићи ћу пред вама у Галилеју.
33. А Петар одговоривши рече му: Ако се и сви саблазне о тебе, ја се нећу никад саблазнити.
34. Рече му Исус: Заиста ти кажем: Ноћас, прије него пијетао запјева, три пута ћеш ме се одрећи.
35. Рече му Петар: Нећу те се одрећи макар морао и умријети с тобом! Тако рекоше и сви ученици.
36. Тада Исус дође са њима у мјесто које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Сједите ту док ја одем тамо да се помолим Богу.
37. И узевши Петра и оба сина Зеведејева, поче се жалостити и туговати.
38. Тада им рече Исус: Жалосна је душа моја до смрти; останите овдје и бдите са мном.
39. И отишавши мало, паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу, него како ти!
40. И дошавши ученицима, нађе их гдје спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час пробдјети са мном?
41. Бдите и молите се да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тијело слабо.
42. Опет и други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој, ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја.
43. И дошавши нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале.
44. И оставивши их, отиде опет те се трећи пут помоли говорећи оне исте ријечи.
45. Тада дође ученицима својим и рече им: Још спавате и почивате! Ево се приближио час, и Син Човјечији предаје се у руке грјешника.
46. Устаните, хајдемо! Ево, приближио се издајник мој.
47. И док он још тако говораше, гле, Јуда, један од Дванаесторице, дође, и са њим људи многи с ножевима и с кољем од првосвештеника и старјешина народних.
48. А издајник његов даде им знак говорећи: Кога ја цјеливам, онај је; држите њега.
49. И одмах приступивши Исусу рече: Здраво, Учитељу! И цјелива га.
50. А Исус му рече: Пријатељу, на то ли си дошао? Тада приступивши, ставише руке на Исуса и ухватише га.
51. И гле, један од оних, што бијаху са Исусом, машивши се руком, извади нож свој те удари слугу првосвештеникова, и одреза му ухо.
52. Тада му рече Исус: Врати нож свој на мјесто његово; јер сви који се маше за нож, од ножа ће погинути,
53. Или мислиш да не могу умолити сад Оца свога да ми пошаље више од дванаест легиона анђела?
54. Како би се, дакле, испунила Писма да овако треба да буде?
55. У тај час рече Исус људима: Као на разбојника изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас сједио учећи у храму, и не ухватисте ме.
56. А ово је све било да се испуне Писма пророчка. Тада га сви ученици оставише и побјегоше.
(Зач. 109).
57. А они што ухватише Исуса одведоше га првосвештенику Кајафи, гдје се књижевници и старјешине сабраше.
58. А Петар иђаше за њим издалека до дворишта првосвештеникова и ушавши унутра сједе са слугама да види свршетак.
59. А првосвештеници и старјешине и сав Синедрион тражаху лажна свједочанства против Исуса да би га убили,
60. И не нађоше; и премда многи лажни свједоци долазише, не нађоше. Најпослије дођоше два лажна свједока.
61. И рекоше: Он је казао: Ја могу развалити храм Божији и за три дана саградити га.
62. И уставши првосвештеник рече му: Зар ништа не одговараш што ови против тебе свједоче?
63. А Исус ћуташе. И првосвештеник одговарајући рече му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос, Син Божији?
64. Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: од сада ћете видјети Сина Човјечијега гдје сједи с десне стране Силе и долази на облацима небеским.
65. Тада првосвештеник раздрије хаљине своје говорећи: Хули на Бога! Шта нам више требају свједоци? Ево сада чусте хулу његову.
66. Шта мислите? А ови одговарајући рекоше: Заслужио је смрт.
67. Тада му попљуваше лице и удараху га, а друти га бијаху по образима
68. Говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?
69. А Петар сјеђаше напољу у дворишту, и приступи му једна слушкиња говорећи: И ти си био са Исусом Галилејцем.
70. А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.
71. И кад изиђе к вратима, угледа га друга и рече онима што бијаху ондје: И овај бјеше са Исусом Назарећанином.
72. И опет се одрече са заклетвом: Не знам тога човјека.
73. А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих: јер те и говор твој издаје.
74. Тада се поче преклињати и клети да не зна тога човјека. И одмах запјева пијетао.
75. И опомену се Петар ријечи Исусове што му је рекао: Док пијетао не запјева, три пута ћеш ме се одрећи. И изишавши напоље, плакаше горко.

Глава 27.
(Зач. 110).
1. А кад би јутро, учинише вијеће сви првосвсштеници и старјешине народа против Исуса да га погубе.
2. И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату, намјеснику.


Јн. 13. 1-17
(Зач. 44).
1. А пред празник Пасхе, знајући Исус да је дошао његов час да пређе из овога свијета Оцу, љубивши своје који су у свијету, љубио их је до краја.
2. И кад би вечера, пошто ђаво већ бјеше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да га изда,
3. Знајући Исус да му је Отац све дао у руке, и да од Бога изиђе, и Богу иде,
4. Устаде од вечере и скиде горње хаљине, па узе убрус и опаса се њиме.
5. Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим бјеше опасан.
6. Онда дође Симону Петру, а овај му рече: Господе, зар ти моје ноге да опереш?
7. Одговори Исус и рече му: Што ја чиним, ти сад не знаш, али ћеш послије разумјети.
8. Рече му Петар: Никада ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем, немаш удјела са мном.
9. Рече му Симон Петар: Господе, не само ноге моје, него и руке и главу.
10. Рече му Исус: Окупани нема потребе шта да пере осим ногу, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.
11. Јер знађаше издајника својега, зато рече: Нисте сви чисти.
(Зач. 45).
12. А кад им опра ноге, узе хаљине своје па опет сједе за трпезу и рече им: Знате ли шта сам вам учинио?
13. Ви ме зовете Учитељем и Господом, и право велите, јер јесам.
14. Кад вам, дакле, опрах ноге, ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге.
15. Јер сам вам дао примјер да, као што ја учиних вама, и ви чините.
16. Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара својега, нити је посланик већи од онога који га је послао.
17. Кад ово знате, блажени сте ако то творите.

 

Песма из Пролога

„Ја ране Господа на свом телу носим
И само се Крстом Господњим поносим!"
Тако рече Павле, апостол избрани,
Њему следоваху чете покајани',
Чете покајаних што примише ране
И у муци многе проведоше дане,
Ради Живог Христа, Спаса и Господа,
К'о и свети Павле, апостол народâ.
И Никита дивни крст тежак понесе,
Муке и поругу за Христа поднесе.
У трошноме телу дух ка' од челика
У Никите светог, храброг мученика.
Он цара победи и царства надживе,
За то му се земља и небеса диве.
Сада славом венчан међу ангелима
Он помаже свима за Крст гоњенима.
Његова молитва пред Бога узлази,
И његова помоћ на земљу силази.

РАСУЂИВАЊЕ

„Очекујем себи хиљаду смрти," овако је писао св. Атанасије Велики својој пастви у Мисиру за време страшне аријанске јереси. Овако може рећи о себи сваки духован човек, који је духом прогледао и видео мрежу, у којој се свака душа људска налази у овоме свету. Што год је један човек духовнији, то је та мрежа гушћа. Тако је воља Божја: да се најдуховнији спасавају најтешњим путем. И сам Псалмопевац вели: многы скорбы праведнику. Но на крају крајева победа и слава припада праведнику. Само се треба наоружати вером и стрпљењем. Ко верује, тај и разуме своје страдање. Ко се оклопи стрпљењем, тај ће видети победу и славу. Ономе ко љуби Господа и најтешњи пут је довољно простран, и највеће муке — лако иго, и најљућа смрт — радост свадбена.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Господа Исуса у Аду, н то:
1. како Он силази у Ад са силом великом, од које се Ад потреса;
2. како испред Његовог лица беже зли дуси, дотадањи господари Ада;
3. како се неописано радују Његовом доласку душе праведних праотаца и пророка.
 

БЕСЕДА

о великој жељи Божјој
Бог хоће да се сви људи спасу (I Тим. 2, 4).
Бог хоће да се сви људи спасу — зато Господ Исус сиђе у Ад, да спасе и оне који живеше на земљи пре Његовог доласка. Јер да Он не сиђе у Ад, огроман број праведних душа пропао би за навек. И још: да Он не сиђе у Ад, главни стан злобе против Бога и човечјег рода остао би неразорен. Та два разлога, дакле, побудише Христа Жизнодавца да се душом спусти у Ад — прво: да разори гнездо адских сила, и друго: да изведе из Ада у Рај душе праотаца, пророка, праведника и праведница, који испунише стари закон Божји и тиме угодише Богу. Пре него што се сатана довољно зарадова гледајући Христа понижена и на крсту умртвљена, Христос се појави, жив и свемоћан, усред Ада, главног стана сатанина. Каква неочекивана и ужасна новост за сатану! Три године он је плео замке против Христа на земљи, а Христос за три дана ево разорава царство његово и односи пребогати плен у виду роја праведничких душа.
Ти хоћеш да се сви људи спасу, о Господе. Спаси и нас молимо Ти се. Јер нема спасења ни спаситеља ван Тебе. У Тебе се Јединога надамо и Теби се Јединоме клањамо, Теби и Оцу и Духу Светоме, сада и вавек. Амин.