Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Светотројични храм
Светоуспенски храм

Житија Светих из Жичког пролога

Четвртак, 20.07. (13.07. по Старом кал.)

Св. великомуч. Недеља

Св. великомуч. Недеља

У време христоборних царева Диоклецијана и зета његова Максимијана живљаху у Анадолији две побожне старе душе, Доротеј и Јевсевија. Они беху побожни хришћани, беху богати али и бездетни. Непрестаном молитвом они испросише од Бога једно чедо, ову свету Недељу. Од детињства Недеља себе посвети Богу уздржавајући се од свега што раскалашна деца чине. Када одрасте, красна телом и душом, навалише многи просци, но она их све одби говорећи, да је она себе обручила Христу Господу, и да ништа не жели до само да умре као девојка. Један од тих одбијених просаца оптужи и Недељу и њене родитеље цару Диоклецијану као хришћане. Цар нареди те мучише родитеље Недељине, и после мука протера их у град Мелитину, где у мукама за Христа скончаше. Свету Недељу пак пошље Диоклецијан Максимијану на суд. Како Недеља потврди своју веру у Христа пред Максимијаном, нареди овај те је положише по земљи и шибаше воловским жилама. По том предаде је цар војводама, најпре Илариону а после смрти овога Аполонију. Ови је мучише зверски на све могуће начине, но све беше узалуд. Када Недеља света лежаше у тамници сва у ранама, јавио јој се Христос Господ, исцели је и рече јој: „Не бој се, Недељо, мука, благодат је моја с тобом." И заиста благодат Христова спасе ову мученицу и од огња и од зверова, где судије безбожне мишљаху, да ће она срести сигурно смрт. Видећи чудесно спасење Недеље од толике смрти многи незнабошци повероваше у Христа. Но сви бише посечени. Рече св. Недеља Аполонију: „Никојим начином не можеш ме одвратити од вере моје. Бациш ли ме у огањ, имам пример Три Отрока; бациш ли ме пред зверове, имам пример Данила; бациш ли ме у море, имам пример Јоне пророка, предаш ли ме мачу, сетићу се Чеснога Претече. За мене је живот за Христа умрети." Тада нареди Аполоније, да је мачем посеку. Недеља клече на колена и уздиже руке к небу па се помоли Богу, да Бог помилује и спасе све оне, који буду спомен њен славили, и да упокоји њену душу заједно са душом њених родитеља. Свршивши молитву она предаде душу своју Богу пре него што се мач спусти на њену главу. Чесно пострада и пресели се у вечну радост 289 год. у Никомидији.

Преп. Тома Малеин

Овај Тома беше најпре војвода, прослављен храброшћу и богатством. Беше телом врло крупан, и задаваше страх непријатељима својим. Но кад заволи Христа више од света и свега у свету, он остави све и повуче се у пустињу, где се замонаши и преда подвигу. Св. Илија пророк јави му се и одведе га на гору звану Малеа, до Свете Горе. Ту он живљаше један и усамљен, само с Богом, у даноноћној молитви. Ма да се он кријаше од света, не може се укрити. Сазнавши за светост његовог живота, почеше људи к њему долазити и доводити своје болеснике. И св. Тома лечаше људе од сваке болести и сваке невоље. А када се представи Богу (у Х веку) његове мошти продужише помагати свима који с вером њима припадаху.

Преп. муч. Епиктет и Астион

Астиона, јединица у родитеља, приволи свештеник Епиктет вери Христовој, крсти га и замонаши. По том се преселе однекуд из источних крајева у скитске пределе и настане у скитском граду Алмириду (сада Рамзину) на утоку Дунава у Црно Море. Мучени и посечени за веру Христову око 290 год. Обојица се јавили после смрти у светлости великој родитељима св. Астиона, Александру и Маркелини, који се обратише Христу и бише крштени од епископа Евангела, који и сам би по том посечен за Христа, „Евангела, другога ангела", како му је певано.

Еванђеља

ПРВА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА КОРИНЋАНИМА 7:1-24

1. А за оно што ми писасте: добро је човјеку да се не дохвата жене.

2. Али због блуда сваки нека има своју жену, и свака нека има својега мужа.

3. Муж нека указује жени дужну љубав, тако и жена мужу.

4. Жена није господар од својега тијела, него муж; тако и муж није господар
од својега тијела, него жена.

5. Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се
предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава
вашим неуздржањем.

6. Али ово говорим као мишљење, а не као заповијест.

7. Јер хоћу да сви људи буду као и ја, али сваки има сопствени дар од Бога,
овај овако, онај онако.

8. А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што
сам.

9. Ако не могу да се уздржавају, нека се жене и удају; јер је боље женити се
и удавати неголи упаљивати се.

10. А ожењеним и удатим заповиједам, не ја него Господ, да се жена од мужа
не раздваја;

11. Ако ли се пак и раздвоји, нека остане неудата, или нека се помири с
мужем; и муж да не оставља жену.

12. А осталима говорим ја, а не Господ:
(Зач. 137)
Ако неки брат има жену невјерујућу и она се приволи да живи с њим, нека је
не оставља.

13. И ако нека жена има мужа невјерујућег и он се приволи да живи с њом,
нека га не оставља.

14. Јер се невјерујући муж посвети женом, и жена невјерујућа посвети се
мужем; иначе дјеца ваша била би нечиста, а сада су света.

15. Ако ли се невјерујући раздваја, нека се раздвоји; брат или сестра у
таквом случају нису ропски везани; јер на мир нас је позвао Бог.

16. Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасти мужа? Или шта знаш, мужу, можда
ћеш спасти жену?

17. Само како Бог свакоме додијели, сваки како га је Господ призвао, онако
нека живи. И тако заповиједам по свима Црквама.
18. Је ли ко призван као обрезан? Нека се не гради необрезан. Је ли ко
призван као необразан? Нека се не обрезује.

19. Обрезање није ништа, и необрезање није ништа, него држање
заповијести Божијих.

20. Сваки нека остане у ономе звању у коме је призван.

21. Јеси ли призван као роб? Немој да бринеш, него ако и можеш постати
слободан, радије се стрпи.

22. Јер који је као роб призван у Господу, слободњак је Господњи; тако и
који је призван као слободњак, роб је Христов.

23. Купљени сте скупо; не будите робови људима.
(Зач. 138).

24. Сваки, браћо, у чему је призван у ономе нека остане пред Богом.

 

СВЕТО ЈЕВАНЂЕЉЕ ОД МАТЕЈА 14:35-36 / 15:1-11

35. И познавши га људи из онога мјеста, послаше по свој оној околини, и
донесоше му све болеснике.

36. И мољаху га да се само дотакну скута од хаљине његове; и који се
дотакоше оздравише.

1. Тада приступише Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:

2. Зашто ученици твоји преступају предање старих? Јер не умивају руке своје
када хљеб једу.

3. А он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповијест Божију за
предање своје?

4. Јер Бог заповједи говорећи: Поштуј оца и матер; и који ружи оца или
матер смрћу да умре.

5. А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: прилог је оно чиме бих ти ја
могао помоћи;

6. Може и да не поштује оца свога и матер. И укидосте заповијест Божију за
предање своје.

7. Лицемјери, добро је за вас пророковао Исаија говорећи:

8. Приближава ми се народ овај устима својим и уснама ме поштује, а срце им
је далеко од мене.

9. Но узалуд ме поштују учећи наукама и заповијестима људским.

10. И дозвавши народ, рече им: Слушајте и разумијте.

11. Не погани човјека што улази у уста: него што излази из уста оно погани
човјека.
(Зач. 61).

 

РАСУЂИВАЊЕ

Пример св. Недеље, красне девице, и пример св. Астиона, богатог младића, који обадвоје дадоше себе на муке и смрт за Христа Господа, наводе нас на размишљање о ни с чим у историји несравњивој сили Христовој, помоћу које млади људи побеђују себе и кроз то све остало. Извојевати победу над самим собом највећа је победа. Таквих победилаца црква броји на хиљаде, и многе хиљаде. Св. Кипријан пишући о девству вели: „победити уживање највеће је уживање, нити има веће победе него што је победа над својим жељама. Онај ко је победио једног непријатеља, показао се јачи од неког другог, но онај ко је победио пожуду, показао се јачи од самог себе. Свако је зло лакше победити него ли уживање, јер сва су друга зла одбојна, док је уживање зло привлачно. Онај ко се ослободи жеље, ослобођава се и страха, јер због жеља произлази страх."

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно извођење воде из стене на Хориву (II Мојс. 17), и то:
1. како ожеднели Израиљци посумњаше, да је Бог међу њима те гунђаху против Мојсеја;
2. како по наредби Божјој Мојсеј удари штапом у стену, и потече вода из стене;
3. како се и моје срце камени од сумње, и како из њега потичу потоци суза када га благодат вере додирне.

БЕСЕДА

о словесном млеку
Будите жељни разумнога и
правога млијека, као новорођена
дјеца, да у њему узрастете за
спасеније. Јер окусисте да је благ
Господ
(II Пет. 2, 2-3).
Као новорођену децу тако сматра велики апостол хришћане. Крштење је ново рођење, и од крштења човеку се броји нови живот. А новорођенчад духовна треба да сехране благом храном онако исто као новорођенчад телесна. Какву храну апостол препоручује хришћанима? Разумно и право млијеко. Телесни младенац храни се млеком неразумним, које је само слика млека правог, млека разумног, којим треба да се храни духовни младенац. Па које је то разумно и право млеко, којим хришћанин треба да се храни? Апостол сам на то одговара, кад вели: јер окусисте да је благ Господ. То је, дакле, сам Господ Исус, живи и животворни. Христове су речи разумно и право млеко. Благо вама, браћо, ако душу своју храните речима Христовим као слатким млеком, јер ће вам се душа раширити и облагородити, и бити спремна за царство Божје.
Христова су чудеса разумно и право млеко. Благовама, браћо, ако душу своју храните тим слатким млеком, јер ћете бити слични ангелима, који дан и ноћ певају чудеса Божја.
Христово тело и крв јесте разумно и право млеко. Благо вама, браћо, ако душу своју храните тим слатким млеком, јер ћете бити учлањени у живо и бесмртно тело Христово на небесима.
Христова васкршња победа над смрћу јесте разумно и право млеко. Благо вама, браћо, ако душу своју храните тим слатким млеком, јер ћете још у овом животу корачати као победиоци, а у оном стајати с десне стране Христа Победиоца.
Сав Христос је, браћо, разумно и право млеко. Будимо жељни тога млека пре сваког другог, да би узрасли за спасеније. То је једина храна за спасење; све друго је за трулеж и гроб.
О Господе Исусе, Јагње Божје, који си сав разумно и право млеко, нахрани нас Собом, као што си нахранио апостоле Твоје свете, да би и ми узрасли довољно за спасеније. Теби слава и хвала вавек. Амин.