Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Светотројични храм
Светоуспенски храм

Вести

17.11.2018.

ГОВОР НА ЗАВРШЕТКУ СИМПОЗИЈУМА О ЦРКВЕНОЈ МУЗИЦИ

ГОВОР НА ЗАВРШЕТКУ СИМПОЗИЈУМА О ЦРКВЕНОЈ МУЗИЦИ

ХРИШЋАНСКА МУЗИКА КРОЗ ВЕКОВЕ

протојереј-ставрофор др. Мирослав Симијоновић

10. новембар, 2018

 

Поштоване даме и господо    

Колеге и колегинице 

драга браћо и сестре 

 

Анализирајући историју човечанства, можемо видети многе крволочне ратове, нетолерантност и мржњу међу разним народима који су уништавали једни друге. Уметност, посебно музика је супротно историјским околностима, различите народе кроз читаву историју спајала.

Нећу дубље улазити у историјске појединости. Желео бих само да поделим са Вама неколико мисли - идеја, које нас могу покренути на размишљање о невероватно позитивној снази музике у неговању односа међу народима и религијама човечанства. 

Господ Исус Христос није дошао на земљу да укине, већ да испуни - уобличи Мојсијев закон. Какве то има везе са црквеном музиком? Господ је са апостолима обавио пасхалну вечеру на Сиону у Јерусалиму и након вечере су отпевали псалме. Господ је тада отпевао псалме на начин који је тада био уобичајен за предање јеврејског народа. Први хришћански музички изрази су потекли из јеврејске старозаветне културе! Тога требају сви хришћани Европе да буду свесни и поносни. 

Касније, након разарања Јерусалима у Јудеским ратовима од 66 до 73, и од 132-135, те масовног расељавања Јевреја и Јудеохришћана на подручја културно утицајних области Дамаска, Антиохије, Александрије, малоазијске обале, Атине, Солуна, Картагине, Рима и друге римске области, ти први јудеохришћани попримају са временом и неке локалне елементе у црквеној музици, коју Св. Климент Александријски (2. век) описује као: “музику идола”. По некима је то време хеленизације хришћанства ипак, сматрам да је боље да ово време дефинишемо као: хришћанизацију хеленске и латинске културе. 

Овај период је изузетно занимљив за историчаре, теологе, философе али и за историчаре музике јер се у хришћанској, црквеној музици осећају нови импулси у креативности која је утицај хеленске/латинске античке културе успела да учини хришћанским, или како ми то кажемо: да их охристови.

Манастир Св. Саве у Јудејској пустињи близу Јерусалима је са друге стране највише утицао у формирању дневног богослужења које је записано у молитвеном зборнику (књизи): Хорологион, на грчком -Бревиар на латинском и – Часослов на старословенском језику. Овај молитвени зборник је данас у пракси како међу православним народима, тако и у католичној духовној традицији.

 

У касноантичкој хришћанској музици је било уобичајено унисоно - једногласно певање као израз саборности и једномислија. У средњем веку се на западу појављује вишегласовно певање које је у периоду ренесансе и барока унело нови израз богословског тумачења певања: јединствени у хармонији различитости. Преко Русије, овај западни вишегласовни начин певања временом је потиснуо стари руски „знамени“ начин певања. Већ у 19. веку вишегласовно певање постаје такође нови израз православног певања захваљујући композиторима као што је Димитрије Бортњански, Петар Илич Чаиковски, Чеснахов, Сергеј Рохмањинов; у Србији Корнелие Станковић, Стеван Стојановић Мокрањац; у Бугарској Добри Христов, Петар Динев и други мање познати композитори.

у Грчкој је такозвано „византијско певање“ до данас остало да се негује као понос грчке православне културе. Док нам Миланска „Амбросијевска“ школа певања открива елементе старог византијског певања са јасним „европским“ варијацијама, примећујемо да данашње византијско певање има оријентални карактер. Као што је византијска култура утицала на отоманску државу у 14. и 15. веку, тако је касније у 18/19 веку византијска музика попримила неке елементе исламске ориенталне музике која је до данас остала да се негује у Грчкој православној цркви.

Сви ови елементи у музици које смо навели, само говоре да музика заиста не познаје границе политичких, или религиозних убеђења, односно да је неговање музичке културе најбољи вид зближавања различитих народа и религија у свету.

Хвала Вам на пажњи.