Храм Успења Пресвете Богородице у Цириху

Српска православна црква

Serbisch-Orthodoxe Kirche

Житија светих из Охридског Пролога

Уторак, 18.10

Расуђивање

Кадгод људи улажу велики труд у тражењу истине, и кад ништа друго не претпостављају истини, Бог им Својим лаким начинима излази у сусрет. То нам показује и живот св. Дионисија Александријског. Још као младић и незнабожац Дионисије је читао сву грчку књижевност, да би дошао до истине. Па кад тим није био задовољан он је почео читати све што би му до руку дошло. Једнога дана, по Божјем Промислу, срете га једна сиромашна жена и понуди му на продају неколике посланице апостола Павла, руком исписане у свескама. Дионисије радо купи, и прочита. То га толико освоји, да он опет нађе ону жену и упита је, да ли има још таквих списа да се добије. Жена га упути свештенику хришћанском, и овај му даде све посланице Павлове. Прочитавши све пажљиво Дионисије поверова у Христа и крсти се без икаква оклевања. – Други случај. У месту Арсиноју распростре се јерес хилиаста, који погрешно учаху, да ће Христос ускоро доћи и основати на земљи царство земаљско, које ће трајати хиљаду година. На челу те јереси беше неки Коракион. Потруди се св. Дионисије и оде у Арсиној, да разувери хилиасте и спречи ширење те јереси међу вернима. На великом скупу и хилиаста и православних Дионисије се препирао са Коракионом и осталим вођама хилиазма. Три пуна дана трајала је та препирка. Толику ревност показиваху древни хришћани у испитивању истине! И Бог благослови труд њихов и ревност њихову због молитава св. Дионисија. На крају препирке Коракион са свима хилиастима одбаци погрешно учење своје и прими православно учење св. Дионисија.

Созерцање

Да созерцавам покајање цара Манасије и опроштај Божји (II Днев. 33), и то:
1. како Манасија живећи као роб у туђини увиде грех свој и покаја се, и помоли се Богу за опроштај;
2. како му Бог опрости и ослободи га ропства;
3. како по том Манасија до смрти чињаше што је право пред Господом, и мирно царова.

Беседа: о благу јављеном

Многи говоре: ко ће нам јавити блага? (Пс. 4, 7)

Колико је благо Бог, браћо моја. Каква реч може исказати то благо? Велико је благо царство небеско, са ангелима пламеним, са светитељима дивним, са Рајем сладостним. Ко може описати то благо? Велико је благо живот бесмртни у близини Бога и ангела Божјих, у друштву светитеља и праведника. Велико је благо сусрет са својим сродницима и пријатељима у небеском свету, са родитељима својим, са децом својом, са најмиљенијим својим, који су нас одласком својим оставили у тузи и жалости. Ко ће нам јавити сва та блага? питали су се многи у време цара Давида, а питају се и данас. Ко ће нам јавити, па да верујемо и да се надамо? Нама хришћанима та су блага јављена, и ми не очекујемо више, да нам их неко други јави осим Господа Христа, истинитог сведока свих тих блага, истинитог сведока и господара, браћо, свих тих блага. Та блага јављао је милосрдни Господ и пре свог доласка на земљу пророцима Својим избраним. Зато пророк Давид и говори Богу: знаменова се на нас светлост лица твојега Господе. То је одговор онима, који питају: ко ће нам јавити блага? Сам Бог јавио је та блага. Светлост лица Господњега знаменова се на нас, то јест уписа се, уреза се, у срца наша, и у тој светлости ми познајемо сва она блага, која само небо може дати. Има ли лека, браћо, онима који чуше за долазак Христов на земљу, па ипак питају: ко ће нам јавити блага? Ако Христос није јавио и објавио сва та блага Својим светлим рођењем, Својим светлим чудесима, Својим светлим васкрсењем, Својом светлом црквом, ваистину земља црна неће јавити, јер не може; људи неће јавити, јер не знају. Има, има лека за свакога, чак и за најокорелијег неверника, има лека све до часа смртнога. Тај лек је у покајању од злобе своје, у очишћењу срца свога, у испуњењу заповести Христових. Здрави могу видети светлост лица Господњега а не болесни душом, нечисти срцем и криви умом.
О Господе Боже наш, светлости ангелима и људима, помози нам да гресима не потамнимо светлост, коју си нам дао, и у којој видимо блага небеска. Не лиши нас, многомилостиви, тих блага. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Пријавите се

Унесите вашу е-мејл адресу и шифру ако сте већ направили профил.

Заборавио сам лозинку?
Ако још увек немате налог, морате га најпре направити:

Ова веб-страница користи колачиће (енгл. cookies) ради побољшања њеног рада. Коришћењем ове веб-странице, прихватате да сте сагласни са условима заштите података.

Направите профил

Унесите податке како бисте направили свој профил.

Проверите вашу е-мејл пошту – и кликните на линк који смо вам послали. Ваш налог ће бити активан тек када потврдите вашу е-мејл адресу!