Српска православна црква

Serbisch-Orthodoxe Kirche

Житија светих из Охридског Пролога

Субота, 18.01
09:00 СВЕТА ЛИТУРГИЈА - КРСТОВДАН
17:00 ПРАЗНИЧНО ВЕЧЕРЊЕ И ОСВЕЋЕЊЕ БОГОЈЕВЉЕНСКЕ ВОДИЦЕ

Крстовдан – Крштење Исуса Христа 

Када је имао 30 година, на обали реке Јордан, Исуса је крстио Јован Крститељ, у знак очишћења од грехова. Господ је бесгрешан али је примио крштење да би тим делом осветио и увео тајну крштења, којом долази до човековог очишћења од грехова. Света Тајна Крштења (грч: Βάπτισμα: Баптисма или Χριστιανισμός Христианизмос) је једини начин да се уђе у Цркву Христову, заједницу народа Божијег коме је глава Христос. Крштењем умире стари човека и рађа се нови у Христу. То лично искуство Васкрсења дато је сваком човеку, стварна могућност да се умре и да се „роди одозго.“

Свештеномученик Теопемт и Теона

Када Диоклецијан објави гоњење хришћана, епископ никомидијски Теопемт беше први који пострада за Христа. Он беше изведен пред цара, и цар му запрети смртном казном, ако се не одрече Христа. На ту претњу храбри епископ одговори цару: „Стоји написано: не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити. Ти, царе, имаш власт кад мојим телом, чини с њим што ти драго“. Би много бијен, глађу мучен и истјазаван на разне начине. Најзад цар дозва неког мађионичара, Теону, да Божјем човеку некако мађијама доскочи. Теона раствори у води најјачи отров и даде Теопемту да испије. Теопемт прекрсти чашу и испи отров. Видев Теона, да његов отров ништа не нашкоди Теопемту, он се окрете к цару и узвикну: „И ја сам хришћанин, и клањам се Распетоме“. Обојица бише на смрт осуђени: Теопемта мачем посекоше, а Теону жива у земљу затрпаше, 298. године. Чесно пострадаше и грађани Царства Христовога постадоше.

Свети пророк Михеј I

Савременик пророка Илије. Прорекао опаком цару Ахаву погибао у рату с Асирцима (I цар 22; II Днев 18). Прорицао је све усмено и није писао ништа. Други је, пак, био онај Михеј који је прорекао рођење Господа у Витлејему, и књигу пророчанства написао.

Преподобна мати Синклитикија

Пореклом из Македоније. Васпитана у Александрији. Као богата и угледна девојка имала је много просаца, но она их све одбије и одбегне из родитељске куће у манастир. У највећој уздржљивости, бдењу и молитви поживи до осамдесет година. Њене поуке монахињама одувек су сматране правим духовним бисером, јер ова праведница није дошла до високе мудрости кроз књиге, него кроз страдање, муку, даноноћно размишљање и духовно општење с вишим божанским светом. Преселила се душом у тај виши свет 350. године. Света Синклитикија између осталога говорила је: „Ако је време поста, немој се отказивати поста тобож због болести, јер гле и они који не посте, падају у исте болести“. Још је говорила: „Као што се открито благо брзо разграби, тако и добродетељ, када се разглашава, помрачује се и губи“.

Преподобна Аполинарија

Кћи Антимија, намесника малолетног цара Теодосија Млађег. То му беше старија кћи, док му млађа беше луда. Не хтеде се Аполинарија удавати, него се у срцу обручи Христу и удаљи у пустињу Мисирску. У мушком оделу и под мушким именом Доротеј, она ступи у мушки манастир где се подвизавала узносећи дух свој непрестано к Богу и горећи љубављу према Творцу своме. Царском намеснику Антимију посаветује неко да пошаље своју луду кћи пустињацима, да јој читају молитву. И по промислу Божјем догоди се да своју луду сестру исцели старија сестра силном молитвом. Тек када се Аполинарија упокоји, објави се тајна да она није била мушко но женско. Мужествена храброст ове свете девице остала је примером и подстреком кроз векове многима, који мисле о своме спасењу. Упокојила се 470. године.

Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 143 (9,19-27)

19. Јер будући слободан од свију, свима себе учиних робом, да их што више придобијем. 20. И постадох Јудејцима као Јудејац, да Јудејце придобијем; онима који су под законом као под законом, да придобијем оне који су под законом; 21. Онима који су без закона постадох као без закона, премда нисам Богу без закона, него сам у закону Христову, да придобијем оне који су без закона. 22. Слабима постадох као слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да како год неке спасем. 23. А ово чиним за јеванђеље, да будем његов заједничар. 24. Не знате ли да они што трче на тркалишту, трче сви, а један добија награду? Тако трчите да је добијете. 25. А сваки који се бори од свега се уздржава, они пак да добију распадљив венац, а ми нераспадљив. 26. Ја, дакле, тако трчим, не као на непоуздано; тако се борим, не као онај који бије ветар; 27. Него изнуравам тело своје и савлађујем га, да проповедајући другима не будем сам одбачен.

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 9 (3,1-18)

1. А у петнаестој години владавине ћесара Тиверија, кад управљаше Понтије Пилат Јудејом, и Ирод четверовласник Галилејом, а Филип, брат његов четверовласник Итурејом и земљом Трахонитидом, и Лисаније четверовласник Авилином, 2. За време првосвештеника Ане и Кајафе, дође реч од Бога Јовану сину Захаријину у пустињи, 3. И он пође по свој околини Јордана проповедајући крштење покајања за опроштење грехова. 4. Као што је написано у књизи речи пророка Исаије који говори: „Глас вапијућег у пустињи: ‘Приправите пут Господњи; поравните стазе његове;’” 5. Свака долина нека се испуни и свака гора и сваки брег нека се слегну; и што је криво нека буде право и неравнине на путевима нека буду глатке; 6. И свако ће тело видети спасење Божије. 7. Јован пак говораше народу који излажаше да их крсти: „Породи аспидини, ко вам каза да бежите од гнева који иде? 8. Родите, дакле, плодове достојне покајања, и не почињите говорити у себи: ‘Имамо оца Авраама;’ јер вам кажем да Бог може и од камења овог подигнути децу Аврааму. 9. А већ и секира стоји дрвећу код корена; и свако дрво које добра рода не рађа сече се и у огањ баца.” 10. И питаху га људи говорећи: „Шта ћемо, дакле, чинити?” 11. А он одговарајући рече им: „Који има две хаљине нека даде ономе који нема; и који има хране нека чини исто тако.” 12. Дођоше пак и цариници да их крсти. и рекоше му: „Учитељу, шта ћемо чинити?” 13. А он им рече: „Не чините ништа више него што вам је наређено.” 14. А питаху га и војници говорећи: „А шта ћемо ми чинити?” И рече им: „Никога да не злостављате нити кога да опадате, и будите задовољни својом платом.” 15. А како је народ ишчекивао (Христа) сви помишљаху у срцима својим за Јована: није ли он Христос? 16. Одговараше Јован свима говорећи: „Ја вас крштавам водом; али иде за мном јачи од мене, коме ја нисам достојан одрешити ремена на обући његовој. Он ће вас крстити Духом Светим и огњем. 17. У његовој руци је лопата, и очистиће гумно своје, и скупиће пшеницу у житницу своју, а плеву ће сажећи огњем неугасивим.” 18. И много још друго тешећи их, проповедаше народу јеванђеље.

Расуђивање

Плод, плод, и само плод тражи Господ од сваког живог дрвета што се човек зове. Добар плод је богољубиво срце, а зао плод је самољубиво срце. Све остало што човек има и ужива, као: положај, власт, част, здравље, новац, ученост – све је то само лишће на дрвету. „Свако дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца“ (Мат. 3, 10). Чак и нехришћански народи ценили су добра дела више него лепе речи. Кудикамо више то мора бити правило за следбенике Христове. На једном сабору Атињана, на коме беху и изасланици шпартански, неки старац хођаше од клупе до клупе тражећи места да седне. Атињани му се подсмеваху и места му не уступаху. Када старац приђе Шпартанцима, сви скочише на ноге и понудише му место. Видећи то Атињани похвалише Шпартанце красноречивим похвалама. На то им Шпартанци одговорише: „Атињани знају шта је добро, но не творе добро.“ Ко твори добро, тај личи на дрво које доноси добар плод домаћину своме. А извор добра у човеку јесте добро, богољубиво срце.

Созерцање

Да созерцавам савршенство првога човека, Адама и то:
1. његову близину Богу,
2. његову силу, мудрост и красоту од Бога,
3. драговољно покоравање целе природе власти безгрешног Адама.

Беседа: о немоћи нашој без Христа Господа

Без мене не можете чинити ништа. (Јов. 15, 5)

Господ наш није имао обичај да говори преувеличано. Ничије речи у свету нису одмереније од Његових. Па кад Он каже, да ми без Њега не можемо чинити ништа, онда то тако треба буквално разумети и примити. Он говори овде о добру а не о злу; никакво добро ми не можемо чинити без Христа, мимо Христа и насупрот Христа. Он је власник, давалац и надахнитељ свеколиког добра. Никакво добро не стоји ван Њега, као што никакво зло не стоји у Њему. Ја сам чокот, а ви лозе, рекао је Он. Шта могу лозе без чокота? Могу ли расти и плод донети? Ништа, осим постати горивом.
Може човек мислити колико хоће, но не може никада замислити једно истинско добро које није у Христу, и које не истиче из Христа. Ако неко рекне, да он чини добра и човечна дела мимо Христа, знајте, да су та његова дела кварна у језгру и разједена, било од сујете, било од скривеног себичлука. Јер човек без Христа исто је што и лоза без чокота. То нам је сам Он казао. Чокот је скривен и не види се, а лоза се види. Ипак и грожђе на лози и сама лоза зависе од чокота. Чокот свеколиког добра расте из срца Бога Оца и налева се слашћу Духа Светога.
Господе Боже Троједини, помилуј нас и спаси! Теби слава и хвала вавек. Амин.

Пријавите се

Унесите вашу е-мејл адресу и шифру ако сте већ направили профил.

Заборавио сам лозинку?
Ако још увек немате налог, морате га најпре направити:

Ова веб-страница користи колачиће (енгл. cookies) ради побољшања њеног рада. Коришћењем ове веб-странице, прихватате да сте сагласни са условима заштите података.

Направите профил

Унесите податке како бисте направили свој профил.

Проверите вашу е-мејл пошту – и кликните на линк који смо вам послали. Ваш налог ће бити активан тек када потврдите вашу е-мејл адресу!