19. Јер будући слободан од свију, свима себе учиних робом, да их што више придобијем. 20. И постадох Јудејцима као Јудејац, да Јудејце придобијем; онима који су под законом као под законом, да придобијем оне који су под законом; 21. Онима који су без закона постадох као без закона, премда нисам Богу без закона, него сам у закону Христову, да придобијем оне који су без закона. 22. Слабима постадох као слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да како год неке спасем. 23. А ово чиним за јеванђеље, да будем његов заједничар. 24. Не знате ли да они што трче на тркалишту, трче сви, а један добија награду? Тако трчите да је добијете. 25. А сваки који се бори од свега се уздржава, они пак да добију распадљив венац, а ми нераспадљив. 26. Ја, дакле, тако трчим, не као на непоуздано; тако се борим, не као онај који бије ветар; 27. Него изнуравам тело своје и савлађујем га, да проповедајући другима не будем сам одбачен.

1. А у петнаестој години владавине ћесара Тиверија, кад управљаше Понтије Пилат Јудејом, и Ирод четверовласник Галилејом, а Филип, брат његов четверовласник Итурејом и земљом Трахонитидом, и Лисаније четверовласник Авилином, 2. За време првосвештеника Ане и Кајафе, дође реч од Бога Јовану сину Захаријину у пустињи, 3. И он пође по свој околини Јордана проповедајући крштење покајања за опроштење грехова. 4. Као што је написано у књизи речи пророка Исаије који говори: „Глас вапијућег у пустињи: ‘Приправите пут Господњи; поравните стазе његове;’” 5. Свака долина нека се испуни и свака гора и сваки брег нека се слегну; и што је криво нека буде право и неравнине на путевима нека буду глатке; 6. И свако ће тело видети спасење Божије. 7. Јован пак говораше народу који излажаше да их крсти: „Породи аспидини, ко вам каза да бежите од гнева који иде? 8. Родите, дакле, плодове достојне покајања, и не почињите говорити у себи: ‘Имамо оца Авраама;’ јер вам кажем да Бог може и од камења овог подигнути децу Аврааму. 9. А већ и секира стоји дрвећу код корена; и свако дрво које добра рода не рађа сече се и у огањ баца.” 10. И питаху га људи говорећи: „Шта ћемо, дакле, чинити?” 11. А он одговарајући рече им: „Који има две хаљине нека даде ономе који нема; и који има хране нека чини исто тако.” 12. Дођоше пак и цариници да их крсти. и рекоше му: „Учитељу, шта ћемо чинити?” 13. А он им рече: „Не чините ништа више него што вам је наређено.” 14. А питаху га и војници говорећи: „А шта ћемо ми чинити?” И рече им: „Никога да не злостављате нити кога да опадате, и будите задовољни својом платом.” 15. А како је народ ишчекивао (Христа) сви помишљаху у срцима својим за Јована: није ли он Христос? 16. Одговараше Јован свима говорећи: „Ја вас крштавам водом; али иде за мном јачи од мене, коме ја нисам достојан одрешити ремена на обући његовој. Он ће вас крстити Духом Светим и огњем. 17. У његовој руци је лопата, и очистиће гумно своје, и скупиће пшеницу у житницу своју, а плеву ће сажећи огњем неугасивим.” 18. И много још друго тешећи их, проповедаше народу јеванђеље.