Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Petak, 01.02. (19.01. po Starom kal.)

Prepodobni Makarije Veliki

Prepodobni Makarije Veliki

Misirac, jedan od mlađih savremenika Antonija Velikog. Otac mu bio sveštenik. Iz poslušnosti prema roditeljima oženi se, no žena mu ubrzo umre i on se udalji u pustinju gde provede punih šezdeset godina u trudu i borbi, unutrašnjoj i spoljašnjoj, za carstvo nebesko. Kad su ga pitali, zašto je toliko suv i kad jede i kad ne jede, on odgovori: "Od straha Božijega". Toliko je uspeo očistiti svoj um od zlih pomisli i srce svoje od zlih želja da ga je Bog obdario obilatim darom čudotvorstva, tako da je i mrtve iz groba vaskrsavao. NJegovo smirenje zadivljavalo je ljude i demone. Reče mu jednom demon: "Ima samo jedno, u čemu te ja ne mogu nadvladati; to nije post, jer ja ne jedem nikad ništa; to nije ni bdenje, jer ja ne spavam nikad". "Nego šta je to?" upita ga Makarije. "Tvoje smirenje", odgovori demon. Svome učeniku Pafnutiju govorio je Makarije često: "Ne osuđuj nikoga, i bićeš spasen". Živeo je devedeset sedam godina. Pred smrt na devet dana javili mu se iz onoga sveta sveti Antonije i sveti Pahomije i navestili mu da će kroz devet dana umreti, što se i dogodi. Još mu se pred samu smrt javio heruvim koji mu je otkrio u viziji blaženi svet nebeski, pohvalio trud i vrlinu njegovu i rekao mu, da je poslat da mu uzme dušu u Carstvo nebesko. Upokojio se 390. godine.

Prepodobni Makarije Aleksandrijski

Rođen u Aleksandriji i bio najpre prodavac voća. Krstio se tek u četrdesetoj godini i čim se krstio, otišao na podvig. Bio je najpre učenik svetog Antonija zajedno sa Makarijem Velikim, a potom iguman manastira zvanog Kelije, između Nitrije i Skita. Nešto mlađi od onoga Makarija, on je docnije i umro. Živeo je preko sto godina. Mučen đavolskim iskušenjima, naročito iskušenjem slavoljublja, on je sebe smirivao preteškim trudovima i neprestanom molitvom uzdižući um svoj neprestano k Bogu. Jednom ga vide neki brat kako puni koš peskom pa nosi uz brdo i prosipa. Začuđen upita ga brat: "Šta to radiš?" Odgovori Makarije: "Iznuravam onoga koji mene iznurava" (tj. đavola). Upokojio se 393. godine budući star preko 100 godina.

Sveti Arsenije, episkop krfski

On je dopunio i u sadašnjem obliku sastavio čin tajne jeleosvećenja. Upokojio se 959. godine. Mošti mu počivaju u Sabornoj crkvi na Krfu.

Blaženi Teodor

Blaženi Teodor, Hrista radi jurodivi Novgorodski. Pred smrt trčao ulicama i vikao svima i svakome: "Proštavajte, putujem daleko!" Upokojio se 1392. godine.

Sveti Marko, arhiepiskop efeski

Sveti Marko, arhiepiskop efeski

Znamenit zbog odvažnog štićenja Pravoslavlja na Florentinskom saboru uprkos i cara i pape. Upokojio se mirno 1452. godine. Na smrtnom odru molio svoga učenika Georgija, docnije slavnog patrijarha Genadija, da se čuva zamki Zapada i da brani Pravoslavlje.

Pesma iz Prologa

U Misiru u pustinji
Carovaše ljubav velja
Među prostim monasima
Ka' u carstvu svetitelja.
Makarije sveti beše
Ko Heruvim među njima.
U svakome dobru delu
Beše primer inocima.
Razbole se Makarije;
Jagode mu monah traži,
Ode, nađe, i donese.
Da svom starcu bol ublaži.
Makarije ne hte jesti,
"Ima", reče, "brat bolniji,
Hoc'te njemu: dar je ovaj
Bratu tome potrebniji."
Bolnik drugi rasplaka se,
Daronoscu reče: "Prosti!
Al' moj sused potrebuje
Više no ja te milosti."
Daronosac dar odnese
I predade tom susedu,
Ovaj dade nekom' trećem.
Taj četvrtom, sve po redu.
Od kelije do kelije,
I od brata pa do brata,
Dok poslednji c jagodama
Makariju — pa na vrata!
"Evo, oče, ti si bolan!"
Zaplaka se Makarije,
Videć divnu ljubav bratsku
He hte ni on da ih ije.
Na vreo ih pesak prosu.
Pa zahvalnost Bogu dade,
Što pustinja mrtva, suha,
Od ljubavi raj postade.
Što brat brata više voli
Heg što voli samog sebe:
"O Gospode, dar je ovaj,
Dar ljubavi, dar od Tebe!"

RASUĐIVANJE

Primeri u krotkom podnošenju nasilja, kakve nalazimo u Svetim Ocima, prosto su za divljenje. Vrativši se jednom s puta svojoj keliji, Makarije Veliki vide nekoga lopova gde iznosi njegove stvari iz kelije i tovari na magare. Makarije mu ništa ne reče, nego mu još pomože, da udobno natovari sve stvari na magare, govoreći sam sebi: ništa ne donesosmo na ovaj svijet (I Tim. 6, 7). Drugi jedan starac, kad su mu razbojnici sve uzeli iz kelije, obazre se i vide da mu nisu uzeli neki zavežljaj s novcima, što je ležao negde skriven, pa brzo uzme taj zavežljaj, vikne za razbojnicima i preda im i to. Treći opet, zatekavši lopove gde pljačkaju njegovu keliju, vikne im: "Žurite, žurite, da ne naiđe bratija, te da me ne spreče ispuniti zapovest Hristovu: koji tvoje uzme, ne išti" (Lk. 6, 30).

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa kao so zemlji i to:
1. kao so koja daje ukus ovome životu uopšte,
2. kao so koja čuva od truleži čovečji rod, koji bi inače sav istruleo s kraja u kraj istorije,
3. kao so moga sopstvenog života.

BESEDA

o pobedi sveta
U svijetu ćete imati nevolju,
ali ne bojte se, jer ja nadvladah svijet
(Jov. 16, 33)
Pobedilac sveta, jedini i jedinstveni, ovim rečima uči svoje sledbenike, da se ne boje sveta.
Zaista svet izgleda vrlo jak, no zar Onaj koji je stvorio svet, nije jači od sveta?
Vrlo je strašan svet za onoga ko ne zna, da Bog vlada svetom, i da On ima vlast držati ga u biću dokle On hoće, i vratiti ga u nebiće kada On hoće. No ko to zna, za toga svet nije strašan.
Sravnjen sa Hristom Gospodom svet je ovaj kao tkivo od samih slabosti, dok u Hristu Gospodu nema nijedne slabosti. Ko to ne zna, tome je svet strašan, a ko to zna, taj nema straha od sveta.
Svet je prepun nevolja, muka, grobova, i mirisa od truleži — ko to sve može podneti? Samo onaj ko ima jako srce. A jako srce ima samo onaj kome u srcu boravi Hristos.
Svet nam je pozajmio telo, no za to hoće da nam uzme dušu. No kako će nas nadjačati svet, ako mi stojimo kao vojnici Pobedioci sveta?
Pobedilac sveta daje nam oružje za borbu. primerom Svojim uči nas borbi, prokazuje skrivenog neprijatelja, ukazuje put napada i odstupanja, pridržava nas Svojom rukom, zakriljava nas Svojim krilom, hrani nas Svojim životvornim telom i poji Svojom životvornom krvlju, i još nas hrabri dovikujući: ne bojte se! Šta nam, dakle, braćo, može svet, kad je poraz njegov zapečaćen pobedom Hristovom?
O Gospode, Pobedniče sveta, i pobedonosni Vojvodo naš, budi uvek blizu nas, da se ne ustrašimo, i uputi nas, da i mi srcem, umom i dušom uvek budemo blizu Tebe. Tebi slava i hvala vavek. Amin.