Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 01.04. (19.03. po Starom kal.)

Sveti mučenici Hrisant i Darija, i drugi s njima

Sveti mučenici Hrisant i Darija, i drugi s njima

Ovaj Hrisant bio je jedinac sin nekoga velikog boljara Polemija, koji se preselio iz Aleksandrije u Rim. Kao sin bogatih roditelja Hrisant izuči sve svetske škole imajući najučenije ljude za učitelje. No svetska mudrost zbuni ga i ostavi u neizvesnosti, šta je istina. I on tugovaše zbog toga. No Bog koji o svima i svemu promišlja ublaži tugu njegovu: do ruku mladoga Hrisanta dođe napisano Jevanđelje i dela apostolska. Pročitavši to Hrisant bi obasjan istinom. No on željaše učitelja, i nađe ga u licu nekoga Karpofora, sveštenika, koji ga i nastavi i krsti. No to se ne dopadne ocu njegovom, koji sve pokuša da bi ga odvratio od vere Hristove. Ne uspevši ništa, zli otac ga najpre htede razvratiti zatvarajući ga sama sa bestidnim devojkama. No Hrisant pobedi samoga sebe i u tome, i održa se u čistoti. Tada ga otac primora da se oženi neznabožačkom devojkom Darijom. No Hrisant savetova Dariju da i ona primi veru Hristovu i da žive kao brat i sestra, premda prividno u braku. Kada mu umre otac, Hrisant poče slobodno ispovedati Hrista i živeti po hrišćanski, i on i sav dom njegov. U vreme cara Numerijana biše i on i Darija strašno mučeni zbog vere. No i sam mučitelj Klavdije, videći strpljenje ovih česnih mučenika i čudesa koja se projaviše pri njihovom mučenju, primi veru Hristovu sa celim domom svojim. Zato i Klavdije bi utopljen u vodu, oba sina mu posečena, a žena mu na gubilištu, očitavši molitvu, izdahnu. Darija toliko bi istrajna u mukama, da neznabošci vikahu: Darija je boginja! Najzad bi naređeno te Hrisanta i Dariju zasuše kamenjem u jednom dubokom rovu. Na tom mestu docnije podiže se crkva. Blizu toga rova bi neka pećina, u koju se jednom sabraše neki hrišćani na molitvu i pričešće u spomen svetog mučenika Hrisanta i Darije. Saznavši za ovo, neznabošci navališe te zatvoriše ovu pećinu, i tako smrću oteraše te hrišćane iz ovoga sveta u bolji svet, gde Hristos Gospod caruje u večnosti. Ovi slavni mučenici, Hrisant i Darija, i ostali s njima, među kojima Diodor sveštenik i Marijan, đakon, postradaše za Hrista u Rimu 283. i 284. godine.

Sveti mučenik Panharije

Rodom iz Vilapate u Germaniji. Bio visoki činovnik na dvoru cara Dioklecijana i Maksimijana. Najpre se odrekao Hrista, no usavetovan majkom i sestrom, on se povrati veri Hristovoj i za nju pogine 302. godine.

Pesma iz Prologa

Sveti Hrisant svetuje Dariju,
- O device, ostavi se laži,
I kipove ne štuj ka' bogove,
Nit istinu ti od zemlje traži.
Istina je u Boga jednoga.
Jedinoga Boga troičnoga,
Koji sozda vaseljenu celu,
I čoveka, krunu vaseljene.
On jedini, besmrtni i živi,
On od zemlje pravi zavijače
I odeće blaga duhovnoga,
Duša naša blago je duhovno
Zavijeno u prašinu tela.
Dušu treba nežno negovati,
K'o nevestu za Hrista spremati.
Ostavi se, devo, telesnosti,
Ona vodi muci i žalosti.
Bog ne gleda u sasud telesni
No u cveće što u njemu raste.
O device, u smrt odevena.
Danas-sutra smrću razjedena:
Kiti dušu cvećem od vrlina.
Posej cveće verom u Gospoda,
Ogradi ga nadom i ljubavlju.
Zalevaj ga Duhom životvornim,
Oplevi ga od korova greha.
Nek poraste cveće od vrlina,
Nek poraste cveće blagočešća,
Nek poraste cveće milosrđa,
Nek poraste cveće pokajanja,
Nek poraste cveće terpenija,
Nek poraste cveće uzdržanja.
Nek poraste cveće poslušanja.
Tvoja duša, kao pesma rajska,
Nek miriše kao bašta rajska.
Bog da bi se u nju uselio,
Koji ju je za to i stvorio. -
Hrisanta je Dara poslušala,
Svoju dušu za Hrista venčala,
Telo svoje na muke predala
Sa Hrisantom, sa bratom duhovnim.
A Bog ih je u Raj presadio
Rajsku baštu njima okitio.

Pesma iz Prologa

Ha bunaru Hrista srete Samarjanka žena.
I svetlošću samog Hrista beše prosvećena.
Pod Neronom život skonča u drugom bunaru.
I duh dade Hristu Bogu svome gospodaru.
Sinovi joj slavni behu, Viktor i Josija.
Obojicu sveta majka svetinjom prosija.
Pet sestara namučenih za Hristovo ime
C njom odoše na nebesa da nagradu prime.
O Fotino pokajnice, divna mučenice,
Kako sada večnim sjajem blista tvoje lice!
Nekad Spasa čak ni vodom nisi napojila,
Napokon si i krv svoju za NJega izlila.
Duša tvoja nekad mračna, dok bi Samarjanka,
Nadsunčanim zasja lučem kad posta Hrišćanka.
Sa strahom si u Siharu Hrista objavila,
Smrću si Ga usred Rima ti posvedočila,
LJubav svaki strah ubija i junakom pravi,
LJubav tebe, o Fotino, zanavek proslavi.
Neron može sagoreti i dva i tri Rima,
No ne može sagoreti dušu Hrišćanima.
Neron može polupati sudove od gline,
No nemade moć nikakvu nad duhom Fotine.
O besmrtna svetiteljko, sad pomozi nama,
Pred prestolom Hrista Spasa - tvojim molitvama.

RASUĐIVANJE

"Ova milost (Božja) - što nas vaskrsava i posle toga zgrešismo, veća je od milosti kojom nam je dao biće onda kad nismo postojali. Slava, Gospode, bezmernoj milosti Tvojoj!" Tako govori sv. Isak Sirin. Hoće da kaže: veću je milost pokazao Bog prema nama kad nas je ni iz čega stvorio. I vaistinu, tako je. I roditelji zemaljski veću milost čine razvratnom i propalom sinu, kad ga ponovo prime, sve mu oproste, uljude ga, očiste ga, izleče ga, i ponovo ga učine svojim naslednikom, nego kada ga rode. Kada se mladi Panharije, oblagan počastima carskim, odreče Hrista, napisa mu njegova majka pismo, puno bola i tuge. "Ne treba se bojati ljudi, pisaše mu majka, nego se treba bojati Suda Božjega. Pred carevima i velikašima trebalo je da ispovedaš veru u Gospoda Hrista, a ne da Ga se odrekneš. Seti se reči NJegovih: ko se odreče mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega pred ocem nebeskim (Mat. 10, 33)." Sin primi savet materin, zastide se samoga sebe, ispovedi pred carevima veru svoju u Hrista, i mučeničkom smrću umre za Hrista, da večno živi sa NJim. Tako blažena majka Panharijeva prouzrokova novo rođenje svoga sina, rođenje duhovno, važnije od prvog, telesnog rođenja.
 

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa na krstu raspeta i to:
1. kako se On na krstu muči od bolova,
2. kako mu daju sirće i žuč da pije, kad On reče, da je žedan,
3. kako otupeli od sebičnosti ljudi ispod krsta ne misle na NJega nego se otimaju oko NJegove haljine.
 

BESEDA

o znameniju Sina čovečjega
I tada će se pokazati znak sina čovečjeg na nebu (Mat. 24, 30).
Kakav će biti ovaj znak Sina čovečjeg, to se jednom u malome već pokazalo. To je krst, sjajniji od sunca, koji se pokazao nad Jerusalimom pred dolazak jednog ranijeg olicetvorenja Antihrista, na ime cara Julijana Odstupnika. I mesto svake besede o tome čudesnome znaku, najbolje je, da vam se, braćo, ovde navede pismo sv. Kirila Jerusalimskog pisano caru Konstantinu, sinu Konstantina Velikog i prethodniku Julijana Odstupnika. Deo toga pisma glasi: "U ove svete dane Pedesetnice, sedmoga dana maja, okolo devet časova izjutra, javi se preveliki krst, sav od svetlosti, na nebu, nad Svetom Golgotom, i pružen do svete Gore Jeleonske, pokaza se on sasvim jasno ne jednom ili dvojici samo, no svima mnogobrojnim žiteljima grada, i ne tako - kako bi neko mogao pomisliti - brzoprolazno kao u maštariji, no vidljiv očima u toku mnogih časova nad zemljom. Svetlosnim blistanjem prevazilazaše luče sunčane, jer da ne bi takav, on bi bio pobeđen njima (lučama sunčanim) i ne bi se video, da nije pred gledaocima ispuštao luče silnije od sunca. U tom času žurno se sabraše mnogobrojni stanovnici grada u svetu crkvu, obuzeti strahom i radošću od tog bogoviđenja, junoše i starci, muževi i žene, svaki uzrast, čak i najskrivenije device, ovdašnji stanovnici i stranci, hrišćani i neznabošci, koji su došli iz drugih zemalja, - svi jednodušno, kao jednim ustima, proslaviše čudotvornog Hrista Isusa, Gospoda našeg, Jedinorodnog Sina Božjeg, i stvarno i opitom doznaše, da je hrišćanska blagočestiva nauka ne u prepletenim rečima mudrovanja no u javljanju duha i sile (I Kor. 2, 4), i ne samo od ljudi propovedana no s nebesa od Boga posvedočavana (Jev. 2, 3-4)... Smatramo za dužnost da ne prećutimo ovo nebesno bogoviđenje no da i Tvome bogoproslavljenom blagočestiju dostavimo. Zbog čega sam ja i požurio da ovim pismom to ispunim."
O braćo moja, sve je Bogu moguće, i stvoreno pokazati ljudima, i nestvoreno stvoriti. No najvažnije je za nas, što On i može i hoće izbaviti dušu našu od greha i smrti; i darovati nam život večni. Molimo Mu se za ovo dan i noć.
Gospode svemoćni. Tebi slava i hvala vavek. Amin.