Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Četvrtak, 01.08. (19.07. po Starom kal.)

Sveti Stefan despot Srpski

Sveti Stefan despot Srpski

Konstantin Filosof, životopisac Svetog Stefana Visokog, sina Svetog kneza Lazara Srpskog i kneginje Milice, piše da je Sveti Bogovidac Mojsije bio uzor i obrazac Svetom Bogoljupcu, pravednom Stefanu despotu, jer je i životni put njih dvojice od samog početka skoro jednak. I Mojsije i Stefan su oko 40 godina spasonosno vodili svoj bogoizabrani narod kroz zemlju ropstva egipatskog i turskog. Još ga je uporedio sa Isusom Navinom, jer mu je bio sličan u veri i hrabrosti, te sa prorokom Danilom i Sveta Tri Mladića iz peći vavilonske, jer je i on kao i oni bio u čeljustima lavovskim i prolazio groz oganj. Podigao je divne zadužbine, manastire Mansiju i Kalenić. Upokojio se u Gospodu 1427. godine.

Prep. Dije

Rodom iz Antiohije Sirijske, od hrišćanskih roditelja. U mladosti bi nastavljen od bogoduhnovenih muževa monaškom životu i podvigu. Pošto izdrža dugotrajnu i trudnu borbu sa đavolom i pohoti telesnom, dade mu se od Boga veliki dar čudotvorstva. U molitvama svojim najčešće se obraćaše sv. Trojici. Tvoraše čudesa velika i strašna silom molitve svoje: tako učini te suh štap ozeleni, suh bunar napuni se vodom, neverna čoveka umrtvi i opet vaskrse. Posle nekog dvokratnog viđenja nebesnog napusti Antiohiju i preseli se u Carigrad, gde u blizini grada nastavi svoj podvig. Slava o njemu ubrzo se rasprostre, tako da ga i sam car Teodosije Mlađi poseti, da primi savet od njega, a patrijarh Atik privoliga te ga rukopoloži za prezvitera. Poživevši mnoge godine, on se pripravi za smrt, pričesti se, pouči bratiju, leže u postelju i na oči sviju beše mrtav. Vest o njegovoj smrti privuče mnogi narod; dođe i patrijarh Atik, zajedno s patrijarhom Antiohijskim Aleksandrom. No kada htedoše da ga pogrebu, on se najedanput diže kao razbudivši se od sna i reče: „darovao mi Bog još 15 godina života ovoga". I požive sv. Dije tačno još 15 godina, i nastavi mnoge na put spasenja, mnoge isceli, mnogima pomože u raznim bedama i nevoljama, pa najzad predade dušu svoju Gospodu, kome celoga života verno posluži. Upokoji se 430 god. u dubokoj starosti.

Prep. Makrina

Najstarija sestra sv. Vasilija Velikog i sv. Grigorija Niskog. Kao devica rano bi obručena nekome mladiću blagorodnom. No kada njen obručnik umre, Makrina se zavetova nikada ne stupati u brak govoreći:„nije pravo da devojka, obručena jednom vereniku, ide za drugoga; po zakonu prirodnom treba da bude jedno supruženstvo kao što je jedno rođenje i jedna smrt". Još pravdaše ona to verom u vaskrsenje smatrajući obručenika svoga ne mrtvim no živim u Boga. „Greh je i sramota, veli, da supruga ne sačuva vernosti, kada joj suprug ode u neku daleku stranu." Po tom zajedno sa svojom majkom Emilijom primi monaštvo u nekom devičkom manastiru, gde se podvizavahu sa drugim inokinjama. Življahu od truda ruku svojih posvećujućiveći deo vremena bogomisliju, molitvi i neprestanom uzdizanju uma svoga k Bogu. Vremenom skonča joj majka, a za tim i brat Vasilije. Devetog meseca po smrti Vasilijevoj dođe Grigorije da obiđe svoju sestru, no nađe je na samrtnoj postelji. Pred samu smrt sv. Makrina uzdiže molitvu ka Gospodu: „Ti Gospode upokojavaš telesa naša snom smrti na neko vreme, pa ćeš ih opet probuditi poslednjom trubom.Prosti mene i daj mi da kad se duša svuče od telesne odeće, predstane Tebi neporočna i bez greha i da bude kao tamjan pred Tobom". Po tom napravi rukom krsni znak na čelu, naočima, na licu, na srcu i - izdahnu. Upokoji se u Gospodu 379 god.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 11:25-36 / 12:1-6

 

31. Jer da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osuđeni.

32. A kad nam sudi Gospod, kara nas, da ne budemo osuđeni sa svijetom.

33. Stoga, braćo moja, kad se sastajete da jedete, iščekujte jedan drugoga.

34. Ako li je neko gladan, neka jede kod kuće, da se na osudu ne sastajete.

A ostalo urediću kad dođem.

1. A o duhovnim darovima, braćo, neću da ne znate.

2. Znate da kad bijaste neznabošci idoste bezglasnim idolima, kako vas

odvođahu.

3. Zato vam dajem na znanje, da niko ko Duhom Božijim govori ne kaže:

Anatema na Isusa! I niko ne može reći: Isus je Gospod, osim Duhom Svetim.

4. Različni su darovi,ali je Duh isti.

5. I različne su službe, ali je Gospod isti.

6. I različna su djejstva, ali je isti Bog koji djejstvuje sve u svima.

(Zač. 151).

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 18:1-11

 

(Zač. 74).

1. U onaj čas pristupiše učenici Isusu govoreći: Ko je. dakle, najveći u

Carstvu nebeskome?

2. I dozva Isus dijete, i postavi ga među njih,

3. I reče: Zaista vam kažem, ako se ne obratite i ne budete kao djeca,

nećete ući u Carstvo nebesko.

4. Koji se, dakle, ponizi kao dijete ovo, onaj je najveći u Carstvu nsbeskom.

5. I koji primi jedno takvo dijete u ime moje, mene prima.

6. A koji sablazni jednoga od ovih malih koji vjeruju u mene, bolje bi mu

bilo da se objesi kamen vodenički o vrat njegov, i da potone u dubinu

morsku.

7. Teško svijetu od sablazni; jer potrebno je da dođu sablazni, ali teško

čovjeku onom kroz koga dolazi sablazan.

8. Ako li te ruka tvoja ili noga tvoja sablažnjava, odsijeci je i baci od

sebe; bolje ti je ući u život hromu ili kljastu nego da imaš dvije ruke ili

dvije noge, a da te bace u oganj vječni.

9. I ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe: bolje ti je s

jednim okom u život ući nego da imaš dva oka, a da te bace u pakao ognjeni.

(Zač. 75).

10. Gledajte da ne prezrete jednoga od malih ovih; jer vam kažem da anđeli

njihovi na nebesima stalno gledaju lice Oca moga nebeskoga.

11. Jer Sin Čovječiji dođe da spase izgubljeno.

RASUĐIVANJE

Najlepši ukras jedne žene jeste stidljivost, kao što je bestidstvo žene najneprirodniji i najodvratniji prizor u svetu. Divan primer ženske stidljivosti pokazala je u svom životu sv. Makrina. U mladosti otvori joj se neka ljuta rana na grudima. Iako je majka savetovaše, da pokaže ranu lekaru i potraži leka, Makrina nikako na to ne pristajaše. Ona sebe beše potpuno posvetila Bogu, i ne mogaše dopustiti ni pomisao, da telo svoje obnažava pred ljudima, pa čak ne ni pred majkom svojom. Jedne noći Makrina se umilno Bogu moljaše. Iz njenih očiju lijahu se suze u prašinu pred njom. S nepokolebljivim pouzdanjem u Gospoda svoga ona zamesi prstima prašinu sa suzama i time namaza ranu svoju. Sutradan osvanu zdrava. A kada majka s velikom tugom uđe da vidi svoju kćer, ova joj ne hte reći, da ju je Gospod iscelio (iz smernosti skrivajući čudo koje ona sama učini kroz molitvu) nego zamoli majku govoreći: „biću isceljena, majko moja, ako ti zavučeš desnicu tvoju u nedra moja, i krsno znamenje napraviš na bolnom mestu". Zavuče majka ruku svoju i prekrsti ono mesto, ali ne napipa više ranu nego samo ožiljak od zarasle rane. Tako sv. Makrina skrivaše telo svoje iz stidljivosti, i čudotvorstvo svoje iz smernosti.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno proricanje Valamovo (IV Mojsije 23-24), i to:
1. kako Valam dođe na poziv knezu Valaku da prokune narod Izrailjski;
2. kako mesto proklinjanja Valam blagosiljaše, upućen na to Duhom Božjim.
3. kako Valam proreče Hrista govoreći: izaćiće zvijezda iz Jakova i ustaće palica iz Izrailja.

BESEDA

o apostolskoj ljubavi i vidovitosti
A trudiću se svakojako da se i po rastanku
mojemu možete opominjati ovoga
(II Pet. 1, 15).
Neka se otvore srca vaša braćo, da primite i razumete tajnu ovu veliku. Najpre apostol govori, da se ne će olenjiti opominjati verne na spasonosne istine vere, na božanstvene sile, koje se kroz Hrista Gospoda dadoše ljudima i na prigotovljenje ljudi da prime te božanstvene sile begajući od telesnih želja ovoga svijeta. A sad ide još dalje i obećava, da će on to opominjanje nastaviti i po rastanku, t.j. poishodu (ova je reč upotrebljena u grčkom tekstu) iz ovoga života, kada bude tijelo svoje odbacio. O vero božanska, o uteho, o sladosti! Apostol obećava i iz onog sveta produžiti brinuti o crkvi Božjoj na zemlji, produžiti započeti posao opominjanja vernih, produžiti ljubav svoju prema verujućim, u Hrista na zemlji. O ljubavi apostolska, tako bliska ljubavi Hristovoj! O vidovitosti apostolska, koju Duh Božji ne uskraćuje ljubavi ni dok je čovek još zamotan u mračnu zavesu tela!
Ovo obećanje vernima apostol Petar dao je pre blizu 2000 godina. Pa da li ga je ispunio? Ispunio ga je doslovce, i to ne samo, kako bi neki hteli protumačiti, opominjanjem vernih kroz svoje napisane poslanice i kroz svoje prejemnike, episkope, nego prvenstveno neprestanim dejstvom na crkvu iz onoga sveta. Mnogo puta javio se apostol Petar-kao i ostali apostoli - kad god je po Promislu Božjem bila potreba da se javi, i opominjao pastire crkve i verne, kako treba da drže istinu i kako put života svoga da isprave.No i kad se nije javljao da se vidi u snu ili na javi, on je tajanstvenim načinima, nebu poznatim, dejstvovao, i dejstvuje uvek još, na spasenje naše.
Život posle smrti apostolima svetim tako je bio javan, kao što je javno sunce onima koji imaju oči. Kroz molitve njihove neka bi Gospod i nama otvorio oči duhovne, da znamo kuda hodimo i šta nas po smrti čeka.
O Gospode Isuse, mnogomilostivi, izvedi nas iz tame na svetlost, po milosti Tvojoj i po molitvama svetihTvojih apostola. Tebi slava i hvala vavek. Amin.