Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 02.02. (20.01. po Starom kal.)

Prepodobni Jevtimije Veliki

Prepodobni Jevtimije Veliki

Rođen u jermenskom gradu Melitini blizu reke Eufrata oko 377. godine, od roditelja plemenitih i znamenitih. Jedinac sin, rođen po molitvi svoje majke Dionisije, koja imade nebesko neko viđenje o rođenju Jeftimijevom. Od mladosti podvizavao se, najpre u blizini svoga grada, a potom, pošto poseti Jerusalim u dvadeset devetoj godini života, u pustinji između Jerusalima i Jerihona, nazvatoj Fare. Ispunjavao je sve dane i noći molitvom, unutrašnjim bogomislijem, sozercanjem i trudom telesnim. Oko njega se sabraše mnogi učenici, od kojih su neki slavni svetitelji, kao: Kiriak Otšelnik, Sava Osvećeni, Teoktist i drugi. Po Božijem daru bio je veliki čudotvorac: izgonio demone, lečio teške bolesti, izveo vodu u pustinju, umnožio hleb, proricao. Monahe je učio trudoljublju govoreći: "Ako vi bez svoga truda jedete hleb, znači vi jedete tuđi trud". Kad su neka mlađa bratija htela postiti više od drugih, on im to zabrani i naredi da dolaze za opštu trpezu, da se ne bi pogordili od svog suvišnog posta. Još je govorio da nije dobro za monaha da prelazi s mesta na mesto, jer, veli: "Drvo koje se često presađuje, ne donosi ploda". Ko god želi da čini dobro, može ga činiti na onom mestu gde je. O ljubavi je govorio: "Što je so hlebu, to je ljubav ostalim vrlinama". Prve nedelje Časnog Posta on se udaljavao u pustinju i tamo ostajao u molčaniju i bogomisliju do pred Vaskrs. Za njegova života stvori se u blizini njegove pećine ogromna lavra koja je posle vekovima bila prepuna monaha kao košnica pčela. Poslednja mu je zapovest bila, da se u manastiru drži gostoljublje, i da kapija manastira nikad ne bude zatvorena. Upokojio se u devedeset sedmoj godini života. Na pogrebu mu je bio i patrijarh jerusalimski Anastasije. Ceo dan patrijarh je čekao, dok je ogromna masa naroda celivala svetitelja, i tek uveče uspe da dovrše opelo. Sedmoga dana po smrti javi se Jevtimije svome učeniku Domentijanu, sav svetao i radostan. Prepodobni Jevtimije u istini bio je pravi sin svetlosti. Upokojio se 473. godine.

Sveti mučenici Enen, Niren i Pen

Smatraju se prvim mučenicima slovenskim, koji se pominju u istoriji. Nazivaju se Skitima, i učenicima svetog apostola Andreje. Postradali za veru od svojih neznabožačkih suseda s desne strane Dunava, blizu Varne. Vezani na ledu, oni se zamrzoše, i upokojiše u Gospodu. 

Pesma iz Prologa

Oko što sve vidi, uho što sve čuje,
S putnicima svima i svuda putuje;
Ne menjajuć mesta na svakom je mestu.
Gde c' vrlina mesi, On /e kvasac testu,
Gde se svetlost ište, On sam sebe daje,
Gde se pomoć viče, On ne izostaje.
Tiho i nečujno al' uvek u vreme
On stigne da požnje, i da baci seme.
Stigne da nakara, stigne da nagradi,
Mladog da ostari, starog da podmladi,
Da oplevi, skreše, i pogladi voće —
Svud stigne gde hoće, svud stigne kad hoće
Gde god samac misli, gle, On osluškuje,
Gde dvojica zbore, On ko treći čuje,
Tkalja gde tka platno, On joj konce broji,
Vasionsko tkivo u pameti kroji.
O ko će mu znati stope i korake?
Ko mu prebrojati pute i konake?
Večan i besmrtan, trojičan i jedan,
U besputnoj mreži vasionskog tkiva
Nevidljiv i vidan ma od kuda gledan
On pute proseca i pravce otkriva.
U besputnoj mreži On sve staze gleda,
I nijednom mravu zalutati ne da.
Mislima o NJemu Jevtimije sveti
Osamdeset leta na zemlji posveti.

RASUĐIVANJE

Svetitelji crkve koliko su bili milosrdni i snishodljivi prema slabostima ljudskim. toliko su bili do užasa nepopustljivi i nepreklonivi u pogledu ispovedanja pravih dogmata vere. Tako je sv. Nikolaj Mirlikijski udario rukom Arija na Prvom saboru. Sv. Antonije ostavio je svoju pustinju i došao u Aleksandriju, da javno izobliči Arija. Sv. Jevtimije budući mnogo pritešnjavan od carice Evdokije i lažnog patrijarha Teodosija, i ne mogući se više boriti razlogom, napusti manastir i skrije se u pustinji; njegovom primeru posleduju svi znatniji monasi, U pustinji ostane Jevtimije sve dok lažni patrijarh ne bi zbačen i Pravoslavlje se ne utvrdi. A kada u Jerusalimu iđaše najveća agitacija u ime cara protiv IV sabora, što bi u Halkidonu, i kada sav narod beše zastrašen od jeretika. tada sv, Teodosije Veliki, već opterećen starošću, kao neustrašivi vojnik Hristov dođe u Jerusalim, uđe u veliku crkvu, uspe se na stepenice i mahnuv rukom na narod. reče: "Ako neko ne poštuje četiri Vaseljenska sabora kao i četiri Jevanđelja, neka bude proklet!" (Do toga vremena behu držana samo četiri sabora Vaseljenska). Svi slušaoci behu užasnuti od onih reči; i niko od jeretika ne smede ništa protiv reći.

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa kao svetlost i to:
1. kao svetlost životu mome; kao svetlost rodu ljudskom; kao svetlost svakoj tvari.
2. kao svetlost naročito u mraku straha i stradanja.
3. kao svetlost u času smrtnom, i po smrti — u večnosti.
 

BESEDA

o jedinoj svetlosti u tami
Ja sam svetlost svijetu (Jov. 8, 12)
Otkako je sveta i vremena niko od rođenih nije se usudio izreći ove reči. Bilo je i ima ljudi, koji govore: ja donosim svetlost!, ali nikad niko nije se osmelio reći: ja sam svetlost! Jedini je Gospod Isus mogao izreći te reči smelo i uvereno. NJegov kratki život na zemlji i NJegova duga istorija od blizu 2000 godina potpuno su opravdali ove reči. On je svetlost istine, pravde i života.
On je svetlost istine, jer je javio Sobom istinu o pravoj prirodi Boga. i o pravoj prirodi čoveka, i o odnosu čoveka prema čoveku, i o odnosu čoveka prema Bogu, i o odnosu Boga prema čoveku. Nebo i zemlja proći će, a NJegove reči neće proći, jer i nebo i zemlja postali su NJegovom rečju, a NJegova reč je od NJega i sa NJim zauvek, i neće proći.
On je svetlost pravde, jer je pokazao jačinu pravde i nemoć nepravde. On je to javio u jarkoj svetlosti onim što je rekao, onim što je učinio, i onim što je doživeo i preživeo među nepravednicima. To je On javio i kroz crkvu Svoju u toku dosadašnjih 20 stoleća, kroz bezbrojne svetitelje pravde i mučenike za pravdu. Pravda je od Boga i na dugoj liniji istorije ona nikad ne može biti pobeđena,; nepravda je od nemoćnih bića; ona brzo istrči sa svojim trijumfalnim barjakom na bedem, ali se isto tako brzo i sruši u grob.
On je svetlost života. NJegove reči osvetljuju život; NJegova dela osvetljuju život; NJegova pobeda osvetljuje život; naročito NJegovo vaskrsenje, kao najsjajnije sunce, jarkom svetlošću osvetljuje život, i razgoni smrt kao slabu senku.
O Gospode Isuse, svetlosti najsvetlija, Sunce istine, Sunce pravde, i Sunce života, obasjaj nas grešne i nedostojne! Tebi slava i hvala vavek. Amin.