Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 02.03. (17.02. po Starom kal.)

Sveti velikomučenik Teodor Tiron

Sveti velikomučenik Teodor Tiron

Tiron znači regrut. Tek što sveti Teodor beše stupio u vojsku, u puk Marmaritski, u gradu Amasiji, kada otpoče gonjenje hrišćana pod carevima Maksimijanom i Maksiminom. Kako Teodor ne hte kriti da je i on hrišćanin, to bi potegnut na sud i vrgnut u tamnicu, i tamnica zaključana i zapečaćena. Jer, nečastivi sudija hoćaše Teodora umoriti glađu. U tamnici se javi Teodoru sam Gospod Hristos i ohrabri mučenika Svoga govoreći mu: "Ne boj se, Teodore, Ja sam s tobom, ne uzimaj više zemaljske hrane i pića, jer ćeš biti u drugom životu, večnom i neprolaznom, sa Mnom na nebesima". U tome se javi mnoštvo angela u tamnici, i sva tamnica se osvetli presjajno, i stražari tamnički videše angele u belo odevene, i vrlo se uplašiše. Potom bi Teodor sveti izveden, istjazavan i na smrt osuđen. Bačen bi u oganj, i predade dušu svoju svetu Bogu višnjem. Postradao 306. godine.

Prepodobni Teodosije Bugarin i Roman, učenik Teodosijev

Kao monah sveti Teodosije nastanio se nedaleko od grada Trnova gde je osnovao obitelj, koja se po njemu prozvala Teodosijeva. Vidno se istakao na saboru u Bugarskoj protiv bogumila 1360. godine. Štiteći veru pravoslavnu na tom saboru on je razlozima posramio bogumile. Skončao svoj zemaljski život u Carigradu 1362. godine. NJegov učenik Roman produžio je podvizavati se u Teodosijevoj obitelji do svoje smrti.

Sveta Marijamna (Marija)

Sestra svetog apostola Filipa. Putovala sa svojim bratom i zajedno s njim propovedala jevanđelje u Jerapolju i po drugim mestima. Posle mučeničke smrti Filipove Marijamna produži svoj misionarski rad u Likaoniji, gde i skonča.

Pesma iz Prologa

"He bojte ce sveta, jer ja svet nadvlada'!"
To cy reči svete i onda i sada.
To je melem pravi za sve stradalnike,
Najviše za divne Božje mučenike.
Našto se bojati mnogobojaznoga?
O ta svet se boji i od hlada svoga!
Našto strah od silnih i od vlastvujućih.
I od smrtnih tvari, stalno umirućih?
Ko je c Domaćinom, ne boji se doma,
Domaćin sve vidi šta u domu ima,
A tu ništa nema, što On ne bi znao,
E pa sluga NJegov što bi se bojao?
Pa još kada čuje Gospoda gde veli:
"He bojte ss sveta!" šta više da želi?
"He bojte se sveta, jer ja svet nadvlada'!"
Hristos naš nad svetom caruje i vlada.
Teodor se ognju i smrti podsmehnu,
Zato dobi vence što nikad ne venu.

RASUĐIVANJE

Umetnik je onaj ko iz grubog i bezobličnog kamenja isteše i izvaja oblike slične živim stvorenjima. Umetnik je onaj ko iz vune ovčije izatka raznobojan ćilim. Umetnik je i onaj ko iz zemljanih cigala sagradi veličanstven dvorac. No kakav umetnik u svetu da se sravni s Umetnikom Hristom, koji iz ljudi neukih stvara mudrace, iz ribara apostole, iz strašljivaca junake, iz razvratnika svetitelje? Ali sve se mora podati ruci umetnika da bi se stvorilo ono što umetnik zna i ume. I sve stvari se u istini podaju ruci umetnika. I ljudi se moraju podati ruci Hristovoj, da bi On od njih istesao, izatkao ili sagradio ono što jedini On zna i ume. Devetnaest minulih stoleća svedoče nam, da svi oni koji se ne usprotiviše, nego se podadoše Hristu Umetniku, postaše od grubijana i neznalica angelovidna deca Božja.

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa kao Umetnika nad umetnicima i to:
1. koji od podivljalog od strasti tela ljudskog stvara blagorodni organ svake dobrodetelji,
2. koji od haosa u duši ljudskoj stvara kozmos, čisto i svetlo ogledalo slave Božje,
3. koji od oblagorođenih ljudi stvara carstvo neporočnih, državu svetih — umetničko delo bez primera i bez sravnjenja.

BESEDA

o smrti kao spavanju
On reče: ne plačite, nije umrla nego spava.
I podsmajevahu mu se znajući da je umrla
(Lk. 8, 52-53)
Reč je ovde o umrloj kćeri kneza Jaira. I sam Jair rekao je, da mu je kći umrla, i sluge njegove to su potvrdile. No Gospod Živodavac reče: ne plačite, nije umrla. LJudi mu se podsmevahu znajući da je umrla. Neznalice se prave da znaju bolje od Znanca. Slepi se prave da vide bolje od Vidovitog. A kada devojka vaskrse i pokaza se živa, neznalice se začudiše čudom velikijem (Mk. 5, 42).
I dan-danas neznalice se podsmevaju kada čuju božansku istinu. Božanska istina govori: ima Boga živoga! a neznalice se podsmevaju kao znajući da Boga nema. Božanska istina govori: ima carstva nebeskoga! a neznalice se i tu podsmevaju kao znajući da carstva nebeskoga nema. Božanska istina tvrdi: vaskrsnuće mrtvi! a neznalice i to odriču kao znajući da to biti neće. A kada se pokaže Bog, i jave angeli Božji, i objavi carstvo nebesko, i vaskrsnu mrtvi, onda će se neznalice začuditi čudom velikijem.
Ko može spasti svet od neznalica? Niko osim Hrista Sveznajućeg i Svemoćnog. A čime se mogu spasti neznalice? Ničim osim verom u Hrista i verom Hristu. Ko su najveće neznalice u svetu? Oni koji poriču ma šta što je Hristos tvrdio, i tvrde ma šta što je Hristos poricao. Jednom rečju: oni koji misle da znaju nešto nasuprot Hristovom znanju. To su najveće i najopasnije neznalice, najopasnije i po sebe i po druge.
Braćo moja, znajte da nas sve i svako može prevariti, samo ne Hristos, Gospod i Prijatelj naš. On zna uvek, a mi ne znamo uvek, izuzev kad gledamo u NJega i slušamo NJega.
Gospode milostivi i premilostivi, pomozi svima neznalicama, da se pre smrti i Suda začude čudom velikijem, da bi se i oni spasli u carstvu svetih Tvojih. Tebi slava i hvala vavek. Amin.