Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 02.07. (19.06. po Starom kal.)

Sveti apostol Juda

Sveti apostol Juda

Jedan od Dvanaestorice. Sin Josifov i Salomin, a brat Jakova, brata Gospodnjeg. Sa Salomom, ćerkom Angeja, sina Varahina Zaharijana, imađaše Josif drvodelja četiri sina: Jakova, Josiju, Simona i Judu. Ovaj Juda naziva se ponekad Juda Jakovljev, po znamenitijem od sebe bratu svome Jakovu. Svoju poslanicu sveti Juda počinje ovako: "Juda sluga Isusa Hrista, brat Jakovljev" (Jd 1, 1). I ako se i on mogaše nazvati bratom Gospodnjim koliko i Jakov, on to ne činjaše iz smirenja i stida, jer u početku on ne verovaše Hristu Gospodu; i kada starac Josif pred smrt htede i Isusu dati deo imanja kao i ostaloj deci svojoj, svi se tome usprotiviše pa i Juda, samo Jakov dragovoljno odeli deo od svoga dela i nameni ga Isusu. Još se Juda naziva Levijem i Tadejem. Ima još jedan Tadej, od Sedamdesetorice apostola (v. 21. avgust), no ovaj Tadej, ili Juda, bio je jedan od velikih apostola. Propovedao je Jevanđelje po Judeji, Samariji, Galileji, Idumeji, Siriji, Arabiji, Mesopotamiji i Jermeniji. U Edesi, gradu Avgarovom, dopunio je propoved onoga drugoga Tadeja. Kada propovedaše u predelima oko Ararata, bi uhvaćen od neznabožaca, raspet na krst i strelama ubijen, da večno caruje u carstvu Hristovom.

Sveti mučenik Zosim

Vojnik rimski u vreme cara Trajana. Hrabro ispovedao svoju veru u Hrista Gospoda, zbog čega je pretrpeo ljute muke. Usred muka čuo glas s neba: "Mužaj se, Zosime, i krsti se. Ja sam s tobom!" Angeli Božji javljali mu se u tamnici. Posle mnogih mučenja sekirom posečen 116. godine.

Prepodobni Jovan otšelnik

Podvizavao se u VI veku blizu Jerusalima. Podvigom dostigao visoki stupanj čistote i sile, tako da mu se zverovi pokoravahu. U dubokoj starosti upokoji se u Gospodu 586. godine.

Prepodobni Pajsije Veliki

Prepodobni Pajsije Veliki

Misirac po rođenju i jeziku. Po jednom viđenju u snu majka ga zavetova Bogu na službu. Kao mladić dođe prepodobni Pambu, i ovaj ga primi za učenika i za saučenika prepodobnog Jovanu Kolovu, koji i opisa žitije Pajsijevo. Na radost svom duhovnom ocu Pajsije prilagaše trud k trudu, i podvig k podvigu. Više puta javljao mu se prorok Jeremija, koga je on naročito voleo i češće čitao; javljali su mu se češće i angeli Božji, pa i sam Gospod Hristos. "Mir tebi, vozljubljeni ugodniče moj!" rekao mu je Gospod Hristos. Po velikoj blagodati od Boga Pajsije je imao naročiti dar uzdržavanja od jela. Često nije okušao hleb po petnaest dana, još češće po nedelju dana, a jednom je, po svedodžbi Jovana Kolova, sedamdeset dana proživeo ne okusivši ništa. Imao je veliku borbu sa duhovima zlobe, koji su mu se javljali ponekad onakvi kakvi i jesu a ponekad u vidu angela svetlih. No blagodatni sluga Božji nije se dao nikad obmanuti i prelestiti. Bio je prozorljivac i čudotvorac znamenit po svemu Misiru. Preselio se u večnost 400. godine. Prepodobni Isidor Pelusiot preneo njegove mošti u svoju obitelj, i česno ih sahranio.

Žitija Svetih

Pajsije veliki od mladih nokata
Za sobom zatvori od svih želja vrata.
Duh dizaše k Bogu, toj jedinoj želji,
Ko i svi veliki drevni svetitelji.
Pitahu monasi divnoga Pajsija:
Koja dobrodetelj većma Bogu prija?
Ona što se krije! — reče im Pajsije.
A koja se javlja Bogu mila nije.
Kad Pajsije Boga životom proslavi
Proslavljeni Gospod Hristos mu se javi:
— Mir ti, ugodniče, šta želiš, reci mi,
Po želji biće ti, poprosi i primi!
Kada ove reči od Gospoda začu.
Pajsije ko dete predade se plaču.
— O Gospode blagi, čovek sam pregrešan,
I zbog greha mnogih mnogo neutešan.
Po Tvojoj milosti grehe mi oprosti
Sve što zgreših, Bože, od rane mladosti,
I silu mi daruj za buduće vreme
Da od novih greha ne tovarim breme.
Da do konca svoga volju Tvoju tvorim
LJubavlju sve većom spram Tebe da gorim.
Ispuni mu Gospod ovu mudru želju
I blagoslov dade Svome svetitelju.

Sveti Jovan Sanfranciski

Sveti Jovan Sanfranciski

Poreklo
Jovan Maksimović rodio se 4. juna 1896. godine u Rusiji, u Harkovskoj guberniji u mestašcu Adamovski. Poticao je iz plemićke porodice, a njegov otac Boris Maksimović bio je srpskog porekla. Porodica Maksimović izbegla je u 18. veku u Rusiju pred najezdom turskih osvajača. Srpski jezik u kući nisu zapostavili. Jovan je na krštenju dobio ime Mihailo, dok mu je Jovan kasnije monaško ime. Osim njega još jedan član porodice Maksimović proglašen je za svetitelja, bio je to sveti Jovan Tobolski, sibirski misionar.

Detinjstvo i školovanje, rat
Još kao dečak Mihailo Maksimović razlikovao se od ostale dece: teško je govorio, malo je jeo, nije voleo gimnastiku ni ples. NJegova francuska dadilja prešla je, pod dečakovim uticajem, u pravoslavlje.

Kao osamnaestogodišnjak Mihailo je završio Poltavski kadetski korpus i upisao se na Pravni fakultet na harkovskom Carskom univerzitetu gde je diplomirao četiri godine kasnije. Kad je u Rusiji izbila revolucija, oficir Maksimović je krenuo u rat na strani cara boreći se protiv boljševika. Ranjen je u desnu nogu i zbog toga je do kraja života ostao hrom.

Dolazak u Srbiju, rad u Bogosloviji
U vreme građanskog rata u Rusiji sa porodicom je došao u Srbiju. Živeći kao izbeglica u oskudici bivši plemić zarađivao je za život svoje porodice prodajući dnevne novine, između ostalih i „Politiku“. Ovog neobičnog i siromašnog prodavca novina svi su dobro znali u Beogradu po tome što je i zimi i leti išao bos. Svakoga jutra krenuo bi prvo u Patrijaršiju da tamo službenicima proda novine. Niko od njih nije znao da je plemić asketa, vredni prodavac novina već završio dva fakulteta.

U Beogradu je potom upisao i 1925. godine završio Teološki fakultet. U ruskoj crkvi u Beogradu ga je vladika Antonije, poglavar Ruske zagranične crkve proizveo u čin čteca. Zamonašio se u Miljkovom manastiru kod Svilajnca 1925. godine uzevši ime Jovan, prema svom pretku Jovanu Tobolskom. Sveti sinod Srpske pravoslavne crkve postavio ga je 1929. godine za suplenta Bogoslovije u Ohridskoj eparhiji u Bitolju. Ohridskom eparhijom tada je upravljao vladika Nikolaj Velimirović.

Đaci Bogoslovije primetili su da otac Jovan jede malo, i to samo jednom dnevno, da se nikada ne ljuti i nikada ne spava, već provodi noći klečeći pred ikonom. Od dana svog monaškog postriga pa do smrti, nikada nije spavao u postelji. Pošto nikada nije spavao, dešavalo se da ga za vreme časa ipak uhvati san. U Bitolju se ubrzo pročuo kao dobrotvor i dobročinitelj. Otac Jovan Maksimović posebno je poštovao svetog Nauma ohridskog jer je imao moć isceljenja duševno obolelih. Upravo sa ikonom svetog Nauma obilazio je bolnice i molio se za zdravlje bolesnika. Još iz tog vremena potiču priče o njegovim čudotvornim isceliteljskim moćima.

Episkop i svetitelj
Godine 1934. postao je episkop Ruske zagranične crkve i poslat je u Šangaj. U Šangaju je osnovao Sirotište svetog Tihona Zadonskog koje je udomilo čak tri i po hiljade dece. Nesrećne i napuštene mališane nalazio je po budžacima šangajskih četvrti izgladnele i bolesne. Teško su ga pogađale i posete duševnim bolesnicima i za njih se posebno molio. Sačuvana su mnogobrojna svedočanstva nekadašnjih smrtno bolesnih ljudi kojima je Jovan Šangajski pomogao.


Rusi su, posle dolaska komunista na vlast u Kini, ponovo krenuli u izgnanstvo. Episkop Jovan bio je s njima. Sveti sinod Ruske zagranične crkve postavio je vladiku Jovana 1951. godine za arhiepiskopa zapadnoevropskog. Došao je u Pariz. Služio je svetu liturgiju na francuskom i holandskom, baš kao svojevremeno na grčkom, crkvenoslovenskom, kineskom, ili kasnije engleskom. Sveti sinod premestio je potom Jovana Maksimovića u San Francisko da bi pomagao završetak gradnje tamošnje velike Saborne crkve posvećene Presveta Bogorodici. U San Francisko stigao je u jesen 1962. godine.

Dok je službovao u Parizu, nazivali su ga Jovanom Bosim jer je često išao bos. Nije se obuvao jer su mu noge stalno bile otečene budući da ga gotovo niko nikada nije video da leži i odmara se. Poslednje četiri decenije svoga života nije imao uobičajeni san, odlučio se na podvig noćnog bdenja ne spuštajući se nikada na krevet. NJegov uzor u tome bio je sveti arhiepiskop Melentije Leontovič čije su mošti počivale u Uspenjskoj crkvi u Harkovu i koji je uzeo na sebe molitveni podvig borbe sa snom provodeći noći nepomično stojeći ruku podignutih uvis i nikada ne ležući u krevet.

U Nikolajevskoj crkvi u Sijetlu 2. jula 1966. godine (19. juna po starom kalendaru) služio je liturgiju. Po svom običaju, posle službe ostao je u oltaru još tri sata. Onda je otišao u parohijski dom i tu se upokojio. Na dan smrti pratio je čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice („Kurskaja - Korenaja“). Pred njom se i upokojio.

O sebi je napisao sledeće:
Vikicitati „Otkad znam za sebe, želeo sam da služim pravdi i istini. Moji roditelji razgoreli su u meni nepokolebljivu težnju da se borim za istinu, a duša se moja ushićivala primerima onih koji su žrtvovali svoj život za nju.“
(Sveti Jovan Šangajski)

Za svetitelja je proglašen (kanonizovan) 2. jula 1994. od strane Ruske zagranične pravoslavne crkve u San Francisku, Kalifornija. Tekst preuzet sa Vikepedije

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA RIMLJANIMA 6:11-17

11. Tako i vi smatrajte sebe da ste mrtvi grijehu, a živi Bogu u Hristu
Isusu, Gospodu našem.

12. Da ne caruje, dakle, grijeh u vašemu smrtnom tijelu, da ga slušate u
pohotama njegovim;

13. Niti dajite udove svoje grijehu za oružje nepravde; nego predajte sebe
Bogu, kao oživljeni iz mrtvih, i udove svoje Bogu za oružje pravde.

14. Jer grijeh neće vama ovladati, pošto niste pod zakonom nego pod
blagodaću.

15. Šta dakle? Hoćemo li griješiti kad nismo pod zakonom nego pod
blagodaću? Nikako!

16. Ne znate li da kome dajete sebe za sluge u poslušnost, sluge ste onoga
koga slušate: ili grijeha za smrt, ili poslušnosti za pravednost.

17. Ali Bogu hvala što bijaste sluge grijehu pa poslušaste od srca pravilo
nauke kojoj se predadoste;
(Zač. 93).

 

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 8:14-23

14. I došavši Isus u dom Petrov, vidje taštu njegovu gdje leži i groznica
je trese.

15. I dotače se ruke njene, i pusti je vatra, i ustade i služaše mu.

16. A kada bi veče, dovedoše k njemu bjesomučnih mnogo, i izagna duhove
riječju, i sve bolesnike iscijeli,

17. Da se ispuni što je kazao Isaija prorok govoreći: On nemoći naše uze i
bolesti ponese.

18. A kada vidje Isus mnogo naroda oko sebe, zapovjedi da pređu na onu
stranu.

19. I pristupivši jedan književnik reče mu: Učitelju, ići ću za tobom kud
god pođeš.

20. Reče mu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnijezda, a Sin
Čovječiji nema gdje glavu zakloniti.

21. A drugi od učenika njegovih reče mu: Gospode, dopusti mi najprije da
odem i ukopam oca svojega.

22. A Isus mu reče: Hajde za mnom, a ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtve.
(Zač. 27).

23. I kad uđe u lađu, za njim uđoše učenici njegovi.

 

RASUĐIVANJE

Upitaše jednom inoci Pajsija Velikog „Reci nam, oče, reč o spasenju, i kako treba da živimo po Bogu?" A starac im odgovori: „Idite, pa držite zapovesti Božje i čuvajte predanja Otaca." Predanje Otaca to je iskustvo svetitelja u oblasti duhovnoj, iskustvo ogromno od blizu dve hiljade godina, iskustvo mnogih stotina i hiljada svetih ljudi i žena. Kakvo prebogato stovarište mudrosti! Kakva nepregledna hrpa dokaza svake istine Svetoga Pisma! I sve to blago, svu tu mudrost. sve te dokaze. sav taj opit protestanti su odbacili! O bezumlja neiskazanog! O prosjačke siromaštine!

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno isceljenje dva slepca (Mat. 20, 30) i to:
1. kako dva slepca vapijahu ka Gospodu: pomiluj nas, Gospode, sine Davidov,
2. kako se milostivi Gospod dohvati očiju njihovih, i oni progledaše.
3. kako sam i ja grehom zaslepljen; i kako i ja mogu progledati ako zavapijem Gospodu da me se dohvati.

BESEDA

o osveti i Osvetniku
Ne govori: vratiću zlo. Čekaj Gospoda, sačuvaće te (Priče Sol. 20, 22)

Ne sveti se; ne vraćaj zlo za zlo. Dosta je zla od suseda tvoga; ako mu ti vratiš zlo za zlo, udvostručićeš zlo u svetu; ako li mu ne vratiš, ono još može pokajanjem sagoreti svoje zlo; i tako ćeš ti trpljenjem i praštanjem smanjiti zlo u svetu.
Ne sveti se; ne vraćaj zlo za zlo; čekaj Gospoda, On vidi i pamti, i u svoje vreme uznaćeš i ti i tvoj zlotvor, da Gospod vidi i pamti. Pitaš se: šta sam učinio time, što nisam vratio zlo za zlo? Učinio si najmudrije delo što si mogao učiniti u danom slučaju, naime: ustupio si svoju borbu Jačem od sebe, i Jači će se pobedonosno boriti za tebe. Ako stupiš u borbu sa zlotvorom, možeš biti pobeđen. No Bog ne može biti pobeđen. Ustupi. dakle, svoju borbu Pobedonosnom i Nepobedivom, pa strpljivo čekaj.
Nauči se od malog deteta: kada dete malo bude napadnuto od nekog u prisustvu svoga roditelja, ono ne vraća napad napadom nega gleda u roditelja i plače. Ono zna, da će ga roditelj zaštititi. Kako ti da ne znaš ono šta malo dete zna? Tvoj nebeski Roditelj je neprestano kraj tebe. Zato: ne sveti se; ne vraćaj zlo za zlo; nego gledaj u Roditelja i plači. Samo tako osiguraćeš pobedu sebi u sukobu sa zlim ljudima.
O Gospode Svesilni, koji si rekao: Moja je osveta, zaštiti nas svemoćnom rukom Tvojom od nepravednika, i uzdrži nas od osveta. Usavetuj nas Duhom Tvojim Svetim, da je veće junaštvo otrpeti nego osvetiti se. Tebi slava i hvala vavek. Amin.