Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 02.09. (20.08. po Starom kal.)

Sv. prorok Samuil

Sv. prorok Samuil

Petnaesti i poslednji sudija Izrailjski. Živeo na 1100 godina pre Hrista. Rođen od plemena Levijina, od roditelja Elkana i Ane, u mestu Ramatu, ili Arimateji gde se docnije rodio i blagoobrazni Josif. Nerotkinja Ana isplakala je Samuila od Boga i posvetila ga Bogu, kada mu se navrši 3 godine. Živeći u Silomu, kod kovčega zaveta, Samuil imaše u 12 godini istinito otkrovenje od Boga o kazni, koja predstojaše domu prvosveštenika Ilije zbog nevaljalstva sinova njegovih Ofnia i Finesa. To otkrovenje se uskoro i zbi: Filistejci potukoše Izrailjce, ubiše oba sina Ilijina, i zapleniše kovčeg zaveta. Kada vesnik saopšti ovu nesreću Iliji, ovaj pade mrtav na zemlju i izdahnu u 98 godini starosti. A to se isto desi i sa snahom njegovom, ženom Finesovom. Od tada pa za 20 godina behu Izrailjci robovi Filistejcima. Posle toga roka posla Bog Samuila narodu da propoveda pokajanje, ako želi da se spase od neprijatelja svojih. I narod se pokaja, i odbaci tuđe idole, kojima služaše, i priznade Samuila kao proroka, sveštenika i sudiju. Tada Samuil pođe s vojskom na Filistejce i s pomoću Božjom smete ih i pobi, i oslobodi zemlju i narod. Po tom suđaše Samuil mirno narodu svome do starosti. Videći ga ostarela narod mu reče, da im postavi cara na mesto sebe. Uzalud Samuil odvraćaše narod od toga govoreći mu, da je Bog jedini car njihov, - narod osta pri svom traženju. I ako ovo traženje beše nemilo Bogu, Bog naredi Samuilu, da im pomaže za cara Saula, sina Kisova iz plemena Venijaminova. Saul carovaše kratko vreme, i Bog ga odbaci zbog drskosti i neposlušnosti, pa naredi Samuilu, te pomaza Davida Jesejeva za cara mesto Saula. Pred smrt svoju Samuil sabra sav narod, i oprosti se s njim. A kada umre plakaše za njim sav Izrailj, i sahraniše ga česno u domu njegovu u Rami.

Svešt. muč. Filip. ep Iraklijski, sa sveštenikom Severom i đakonom Herm

Prema svemu izgleda da subili Sloveni. Služili Bogu u Trakiji, i tamo prvo predani mukama za Hrista. Kada neznabošci jurnuše da zapale crkvu hrišćansku, hrabri Filip reče starešini njihovom: „misliš li ti, da je Bog zatvoren u stene? On živi u srcima". Hram bude razoren, sve knjige spaljene, a sveštenici ovi odvedeni u Jedrene, gde posle tamnovanja i muka budu bačeni polusažeženi u reku Maricu. Još 38 hrišćana skončaše s njima mučenički. Misli se da su postradali u vreme Dioklecijanovo.

Evanđelja

DRUGA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 11:5-24

5. A ja mislim da ni u čemu nisam manji od prevelikih apostola.

6. Jer ako sam i nevješt u riječi. ali nisam u znanju. nego se u svemu pokazasmo vama i svima.

7. Ili grijeh učinih što ponizih sebe da se vi uzvisite. što vam besplatno propovijedah Božije jevanđelje?

8. Od drugih Crkava oteh, uzevši platu za služenje vama, pa došavši k vama i budući u oskudici, ne dosadih nikome;

9. Jer moju oskudicu popuniše braća što dođoše iz Makedonije; i u svemu čuvah sebe i čuvaću da ne budem vama na teretu.

10. Kao što je istina Hristova u meni, tako se hvala ova neće uzeti od mene u predjelima Ahaje.

11. Zašto? Zato li što vas ne ljubim? Bog zna! A što činim i činiću,

12. Da uklonim povod onima koji traže povoda, da bi se u onome čim se hvale, našli kao i mi.

13. Jer su takvi lažni apostoli, lukavi poslenici, koji se pretvaraju da su apostoli Hristovi.

14. I nikakvo čudo; jer se sam satana pretvara u anđela svjetlosti.

15. Nije, dakle, ništa veliko ako se i sluge njegove pretvaraju da su sluge pravednosti, kojima će svršetak biti po djelima njihovim.

16. Opet velim, neka me niko ne smatra bezumnim; uostalom, i kao bezumnog primite me. da se i ja nešto malo pohvalim.

17. A što govorim, ne govorim po Gospodu, nego kao u bezumlju, hvaleći se na ovakav način.

18. Budući da se mnogi hvale po tijelu, i ja ću da ss hvalim.

19. Jer rado podnosite bezumne, pošto ste mudri;

20. Jer podnosite ako vas neko porobljuje, ako vas neko ždere, ako vam oduzima, ako se nadima. ako vas po obrazu bije.

21. Na sramotu govorim, kao da mi postadosmo nemoćni. No na šta se ko osmjeljuje, po bezumlju govorim, i ja se osmjeljujem.

(Zač. 193).

SVETO JEVANĐELJE OD MARKA 4:1-9

1. I opet poče učiti kod mora. I sabra se oko njega narod mnogi, tako da on uđe u lađu na moru i sjeđaše, a narod sav bijaše na zemlji kraj mora.

2. I učaše ih u pričama mnogo, i govoraše im u pouci svojoj:

3. Slušajte: Evo, iziđe sijač da sije.

4. I kad sijaše dogodi se da jedno sjeme pade pokraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ga.

5. A drugo pade na kamenito mjesto gdje ne bijaše mnogo zemlje i odmah izniče, jer ne imađaše duboke zemlje;

6. A kad obasja sunce, uvenu i, budući da nemaše korijena, usahnu.

7. A drugo pade u trnje; i naraste trnje i uguši ga, i ne donese roda.

8. I drugo pade na zemlju dobru; i davaše rod koji napredovaše i rastijaše i donošaše po trideset i po šezdeset i po sto.

9. I govoraše im: Ko ima uši da čuje, neka čuje!

(Zač. 16).

1. I opet poče učiti kod mora. I sabra se oko njega narod mnogi, tako da on uđe u lađu na moru i sjeđaše, a narod sav bijaše na zemlji kraj mora.

2. I učaše ih u pričama mnogo, i govoraše im u pouci svojoj:

3. Slušajte: Evo, iziđe sijač da sije.

4. I kad sijaše dogodi se da jedno sjeme pade pokraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ga.

5. A drugo pade na kamenito mjesto gdje ne bijaše mnogo zemlje i odmah izniče, jer ne imađaše duboke zemlje;

6. A kad obasja sunce, uvenu i, budući da nemaše korijena, usahnu.

7. A drugo pade u trnje; i naraste trnje i uguši ga, i ne donese roda.

8. I drugo pade na zemlju dobru; i davaše rod koji napredovaše i rastijaše i donošaše po trideset i po šezdeset i po sto.

9. I govoraše im: Ko ima uši da čuje, neka čuje!

(Zač. 16).

Pesma iz Prologa

Samuil pravedni, sluga živog Boga,
Sudija voljeni od naroda svoga,
On Boga štovaše, Boga iznad svega,
Volja Božja beše zapovest za njega,
On narodnu volju Božjom ispravljaše
I narodne grehe pred Bogom kajaše.
Sveštenik, i prorok, i sudija pravi,
Trojako Gospoda Samuil proslavi.
Svakim svojim slovom, svakim svojim delom,
Trudom, i molitvom, i žrtvom i jelom,
Celim bićem svojim on Bogu posluži,
Vladarima zemnim ovaj primer pruži:
Svom narodu niko polzovati neće,
Ko se od zakona Božijeg okreće
Ko sebe i narod sluša, a ne Boga,
U dno će ponora pasti bezdanoga.
K'o što Saul pade, i drugi uz njega.
Svi saučesnici greha narodnjega.
Samo rob Božiji vladar može biti
I narodu svome trajno koristiti
To Samuil uči i delom i reči,
Kroz vekove mnoge to učenje ječi.

RASUĐIVANJE

Pokaj se pre nego što smrt zatvori vrata tvoga života i otvori vrata Suda. Pokaj se pre smrti, a pošto ne znaš čas smrti, to pokaj se danas i sad, i prestani ponavljati greh svoj. Ovako se moli Bogu sv. Jefrem Sirin:
Pre nego li se točak vremena zaustavi u mome životu, - pomiluj me.
Pre nego li dune vetar smrti, i na telu mome pojave se bolesti, vesnici smrti, - pomiluj me.
Pre negoli veličanstveno sunce na visini pomrkne za mene, - pomiluj me; i neka sijne za mene svetlost Tvoja sviše i rastera strašnu tamu uma mojega.
Pre nego se zemlja vrati u zemlju i postane trulež, i pre propasti svih crta krasote njene - pomiluj.
Pre negoli gresi moji predvare me na Sudu i posrame pred Sudijom, - pomiluj, Gospode, ispunjeni blagošću.
Pre nego voinstva izađu, prethodeći Sinu Carevu, da saberu bedni rod naš pred presto Sudije, - pomiluj.
Pre negoli zazvuči glas trube pred prišestvijem Tvojim, poštedi sluge Tvoje i pomiluj, Gospode naš Isuse.
Pre negoli zaključaš dver Tvoju preda mnom, Sine Božji, i pre nego ja postanem hranom neugasivog ognja geenskog, - pomiluj me.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesnu pobedu Davidovu nad Golijatom (I Sam. 17), i to:
1. kako Golijat, strašan telom, oklopom i oružjem, prkosaše svoj vojsci Izrailjskoj;
2. kako David, s nadom u Boga, pođe s praćkom i kamenčićima, i ubi Golijata;
3. kako David pobedi jer verovaše da je to rat Gospodnji, rat vernih protiv nevernih.

BESEDA

o obraćanju Misira ka Gospodu
I biće poznat Gospod Misircima,
i poznaće Misirci Gospoda u to vrijeme,
i služiće mu žrtvama i darima,
i zavjetovaće zavjete Gospodu i izvršivaće
(Isa. 19, 21).
O kako je promenljivo srce čovečje! No od svih promena njegovih jedna je sramnija od najsramnijih, a to je: kada verni postane neverni. I od svih promena njegovih jedna je slavnija od najslavnijih, a to je: kada se neverni obrati i postane verni. Ona prva promena desila se sa Izrailjcima, koji ubiše Hrista; ova druga desila se sa Misircima, koji poverovaše u Hrista. Nekad je Misir bio glavni gonilac verujućih u jednoga živoga Boga, jer nekada su Misirci imali mnoge mrtve bogove, idole i stvari, kojima su se klanjali, basne i gatarije, kojima su se zavaravali. Ali gle, šta prorok proriče! Kakvo divno viđenje! Misirci će poznati Gospoda jedinoga i živoga u to vreme, kada Gospod u telu javi se među ljudima. Idoli će biti razoreni, hramovi demonima i životinjama oboreni, oltar Bogu živome i jedinome utvrđen, žrtvenik uzdignut. Prinosiće se žrtva beskrvna, mesto krvne, slovesna mesto beslovesne. Stotine hiljada inoka uzimaće na se zavete siromaštva, poslušnosti i posta iz ljubavi prema Gospodu. Najveći podvižnici javiće se u tom negda mračnom Misiru; najhrabriji mučenici za Hrista Gospoda; najprosvećeniji umovi; najprozorljiviji čudotvorci.
O kakvo divno viđenje! I kako je divno ostvarenje toga viđenja! Sv. Zlatoust piše: „ni sunce sa množinom svojih zvezda nije toliko sjajno koliko pustinja Misirska sa svojim inocima". Sve se ostvarilo u istini što je provideo i prorekao Isaija, sin Amosov, prorok vidoviti i istiniti.
O Gospode blagosrdni, koji si se smilovao Misiru, negdašnjem gonitelju vernih Tvojih, i prosvetio ga svetlošću istine, prosveti i nas, i ukrepi nas blagodaću Duha Tvog Svetog i primerom velikih Misiraca hrišćana. Tebi slava i hvala vavek. Amin.