Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Nedelja, 03.02. (21.01. po Starom kal.)

Prepodobni Maksim Ispovednik

Prepodobni Maksim Ispovednik

Carigrađanin po rodu i najpre visoki dvorjanin na dvoru cara Iraklija, a potom monah i iguman jednog manastira nedaleko od prestonice. Najveći branilac Pravoslavlja od tzv. monotelitske jeresi, koja se iščauri iz jeresi Evtihijeve. Naime: kao što je Evtihije tvrdio, da je u Hristu jedna priroda, tako su monoteliti tvrdili, da je u Hristu jedna volja. Maksim se opre tome tvrđenju i nađe se kao protivnik i cara i patrijarha. No on se ne ustraši, nego istraja do kraja u dokazivanju da su u Gospodu bile dve volje kao i dve prirode. NJegovim nastojanjem održi se jedan sabor u Kartagini a drugi u Rimu, i oba ta sabora anatemišu učenje monotelita. Stradanje Maksimovo za Pravoslavlje ne da se opisati: istjazavan od kneževa, obmanjivan od prelata, pljuvan od mase narodne, tučen od vojnika, progonjen, zatvaran, dok najzad, sa odsečenim jezikom i rukom, ne bi osuđen na doživotno progonstvo u zemlju Skitsku, gde tri godine provede u tamnici, pa predade dušu Bogu, 666. godine. 

Blaženi Maksim Grk

Rođen u Grčkoj, odakle bi dozvan na dvor ruskog cara Vasilija Jovanovića za carskog bibliotekara i prevodioca. Mnogo je radio, ali mnogo je i stradao za istinu. Proveo je dugo vremena u tamnici gde je napisao poznati kanon Svetome Duhu, koji se i sada upotrebljava u crkvi. Upokojio se u Gospodu 1556. godine. 

Sveti mučenik Neofit

Rodom iz Nikeje. Budući još detetom činjaše čudesa velika blagodaću Božjom. Izveo vodu iz kamena, vaskrsao svoju mrtvu majku. Belim golubom odveden u goru Olimpijsku gde iz jedne pećine istera lava i on se nastani unutra. Mučen za Hrista u petnaestoj godini svojoj, u vreme cara Dioklecijana, i to u Nikeji. Nikako se ne hte odreći Hrista. Posle bijenja i tamnovanja bačen u oganj, no Bog ga očuva živa. Tada ga staviše pred gladnog lava, no lav se umiljavaše oko Neofita. Svetitelj pozna u tome lavu onoga istog, u čijoj se pećini on podvizavao, pa ga pomilova i naredi mu da ide opet u svoju pećinu. Tada Neofita probodu kopljem i on se preseli dušom u dvore Gospodnje.

Sveta mučenica Agnija

Trinaestogodišnja devojčica, za veru u Hrista bačena u oganj, pa mačem posečena. Projavila veliku čudotvornu moć za života i po smrti. Postradala u vreme Dioklecijana, 305. godine

Pesma iz Prologa

Pučina prostranstva pukla na sve strane:
Zemlja kao stablo gradine zvezdane,
Al' ko crno stablo sa zlaćanim plodom —
Tako crna zemlja sa zvezdanim svodom.
Nevidljive grane zemlja pruža ćutke,
Na granama zvezde — zlaćene jabuke.
O da divna ploda m jevtina kala,
Što je milost Božja crnoj zemlji dala!
I čovek je zemlja, zemljanog je tela,
Na svodu mu zvezde — to su dobra dela,
Misli su mu duge, na kraj sveta jezde —
Nevidljive grane — vrhovi im zvezde!
Plod! plod ište Gospod od stvorenih ljudi.
Po plodu jedino život ljudski sudi.
Kad smrt drvo strese, nek zlatne jabuke
Tvog života padnu u Božije ruke'.
Tad ćeš moći reći: „Nisam zalud bio —
Radi krasne jave ružan san sam "snio!"

RASUĐIVANJE

Hrišćanska vera jedina u svetu ima jedno opredeljeno i nikada promenljivo merilo vrednosti. Kako to ona meri i razvrstava vrednosti, o tome jasno govori sv. Zlatoust: "Predmeta", veli on, "ima trojakog roda: jedni su dobro i ne mogu biti zlom, kao: celomudrenost, milostinja i tome slično; drugi su zlo i nikad ne mogu biti dobrom, kao razvrat, nečovečnost, surovost; treći bivaju čas ono. čas ovo, kako kad prema nastrojenju onih koji se njima koriste." I potom objašnjava ovaj božanstveni učitelj, kako i bogatstvo i bednost, i sloboda, i ropstvo, i vlast, i bolest, pa i sama smrt, spadaju u ove srednje predmete, koji sami po sebi nisu ni dobri ni zli, no bivaju ovo ili ono, prema raspoloženju ljudi i prema upotrebi koju ljudi od njih čine. Jer ako bi, npr, bogatstvo bilo dobrom a bednost zlom, onda bi svi bogati ljudi Sili dobri a svi bedni zli: međutim, mi se posvednevno uveravamo, da kao što ima dobrih i zlih bogataša, tako ima dobrih i zlih siromaha. To se isto može primeniti i na zdrave i bolesne, slobodne i zarobljene, site i gladne, na one koji su u vlasti i na potčinjene. Čak i smrt nije zlo jer "mučenici su smrću postali srećniji od sviju".
 

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa kao grad na gori i to:
1. kao grad na gori višnjeg Siona, tj. iznad stvorenog sveta, u carstvu večnosti,
2. kao grad na gori ljudske istorije,
3. kao grad na gori moga sopstvenog života, tj. na vrhuncu moji: ideala, na zenitu mojih misli i čežnji.