Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 03.08. (21.07. po Starom kal.)

Sv. prorok Jezekilj

Sv. prorok Jezekilj

Sin sveštenički, iz grada Sarira. Odveden u ropstvo u Vavilon sa carem Jehonijem i mnogim drugim Izrailjcima, Jezekilj je živeći u ropstvu prorokovao 27 godina. Bio je savremenik proroka Jeremije. I dok je Jeremija učio i prorokovao u Jerusalimu, dotle je Jezekilj učio i prorokovao u Vavilonu. Proročanstva Jeremijina behu doznavana u Vavilonu, a proročanstva Jezekiljeva behu doznavana u Jerusalimu. I oba ova sveta muža saglašavahu se s proročanstvima jedan drugoga. I oba behu ozlobljavani i mučeni od nevernog roda jevrejskoga. Strašna i neslihana viđenja imaše sv. Jezekilj. Pri reci Hovaru vide nebesa otvorena, oblak, i oganj i blistanje, i četiri životinje kao rastopljen bakar. Jedna životinja imaše lice čovečje, druga lavovsko, treća teleće, a četvrta orlovsko. Lice čovečje označava Gospoda vaploćenog kao čoveka, lice lavovsko NJegovo Božanstvo, lice teleće NJegovu žrtvu, lice orlovsko NJegovo vaskrsenje i vaznesenje. Drugom prilikom pokaza mu se slika vaskrsenja mrtvih. Na ime vide prorok dolinu punu mrtvačkih kostiju suhih, i kad duh Božji na njih siđe svi mrtvaci oživeše i ustaše na noge svoje. Još vide najstrašniju propast Jerusalima, kada gnev Božji sve pokosi osim onih koji ranije behu obeleženi grčkim znakom zvanim Tav, a taj znak je kao naše slovo T, što je opet znak krsta. Zloba jevrejska ne poštedi ni ovoga svetoga muža. Ogorčeni na nj što ih izobličavaše, Jevreji ga vezaše konjima za repove i rastrgoše. Sahranjen u istu grobnicu gde i Sim, sin Nojev.

Prep. Simeon i Jovan

Dva mlada čoveka ostavivši dom i rodbinu svoju, i to Simeon staru majku a Jovan mladu suprugu, primiše monaštvo u obitelji sv. Gerasima od igumana Nikona, i udaljiše se u pustinju, gde u najtežim podvizima proživeše mnoge godine. I podvizima mnogim umrtviše tela svoja tako da behu kao dva suha drveta. Jednoga dana Simeon reče Jovanu, da po naređenju Božjem on mora da ide iz pustinje u narod i tamo posluži Bogu. Jovan mu dade ovakve savete: „Čuvaj srce svoje od svega što budeš video u svetu. Do čega se dohvati ruka tvoja, neka se ne dohvati srce tvoje. Kada ti usta budu jela, srce tvoje neka se ne naslađava. Kada ti noge budu hodale, neka je mir unutra u tebi. I ma šta spolja tvorio, um tvoj neka prebiva neuznemiren. Moli se Bogu za mene, da nas Bog ne razluči jednog od drugog u budućem životu". Simeon sveti primi savet druga svoga, celova ga, a po tom napusti pustinju i ode u narod da jurodstvujući nauči ljude i obrati ih veri Hristovoj. Pravljaše se lud pred ljudima, no srce mu beše hram Duha Svetoga, i u tome hramu neprekidna molitva. Imađaše obilnu blagodat Božju, te proziraše u sve tajne ljudske na blizu i na daleko, isceljivaše ljude od zlih duhova i drugih neduga. Igrajući po ulicama kao ludak on prilažaše ljudima i šaptaše im na uvo grehe njihove pozivajući ih na pokajanje. Čak se i na snu javljao grešnicima, koreo ih za grehe i pozivao na pokajanje. Tako nekom neznabožačkom glumcu Baliju, koji javno ismevaše svetinje hrišćanske, javi se u snu sv. Simeon ukori ga i zapreti mu, te se ovaj pokaja i posta dobar hrišćanin. Neki bludni mladić s uma siđe od bluda. Videvši ga sv. Simeon kako luduje, udari ga rukom po obrazu i reče: ne čini preljube! U tom času nečisti demon izađe iz mladića, i mladić posta zdrav.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 13:4-13 / 14:1-5

4. LJubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se,

5. Ne čini što ne pristoji, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu,

6. Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,

7. Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi.

8. LJubav nikad ne prestaje, dok će proroštva nestati, jezici će zamuknuti, znanje će prestati.

9. Jer djelimično znamo, i djelimično prorokujemo;

10. A kada dođe savršeno, onda će prestati što je djelimično.

11. Kad bijah dijete, kao dijete govorah, kao dijete mišljah, kao dijete

razmišljah; a kada sam postao čovjek, odbacio sam što je djetinjsko.

12. Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda ćemo licem u lice; sad znam djelimično, a onda ću poznati kao što bih poznat.

13. A sad ostaje vjera, nada, ljubav, ovo troje; ali od njih najveća je ljubav.

1. Držite se ljubavi, i starajte se za duhovne darove, a osobito da

prorokujete.

2. Jer koji govori jezik, ne govori ljudima nego Bogu: jer niko ne razumije, pošto on duhom govori tajne.

3. A koji prorokuje govori ljudima za nazidanje i bodrenje i utješenje.

4. Jer koji govori jezik sebe izgrađuje, a koji prorokuje Crkvu izgrađuje.

5. A htio bih da svi govorite jezike, a osobito da prorokujete; jer je veći onaj koji prorokuje nego onaj koji govori jezike, sem ako i tumači, da se Crkva izgrađuje.

(Zač. 155).

 

 

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 20:1-16

(Zač. 80).

1. Jer je Carstvo nebesko slično čovjeku domaćinu koji ujutru rano iziđe da najmi poslenike u vinograd svoj.

2. I pogodivši se s poslenicima po dinar na dan, posla ih u vinograd svoj.

3. I izišavši oko trećega časa, vidje druge gdje stoje na trgu besposleni.

4. I njima reče: Idite i vi u vinograd moj, i što bude pravo daću vam.

5. I oni otidoše. I opet izišavši oko šestoga i devetoga časa, učini tako.

6. A oko jedanaestoga časa izišavši, nađe druge gdje stoje besposleni i

reče im: Što stojite ovdje cijeli dan besposleni?

7. Rekoše mu: Jer nas niko ne najmi. Reče im: Idite i vi u moj vinograd, i što bude pravo primićete.

8. A kad bi uveče, reče gospodar vinograda pristavu svojemu: Dozovi

poslenike i podaj im platu počevši od posljednjih do prvih.

9. I došavši koji su oko jedanaestoga časa najmljeni, primiše po dinar.

10. A kada dođoše prvi, pomisliše da će više primiti, i primiše i oni po dinar.

11. I primivši roptahu na domaćina.

12. Govoreći: Evo, ovi posljednji jedan čas radiše, pa ih izjednači s nama koji podnijesmo tegobu dana i žegu.

13. A on odgovarajući reče jednome od njih: Prijatelju, ne činim ti

nepravdu. Nisi li pogodio sa mnom po dinar?

14. Uzmi svoje pa idi; a ja hoću i ovome posljednjemu da dam kao i tebi.

15. Ili zar ja nisam vlastan u svome činiti šta hoću? Zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar?

16. Tako će biti posljednji prvi i prvi posljednji; jer je mnogo zvanih a

malo izabranih.

(Zač. 81).

 

RASUĐIVANJE

Radi koristi svojih bližnjih sv. Simeon ostavi svoga jedinog prijatelja u svetu i svoju mirnu keliju u pustinji, i napravi se jurod. Priča se za Likurga, kralja špartanskog, kako učini veliku žrtvu radi koristi svojih sugrađana. Na ime: on izdade stroge zakone, ustanovljujući potpuno nov sistem vaspitanja omladine i poretka u državi. Pa kad te zakone izdade, on reče svojim sugrađanima, da želi ići u Delfe, gde beše veliko svetilište, no zatraži, da mu se svi zakunu, da će verno držati njegove zakone do njegovog povratka. Kada građani svi položiše zakletvu, Likurg ostavi svoju zemlju i nikad se više ne vrati. Velika je žrtva ostaviti svoju domovinu i dragovoljno živeti u tuđini radi koristi svojih bližnjih. No koliko je veća žrtva ostaviti dragovoljno um svoj i stalno se praviti pred ljudima bezuman! Nije li bezumlje najveća tuđina, za koju čovek zna? I živeti u toj strašnoj tuđini godinama i godinama, i to sve - radi koristi svojih bližnjih!

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesni prelazak Izrailja preko Jordana (Isus. 3), i to:
1. kako po sili Božjoj a kroz Isusa Navina voda se u Jordanu rastavi, sveštenici s narodom pređoše;
2. kako sveštenici s kovčegom zaveta, za vreme dok narod prelažaše, stajahu na suhu usred Jordana tvrdo;
3. kako i ja ne treba da se bojim poplave ovog sveta dok god u sredini svoga bića, t.j. u srcu, držim tvrdo zavet Gospodnji.

BESEDA

o lažnim učiteljima
Biće i među vama lažnijeh učitelja,
koji će unijeti jeresi pogibli, i odricaće se
gospodara koji ih iskupi
(II Pet. 2, 1).
Na ratu je čovek u ovome svetu. Neprestana je borba i mnogobrojni su neprijatelji. Među najopasnije neprijatelje spadaju lažni učitelji. Samo ako je um čovekov uperen uživoga Boga, čovek će biti sačuvan od ovih opasnih neprijatelja. Lažni učitelji su ili kao slepci ili kao razbojnici; prvi zbog slepila svoga vode u propast i sebe i druge, drugi zbog nenavisti ili zavisti namerno zavode druge na kriv put, da im i dušu i telo predadu ognju paklenome. Sam je Gospod prorekao: izićiće mnogi lažni proroci i prevariće mnoge (Mat. 24, 11). Apostol samo potvrđuje reči svoga Gospoda. I lažni proroci i lažni učitelji sejaće seme pogibli u narode. To su jeresi pogibli, kojima će se neki odricati gospodara koji iskupi ljude krvlju Svojom prečistom. Mnogi lažni učitelji već su se javili, i mnoge jeresi pogibli kao kukolj po svetu posejane. Ako znate, braćo, one jeresi pogibli, koje sveti oci na Saborima osudiše, onda ćete umeti raspoznavati glavno seme otrova, koje đavo kroz svoje služitelje poseja po njivi, po kojoj Spasitelj sejaše čistu pšenicu. No i ako znate i ako ne znate, uperite um svoj u Gospoda, ogradite se znamenjem krsta, prizovite u pomoć Svetu Prečistu i ugodnike Božje, a naročito svoga angela hranitelja, pa se ne bojte. Pri tom uvek pitajte crkvu, i ona mnogoiskusna i protiv sviju laži pobedonosna, reći će vam šta je istina. Jer vi ste od juče, a crkva je iz davnina. Vaša pamet manja je od pameti crkve.
O Gospode Isuse, Ti si jedini put, jedina istina, jedini život. Ne daj, Gospode, da se povedemo za lažnim učiteljima i da od Tebe odstupimo. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

BESEDA

o neumitnoj pravdi Božjoj
Jer kad Bog ne poštedje angela
koji sagriješiše, nego ih metnu u
okove mraka paklenoga
(II Pet. 2, 46).
kako će poštedeti grešna čoveka? I prvoga svijeta ne poštedje nego samosnoga Noja, propovijednika pravde potop na svijet bezbožnički; i gradove Sodom i Gomor sažeže i razvali i osudi - kako, dakle, da poštedi tebe, grešni čoveče? Zar si mu ti miliji i dragoceniji od miliona angela, i od tolikih naroda, potopljenih potopom, i od mnogoljudnih gradova? Pa kad angele nizvrgnu u mrak pakleni, i narode potopi potopom, i gradove ognjem sažeže - čemu se ti nadaš grešeći, neprestano grešeći i od greha neodstupajući? U milost Božju, veliš? No zar je Bog milostiviji sada nego što je bio onda? Zar se Bog menja kao čovek? Ne nadaj se bez mere, nego prema meri tvoga truda oko popravke života neka bude i nada Tvoja. Vaistinu velika je milost Božja, duga je trpljivost Božja, bezgranična ljubav Božja. Gle, Bog Tebe više miluje i ljubi nego ti sam sebe; i većma ti On želi spasenja nego ti sam sebi - no ko se do krajaruga milosti Božjoj; ko se do kraja ismeva nad strpljenjem Božjim; i ko se do kraja protivi ljubavi Božjoj, hoće li ga Bog silom uvesti u carstvo Svoje, i učiniti sugrađaninom angela i svetitelja?
O kako je strašan mrak pakleni, i zveka okova, i škrgut zuba? Tu stanuju oni koji se narugaše milosti Božjoji protiviše ljubavi Božjoj. Zar ćeš i ti tamo, zabludela dušo? Bog ne želi, da i ti odeš tamo; angeli tuguju, što si se uputila tamo; svetitelji se mole, da se povratiš; crkva prinosi žrtve za tebe, da se urazumiš. Ako sve to prezreš - o zar ćeš sve prezreti! - kakvu onda milost očekuješ od Boga?
O Gospode pravedni, pomozi nam da se blagovremeno trgnemo s puta ka mraku paklenome, urazumi nas i u dobru ukrepi pre nego što pošlješ angela, da nam dušu uzme Tebi slava i hvala vavek. Amin.